Foto: FoNet
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. povodom 150. godina od slikarkinog rođenja, priređene su i mnoge izložbe, a njen Spomen muzej u Beogradu propada
Sutra, 11. oktobra, navršava se 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović. Izložbe koje su tim povodom organizovane u zemlji, Parizu i Crnoj Gori, i prezentaciju njenog stvaralaštva u sedištu Uneska, zasenjuje činjenica da je njen Spomen muzej zapušten i da propada.
Prvo o lepim vestima.
U Čačku, rodnom gradu Nadežde Petrović, u Umetničkoj galeriji njenog imena, otvara se izložba „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“. Autori izložbe prof. Igor Borozan i dr Lidija Merenik odlučili su se da sa 50 slika s kojima je u srpskoj istoriji umetnosti zauzela mesto jednog od ključnih protagonista srpske moderne. Ujedno, izložba govori i o njenom društvenom angažovanju kao jednom od osnivača Kola srpskih sestara i dobrovoljna bolničarka u Balkanskom i Prvom svetskom ratu.
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. godine. Tim povodom, u palati Unesko u Parizu početkom oktobra, priređena je prezentacija projekta obeležavanja jubileja ove umetnice. Za oko 150 stalnih članova delegacije ove organizacije, u svečanoj sali, priređena je digitalna izložba o Nadeždinom životnom putu i umetničkom radu, i monodrama „Nenapisana pisma“ Milkice Miletić u izvođenju Vanje Milačić. Time se Nadežda nakon 111 godina „vratila“ u Pariz, mesto njenog veoma značajnog stvaralačkog perioda.
Nadeždin „boravak“ u Parizu nastavlja se sutra, na njen rođendan, kada će u Kulturnom centru Srbije biti otvorena multimedijalna izložba koju priređuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda.
Galerija RIMA se pridružuje obeležavanju jubileja kamernom izložbom u svom beogradskom prostoru na kojoj predstavlja jednu Nadeždinu sliku iz svoje privatne kolekcije – „Žetvu“ koja je nastala1908. godine, u periodu slikarkine kratkotrajne impresionističke epizode.
U Crnoj Gori, u Herceg Novom, u okviru obeležavanja jednog veka Kola srpskih sestara, otvorena je izložba „Nadežda Petrović – heroina kičice, humanosti i rodoljublja“ u gradskoj galeriji „Josip Bepo Beković“.
Međutim, u Beogradu, na opštini Palilula u ulici Ljubomira Stojanovića 25, Spomen muzej Rastka i Nadežde Petrović. Evo ni povodom slikarkinog jubileja nije obnovljen. I bukvalno propada. Spoljašnji zidovi muzeja otpadaju, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena. Na licu mesta, unutar objekta vidljive su rupe na plafonu, na zidovima sa kojih otpada malter izražena je vlaga, a u nekim delovima vire i cigle.
Foto: FoNetKuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Sestra književnika Rastka i slikarke Nadežde Petrović, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju porodičnu kuću sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj Nadeždi i Rastku.
Zatim je1986. godine s namerom da bude rekonstruisana, kuća zatvorena za posetioce, a zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej i depo.
Sada, u Narodnom muzeju kažu da rade sve šta mogu i da ne znaju šta će biti sa kućom. U Ministarstvu kulture nisu planirali nikakve radove na kući Spomen muzeja Rastka i Nadežde Petrović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U toku je peti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu, a kako navode, rade u najtežim uslovima do sada. Podneta je i krivična prijava protiv studenata koji blokiraju zgrade RTS-a
RTS je podneo krivičnu prijavu protiv studenata u blokadi koji od 14. aprila blokiraju zgrade u Takovskoj i na Košutnjaku, saopštili su iz javnog servisa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene u finansiranju fakulteta i više novca privatnim visokoškolskim ustanovama kako bi se razbio monopol državnih fakulteta. Profesori nekih privatnih fakulteta to vide kao razdor u akademskoj zajednici
Pritisak na fakultete i univerzitete dobio je novi nivo - počela su saslušanja. Jelena Jerinić, poslanica Zeleno-levog fronta i fakultetska profesorka kaže za „Vreme” da je saslušanje rektora Vladana Đokića još jedan pritisak na univerzitet i možda uvod u saslušanje dekana
„Zabranjuju im slobodu kretanja, čak i da se hrane, da emituju svoj program, šta god ja mislio o tom programu, strašno je i jezive su poruke koje se upućuju ljudima koji rade na RTS-u“, rekao je Vučić
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
Pored revalorizacije naše književne istorije, upravo pokrenuti Festival jednog pisca skreće pažnju i na neophodnost rešavanja problema zaostavštine umetnika. Mnogi značajni legati nedostupni su javnosti, nalaze se u mraku muzejskih depoa, a mnogi i propadaju
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
