Foto: FoNet
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. povodom 150. godina od slikarkinog rođenja, priređene su i mnoge izložbe, a njen Spomen muzej u Beogradu propada
Sutra, 11. oktobra, navršava se 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović. Izložbe koje su tim povodom organizovane u zemlji, Parizu i Crnoj Gori, i prezentaciju njenog stvaralaštva u sedištu Uneska, zasenjuje činjenica da je njen Spomen muzej zapušten i da propada.
Prvo o lepim vestima.
U Čačku, rodnom gradu Nadežde Petrović, u Umetničkoj galeriji njenog imena, otvara se izložba „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“. Autori izložbe prof. Igor Borozan i dr Lidija Merenik odlučili su se da sa 50 slika s kojima je u srpskoj istoriji umetnosti zauzela mesto jednog od ključnih protagonista srpske moderne. Ujedno, izložba govori i o njenom društvenom angažovanju kao jednom od osnivača Kola srpskih sestara i dobrovoljna bolničarka u Balkanskom i Prvom svetskom ratu.
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. godine. Tim povodom, u palati Unesko u Parizu početkom oktobra, priređena je prezentacija projekta obeležavanja jubileja ove umetnice. Za oko 150 stalnih članova delegacije ove organizacije, u svečanoj sali, priređena je digitalna izložba o Nadeždinom životnom putu i umetničkom radu, i monodrama „Nenapisana pisma“ Milkice Miletić u izvođenju Vanje Milačić. Time se Nadežda nakon 111 godina „vratila“ u Pariz, mesto njenog veoma značajnog stvaralačkog perioda.
Nadeždin „boravak“ u Parizu nastavlja se sutra, na njen rođendan, kada će u Kulturnom centru Srbije biti otvorena multimedijalna izložba koju priređuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda.
Galerija RIMA se pridružuje obeležavanju jubileja kamernom izložbom u svom beogradskom prostoru na kojoj predstavlja jednu Nadeždinu sliku iz svoje privatne kolekcije – „Žetvu“ koja je nastala1908. godine, u periodu slikarkine kratkotrajne impresionističke epizode.
U Crnoj Gori, u Herceg Novom, u okviru obeležavanja jednog veka Kola srpskih sestara, otvorena je izložba „Nadežda Petrović – heroina kičice, humanosti i rodoljublja“ u gradskoj galeriji „Josip Bepo Beković“.
Međutim, u Beogradu, na opštini Palilula u ulici Ljubomira Stojanovića 25, Spomen muzej Rastka i Nadežde Petrović. Evo ni povodom slikarkinog jubileja nije obnovljen. I bukvalno propada. Spoljašnji zidovi muzeja otpadaju, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena. Na licu mesta, unutar objekta vidljive su rupe na plafonu, na zidovima sa kojih otpada malter izražena je vlaga, a u nekim delovima vire i cigle.
Foto: FoNetKuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Sestra književnika Rastka i slikarke Nadežde Petrović, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju porodičnu kuću sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj Nadeždi i Rastku.
Zatim je1986. godine s namerom da bude rekonstruisana, kuća zatvorena za posetioce, a zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej i depo.
Sada, u Narodnom muzeju kažu da rade sve šta mogu i da ne znaju šta će biti sa kućom. U Ministarstvu kulture nisu planirali nikakve radove na kući Spomen muzeja Rastka i Nadežde Petrović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na Kosovu se zbog utvrđenih nepravilnosti ponovo broje glasovi sa vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra. Opozicija tvrdi da je otkrivena šema manipulacije glasovima građana zabrinjavajućih razmera
U toku je još jedan napad botova na naloge na društvenim mrežama Nova.rs, N1, Nova TV, Radar i Danas. Slični napadi dešavaju se već nedeljama
Biro za društvena istraživanja poziva Agenciju za sprečavanje korupcije da utvrdi da li se poslanik SNS-a Uglješa Mrdić ponaša na koruptivan način, u skladu sa definicijom korupcije iz člana 2 Zakona o sprečavanju korupcije
Saga oko Saveta Regulatornog tela za elektronske medije se nastavlja. Posle izbora krnjeg Saveta i ostavki četvoro nezavisnihj izabranih članova, postupak za izbor novih je obustavljen
Šta je lustracija, zašto je studenti traže i zašto nikada u Srbiji nije spovedena, iako je bila neophodna?
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
Pored revalorizacije naše književne istorije, upravo pokrenuti Festival jednog pisca skreće pažnju i na neophodnost rešavanja problema zaostavštine umetnika. Mnogi značajni legati nedostupni su javnosti, nalaze se u mraku muzejskih depoa, a mnogi i propadaju
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
