Prilikom popisa imovine Aerodroma Crne Gore pronađena je oprema za koju se sumnja da je za vreme napada na Dubrovnik 1991. i 1992. godine ukradena sa tamošnjeg hrvatskog aerodroma, objavio je premijer Crne Gore Dritan Abazović.
Ovo otkriće dolazi nekoliko dana pred 1. oktobar kad se navršava 32. godišnjica od prvog napada na Dubrovnik i početka opsade koje su izvele snage tadašnje JNA, potpomognute crnogorskim rezervistima i dobrovoljcima iz Istočne Hercegovine.
Među spornom opremom se nalaze vatrogasna vozila, manji kamioni, agregat, delovi traktora i vučne stepenice.
Premijer Dritan Abazović obavestio je rukovodioca podgoričkog Osnovnog državnog tužilaštva Duška Milanovića o spornoj opremi koja „nosi jasno vidljive oznake Aerodroma Dubrovnik“.
„Nakon 30 godina, zahvaljujući rukovodstvu Aerodroma Crne Gore, prilikom popisa imovine ove državne kompanije, pronađena je i evidentirana oprema za koju se sumnja da je ukradena sa Aerodroma Ćilipi, tokom napada na Dubrovnik 1991-1992, najsramnije stranice crnogorske istorije koju je ispisalo tadašnje rukovodstvo. Za razliku od prethodnih Vlada, ova ne bježi od prošlosti već se sa njom suočava kako buduće generacije iste greške ne bi ponavljale. Vodimo transparetnu politiku, ispravljamo brojne nepravde i učimo važne istorijske lekcije“, napisao je Abazović na fejsbuku.
U vreme napada na Dubrovnik crnogorski premijer bio je Milo Đukanović, dok se na funkciji predsednika Crne Gore tada nalazio Momir Bulatović, a obojica su bili u jedinstvenoj Demokratskoj partiji socijalista.
„Prvog oktobra 1991. počinje rat za i oko Dubrovnika. Mobilizacija u Crnoj Gori sprovedena je sa entuzijazmom daleko većim od onog u Srbiji“, pisalo je „Vreme“ u tekstu „Uspon i pad Jugoslovenske ratne mornarice“.
Dubrovnik je napadnut iz tri pravca: sa mora, iz Hercegovine i od Crne Gore. Tog 5. oktobra Đurović svojim motornim vozilom dolazi na Prevlaku. Na sopstvenu inicijativu, ukrcava se u helikopter generala Cokića na putu prema Molunatu.
U predelu sela Popovića kod Ćilipa, na vazduhoplov JNA otvorena je tzv. prijateljska vatra i helikopter je oboren. Povređeni su pilot, kopilot, general Cokić i, najteže, Đurović. Nakon početne što hrvatske euforije, što JNA konsternacije da je druga strana pogodila letilicu, ipak je jasno da su pucali crnogorski rezervisti.
Dan ranije, 4. oktobra, u Dubrovniku je od gelera iz plotuna ispaljenog na grad smrtno stradao pesnik Milan Milišić, a u Beogradu je na kolegijumu generalštaba Krsto Đurović vanredno unapređen u kontraadmirala.
Na rukovodeći položaj dolazi general pukovnik Pavle Strugar, a iz otkomande, sa pozicije ministra odbrane Republike Srbije u vladama Stanka Radmilovića i Dragutina Zelenovića, viceadmiral Miodrag Jokić, poslednji komandant VPS Boka pre Barovića i Đurovića.
Ostalo je istorija, trajno zabeležena u procesu protiv njih dvojice u Haškom tribunalu. U periodu od godinu dana opsade, do oktobra ‘92, u Dubrovniku i okolini smrtno je stradalo 77 civila.
Po izveštaju što UNESCA, što tužilaštva, usled neopravdanog pustošenja, protivpravnih napada na civilne objekte, uništavanja i hotimičnog nanošenja štete istorijskim spomenicima i religijskim objektima, oduzimanja imovine širokih razmera, bezobzirnog razaranja sela, pljački privatne i javne imovine, stradao je veliki broj objekata.
Jokić, inače Valjevac čiji je rođeni brat Ljubivoje takođe bio admiral JRM, delimično je priznao sopstvenu krivicu, a delom teretio generala Strugara. Osuđeni su na po sedam i osam godina zatvora.
B.G./Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com