Cene namirnica koje koristi prosečna porodica su od februara skočile za 40 do 50 odsto, a zvanična statistika pokazuje da je međugodišnja inflacija u septembru iznosila 14 odsto, a mesečno povećanje cena 1,5 odsto
Da li ste ovih dana u prodavnicama obratili pažnju na cene osnovnih namirnica? Litar i po svežeg mleka košta preko 200 dinara, litar jogurta preko 150 dinara, i da ne nabrajamo dalje.
“Nova ekonomija” redovno objavljuje „barometar“ sa cenama desetak artikala koji se koriste u prosečnom domaćinstvu. Tu se lepo može videti da su cene od februara ove godine, uz nekoliko izuzetaka, povećane za 40 do 50 odsto.
Zvanična statistika pokazuje da je međugodišnja inflaciju u septembru iznosila 14 odsto, a mesečno povećanje cena 1,5 odsto. To se dešava u uslovima kada vlada kontroliše cene struje i gasa na veštački niskom nivou po ceni gubitaka EPS-a i Srbijagasa koji se mere u milijardama evra. Pored toga, odlukama vlade su zamrznute cene nekoliko prehrambenih artikala. Da se te cene određuju slobodno, inflacija bi sigurno bila blizu 20 odsto.
Treba reći da je visoka stopa inflacije ne samo srpski već i svetski fenomen. Poslednji podaci pokazuju skok inflacije u zoni evra sa 9,1 odsto u avgustu na 9,9 odsto u septembru, dok je inflacija u EU (kada se uključe i države koje ne koriste evro) porasla na 10,9 odsto na godišnjem nivou.
Kako na sve ovo reaguje Narodna banka Srbije? Po zakonu, njen osnovni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena. Međutim, NBS vodi politiku de fakto fiksnog kursa umesto da vodi računa o stabilnosti cena.
Projekcija inflacije
februarIzvor: NBS
NBS tromesečno objavljuje „Izveštaj o inflaciji“, u kome se nalaze podaci o kretanjima na tržištu i inflaciji, uz projekciju stope inflacije u narednom periodu. U februarskom „Izveštaju“ NBS je procenila da će inflacija dostići maksimum od oko 8 odsto u februaru-martu, da bi krajem godine inflacija pala na svega 3 odsto (grafikon levo). Prema NBS, verovatnoća da inflacija ne bude u delu grafikona obeleženog bojama je svega 10 odsto. Ali upravo se to dogodilo: septembarska inflacija od 14 odsto je „ispala“ van procenjenog raspona, a po NBS verovatnoća da se to desi bila je samo 10 odsto.
majIzvor: NBS
NBS je nastavila da žestoko potcenjuje inflaciju i u majskom „Izveštaju“ u kome je procenila da će inflacija dostići maksimum od oko 10 odsto u junu da bi do kraja godine pala na oko 3 odsto (grafikon desno). I po ovom izveštaju, septembarska inflacija od 14 odsto je bila mimo 90 odsto verovatnoće po proceni NBS.
Poslednji objavljeni „Izveštaj“ NBS je objavila u avgustu (grafikon dole). I tu je NBS omašila, pošto je potcenila septembarsku inflaciju i pritom tvrdoglavo ostala pri proceni da će uslediti nagli pad inflacije do kraja godine.
avgustIzvor: NBS
Zašto su projekcije inflacije važne? Na osnovu njih NBS treba da vodi monetarnu politiku kako bi obezbedila da inflacija bude u okviru projektovanog nivoa od 3 odsto, plus-minus 1,5 odsto. Osnovni instrument za to je visina referentne kamatne stope, koja je trenutno svega 4 odsto, što je 10 procentnih poena ispod visine inflacije. Prostim rečnikom govoreći, ovakva politika pogoduje dužnicima, pošto su kamatne stope ispod stope rasta cena.
Pogubne posledice
Nerealno niskom referentnom kamatnom stopom ne može se, međutim, boriti protiv inflacije, iako je to po zakonu osnovni zadatak NBS. Slaba uteha je da od „realnosti“ beži i Evropska centralna banka jer je evro valuta koja iza sebe ima snagu nemačke privrede, a Srbija slabu, visoko zavisnu privredu. U uslovima de fakto fiksnog kursa, posledice ovakve monetarne politike su izuzetno opasne: uvoz raste brže od izvoza, pokrivenost uvoza sa izvozom pala je sa 76 na 70 odsto za godinu dana i naglo se povećava deficit tekućeg računa.
Pored toga, usled promašenih projekcija inflacije NBS gubi kredibilitet, koji je od velikog značaja u kriznim vremenima. Da podsetimo: svojevremeno je guverner ECB Mario Dragi naglasio da će „uraditi sve što treba“ da bi se sačuvala evrozona. Posle te izjave, intervencija ECB nije bila ni potrebna, jer je rast kamatnih stopa na italijske državne hartije (i ne samo njihove) prestao. Reč kredibilnog guvernera bila je dovoljna da smiri tržište.
A ko će posle ovakvih promašaja verovati Jorgovanki Tabaković?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Izborna tišina uoči lokalnih izbora u deset gradova i opština u Srbiji počinje večeras u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 29. marta. Izborni proces pratiće brojni domaći i međunarodni posmatrači
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
