Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Cene namirnica koje koristi prosečna porodica su od februara skočile za 40 do 50 odsto, a zvanična statistika pokazuje da je međugodišnja inflacija u septembru iznosila 14 odsto, a mesečno povećanje cena 1,5 odsto
Da li ste ovih dana u prodavnicama obratili pažnju na cene osnovnih namirnica? Litar i po svežeg mleka košta preko 200 dinara, litar jogurta preko 150 dinara, i da ne nabrajamo dalje.
“Nova ekonomija” redovno objavljuje „barometar“ sa cenama desetak artikala koji se koriste u prosečnom domaćinstvu. Tu se lepo može videti da su cene od februara ove godine, uz nekoliko izuzetaka, povećane za 40 do 50 odsto.
Zvanična statistika pokazuje da je međugodišnja inflaciju u septembru iznosila 14 odsto, a mesečno povećanje cena 1,5 odsto. To se dešava u uslovima kada vlada kontroliše cene struje i gasa na veštački niskom nivou po ceni gubitaka EPS-a i Srbijagasa koji se mere u milijardama evra. Pored toga, odlukama vlade su zamrznute cene nekoliko prehrambenih artikala. Da se te cene određuju slobodno, inflacija bi sigurno bila blizu 20 odsto.
Treba reći da je visoka stopa inflacije ne samo srpski već i svetski fenomen. Poslednji podaci pokazuju skok inflacije u zoni evra sa 9,1 odsto u avgustu na 9,9 odsto u septembru, dok je inflacija u EU (kada se uključe i države koje ne koriste evro) porasla na 10,9 odsto na godišnjem nivou.
Kako na sve ovo reaguje Narodna banka Srbije? Po zakonu, njen osnovni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena. Međutim, NBS vodi politiku de fakto fiksnog kursa umesto da vodi računa o stabilnosti cena.
Projekcija inflacije
NBS tromesečno objavljuje „Izveštaj o inflaciji“, u kome se nalaze podaci o kretanjima na tržištu i inflaciji, uz projekciju stope inflacije u narednom periodu. U februarskom „Izveštaju“ NBS je procenila da će inflacija dostići maksimum od oko 8 odsto u februaru-martu, da bi krajem godine inflacija pala na svega 3 odsto (grafikon levo). Prema NBS, verovatnoća da inflacija ne bude u delu grafikona obeleženog bojama je svega 10 odsto. Ali upravo se to dogodilo: septembarska inflacija od 14 odsto je „ispala“ van procenjenog raspona, a po NBS verovatnoća da se to desi bila je samo 10 odsto.
NBS je nastavila da žestoko potcenjuje inflaciju i u majskom „Izveštaju“ u kome je procenila da će inflacija dostići maksimum od oko 10 odsto u junu da bi do kraja godine pala na oko 3 odsto (grafikon desno). I po ovom izveštaju, septembarska inflacija od 14 odsto je bila mimo 90 odsto verovatnoće po proceni NBS.
Poslednji objavljeni „Izveštaj“ NBS je objavila u avgustu (grafikon dole). I tu je NBS omašila, pošto je potcenila septembarsku inflaciju i pritom tvrdoglavo ostala pri proceni da će uslediti nagli pad inflacije do kraja godine.
Zašto su projekcije inflacije važne? Na osnovu njih NBS treba da vodi monetarnu politiku kako bi obezbedila da inflacija bude u okviru projektovanog nivoa od 3 odsto, plus-minus 1,5 odsto. Osnovni instrument za to je visina referentne kamatne stope, koja je trenutno svega 4 odsto, što je 10 procentnih poena ispod visine inflacije. Prostim rečnikom govoreći, ovakva politika pogoduje dužnicima, pošto su kamatne stope ispod stope rasta cena.
Pogubne posledice
Nerealno niskom referentnom kamatnom stopom ne može se, međutim, boriti protiv inflacije, iako je to po zakonu osnovni zadatak NBS. Slaba uteha je da od „realnosti“ beži i Evropska centralna banka jer je evro valuta koja iza sebe ima snagu nemačke privrede, a Srbija slabu, visoko zavisnu privredu. U uslovima de fakto fiksnog kursa, posledice ovakve monetarne politike su izuzetno opasne: uvoz raste brže od izvoza, pokrivenost uvoza sa izvozom pala je sa 76 na 70 odsto za godinu dana i naglo se povećava deficit tekućeg računa.
Pored toga, usled promašenih projekcija inflacije NBS gubi kredibilitet, koji je od velikog značaja u kriznim vremenima. Da podsetimo: svojevremeno je guverner ECB Mario Dragi naglasio da će „uraditi sve što treba“ da bi se sačuvala evrozona. Posle te izjave, intervencija ECB nije bila ni potrebna, jer je rast kamatnih stopa na italijske državne hartije (i ne samo njihove) prestao. Reč kredibilnog guvernera bila je dovoljna da smiri tržište.
A ko će posle ovakvih promašaja verovati Jorgovanki Tabaković?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pošto je Aleksandar Vučić na sva usta obznanio da je pobedio „obojenu revoluciju”, veliki je strah u vlasti do koje mere bi protest na Vidovdan na koji su pozvali studenti to mogao da obesmisli. Zato se ide tvrdo, đonom, uvredama i lažima, onako, kako najbolje umeju
Ko u subotu, 21. juna, organizuje referendum u Silosu i šta je referendumsko pitanje
Stanari jednog stana za raseljene u Leposaviću ne mogu da uđu u svoj dom jer su opštinski službenici - promenili bravu na stanu
Srbinu J.A. izrečena je zabrana povratka na Kosovo na pet godina, potvrdio je za KoSSev advokat Miloš Nikolić
Praksa korišćenja sporta radi skretanja pažnje javnosti sa neetičkog ponašanja vezuje se za termin sportsvošing (sportswashing). Cilj ove prakse jeste popravljanje imidža onih koji su se suočili sa negativnim publicitetom. Kakva je veza između projekta Expo 2027 i ovog termina
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
