Foto: FoNet
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. povodom 150. godina od slikarkinog rođenja, priređene su i mnoge izložbe, a njen Spomen muzej u Beogradu propada
Sutra, 11. oktobra, navršava se 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović. Izložbe koje su tim povodom organizovane u zemlji, Parizu i Crnoj Gori, i prezentaciju njenog stvaralaštva u sedištu Uneska, zasenjuje činjenica da je njen Spomen muzej zapušten i da propada.
Prvo o lepim vestima.
U Čačku, rodnom gradu Nadežde Petrović, u Umetničkoj galeriji njenog imena, otvara se izložba „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“. Autori izložbe prof. Igor Borozan i dr Lidija Merenik odlučili su se da sa 50 slika s kojima je u srpskoj istoriji umetnosti zauzela mesto jednog od ključnih protagonista srpske moderne. Ujedno, izložba govori i o njenom društvenom angažovanju kao jednom od osnivača Kola srpskih sestara i dobrovoljna bolničarka u Balkanskom i Prvom svetskom ratu.
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. godine. Tim povodom, u palati Unesko u Parizu početkom oktobra, priređena je prezentacija projekta obeležavanja jubileja ove umetnice. Za oko 150 stalnih članova delegacije ove organizacije, u svečanoj sali, priređena je digitalna izložba o Nadeždinom životnom putu i umetničkom radu, i monodrama „Nenapisana pisma“ Milkice Miletić u izvođenju Vanje Milačić. Time se Nadežda nakon 111 godina „vratila“ u Pariz, mesto njenog veoma značajnog stvaralačkog perioda.
Nadeždin „boravak“ u Parizu nastavlja se sutra, na njen rođendan, kada će u Kulturnom centru Srbije biti otvorena multimedijalna izložba koju priređuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda.
Galerija RIMA se pridružuje obeležavanju jubileja kamernom izložbom u svom beogradskom prostoru na kojoj predstavlja jednu Nadeždinu sliku iz svoje privatne kolekcije – „Žetvu“ koja je nastala1908. godine, u periodu slikarkine kratkotrajne impresionističke epizode.
U Crnoj Gori, u Herceg Novom, u okviru obeležavanja jednog veka Kola srpskih sestara, otvorena je izložba „Nadežda Petrović – heroina kičice, humanosti i rodoljublja“ u gradskoj galeriji „Josip Bepo Beković“.
Međutim, u Beogradu, na opštini Palilula u ulici Ljubomira Stojanovića 25, Spomen muzej Rastka i Nadežde Petrović. Evo ni povodom slikarkinog jubileja nije obnovljen. I bukvalno propada. Spoljašnji zidovi muzeja otpadaju, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena. Na licu mesta, unutar objekta vidljive su rupe na plafonu, na zidovima sa kojih otpada malter izražena je vlaga, a u nekim delovima vire i cigle.
Foto: FoNetKuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Sestra književnika Rastka i slikarke Nadežde Petrović, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju porodičnu kuću sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj Nadeždi i Rastku.
Zatim je1986. godine s namerom da bude rekonstruisana, kuća zatvorena za posetioce, a zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej i depo.
Sada, u Narodnom muzeju kažu da rade sve šta mogu i da ne znaju šta će biti sa kućom. U Ministarstvu kulture nisu planirali nikakve radove na kući Spomen muzeja Rastka i Nadežde Petrović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Studenti se ne plaše! Sve ćemo vas otkriti, a posle ćete se kajati“, napisali su Studenti u blokadi, koji tvrde da su u Štutgartu u jednom od smeštaja, pretili trkačima
U organizaciji studenata okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ u Loznici se održava protest pod nazivom „Marš na Drinu“. Protest počinje u 11.00 i trajaće do 23 sata, u 11.52 će tišinom biti odata počast za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a u 16:30 minutom ćutanja pošta će, povodom Dana pobede, biti odata žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu
Barem 13 mesta delilo je Aleksandra Vučića od Vladimira Putina. Dva mesta dalje je Vučićev prijatelj u političkoj borbi na Balkanu - Milorad Dodik
Studenti su tražili vanredne parlamentarne izbore, ali je ponašanje pojedinih opozicionih stranaka indikativno. Kao da ne žele da se odreknu dela kolača ili pak imaju drugačije interese
Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Dok režimski mediji posetu prikazuju kao diplomatski trijumf, analitičari ocenjuju da je reč o političkom manevru očajnog balansa – između sve slabijih veza sa Zapadom i nikad prekinutih veza sa Kremljom
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
Pored revalorizacije naše književne istorije, upravo pokrenuti Festival jednog pisca skreće pažnju i na neophodnost rešavanja problema zaostavštine umetnika. Mnogi značajni legati nedostupni su javnosti, nalaze se u mraku muzejskih depoa, a mnogi i propadaju
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
