Profesor i novinar Dinko Gruhonjić je nagradu za ljudska prava Vajmara dobio „zbog nezavisnog i kritičkog izveštavanja o porastu militantnog nacionalizma i veličanju ratnih zločina u Srbiji“
Novinar i univerzitetski profesor iz Novog Sada Dinko Gruhonjić ovogodišnji je dobitnik Nagrade za ljudska prava nemačkog grada Vajmara, saopštili su Društvo za ugrožene narode (STP) i Reporteri bez granica (RSF).
„S velikom radošću pozdravljamo odluku grada Vajmara da jubilarnu 30. Nagradu za ljudska prava dodeli novinaru i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću“, naveli su u saopštenju.
Kako su naveli, „zbog svog nezavisnog i kritičkog izveštavanja o porastu militantnog nacionalizma i veličanju ratnih zločina u Srbiji“, Dinko Gruhonjić „bio je i ostaje meta klevetanja i pretnji smrću“.
Dodali su da su u Srbiji sloboda medija i sloboda izražavanja godinama pod sve većim pritiskom.
„Dinko Gruhonjić bio je i nastavlja da bude na meti klevetanja, uvreda i pretnji koje su usmerene i protiv njegove porodice. U međuvremenu, pretnje iz vladinih krugova sve su glasnije. I predstavnici vladajuće stranke i predsednik Srbije pokrenuli su javnu kampanju zastrašivanja Dinka Gruhonjića, koja je rezultirala pretnjama nasiljem i otvorenim pretnjama smrću“, piše u saopštenju.
Važan, ohrabrujući signal novinarima u Srbiji
„Drago mi je što grad Vajmar poštuje neumornu posvećenost Dinka Gruhonjića ljudskim pravima i demokratiji na Zapadnom Balkanu“, rekao je direktor Društva za ugrožene narode Roman Kin. On je dodao da se Gruhonjiću preti „usred Evrope“ zbog njegovih zalaganja.
„Uprkos masovnim pokušajima zastrašivanja, on je nepokolebljivo predan slobodi medija i slobodi izražavanja. Vajmarska Nagrada za ljudska prava šalje važan i ohrabrujući signal novinarima u Srbiji i širom sveta da ne dopuste da budu zastrašeni“, poručio je Kin.
Promocija pomirenja
Dinko Gruhonjić je izjavio da nagrada ima veliki emotivni i ljudski značaj za njega i njegovu porodicu. „To je duboko priznanje mom novinarskom i akademskom radu na promociji ljudskih prava, borbi protiv militantnih etnonacionalističkih ideologija i promociji pomirenja među narodima u postjugoslovenskom regionu“.
Dodao je da će mu nagrada pomoći da nastavi tim putem, uprkos sve većim pretnjama s kojima se suočavaju svi koji u Srbiji zagovaraju humane vrednosti. „Zahvaljujem svima koji su me predložili za ovo visoko priznanje te svim prijateljima, kolegama novinarima, akademskim kolegama i mojim studentima koji podržavaju mene i moju porodicu u ovim teškim trenucima“, istakao je Gruhonjić.
Društvo za ugrožene narode i Reporteri bez granica nominovali su Dinka Gruhonjića zajedno s Helsinškim odborom za ljudska prava iz Srbije za nagradu.
Trideseta svečanost dodele Nagrade za ljudska prava grada Vajmara održaće se 6. decembra 2024. godine u tom nemačkom gradu.
Napadi na Gruhonjića
Podsetimo, Dinko Gruhonjić (53) je vanredni profesor na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i šef dopisništva Novinske agencije Beta za Vojvodinu.
U sklopu svog novinarskog i akademskog rada Gruhonjić se bavi temama politike, ljudskih prava, manjina i marginalizovanih grupa, kao i odgovornosti za ratne zločine u ratovima na postjugoslovenskom prostoru i suočavanja s prošlošću.
Poslednji u nizu napadi na Gruhonjića počeli su sredinom marta kada je u medijima objavljen montirani video-snimak u kom on navodno podržava ustaškog zločinca iz Drugog svetskog rata Dinka Šakića.
Na zidu Gruhonjićeve zgrade 21. marta osvanuo je grafit sa natpisom „Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“, sa potpisom „Srpska Vojvodina“.
Potom je grupa muškaraca od 28. marta na četiri dana blokirala fakultet na kojem je Gruhonjić zaposlen, tražeći da mu se uruči otkaz zbog navodnog govora mržnje.
Njemu su, zajedno sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom upućene pretnje smrću sredinom aprila preko društvenih mreža.
„Metak za obojicu” i Glogov kolac za obojicu“ – objavljeno je na društvenim mrežama nakon što je Hil posetio Filozofski fakultet u Novom Sadu sa saradnicima.
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
