Jedino solidarnost javnom podrškom može da zaštiti Gorana Markovića, stav je velikog dela kulturne i medijske javnosti povodom napada ministarke Darije Kisić Tepavčević, premijekre Ane Brnabić i drugih iz vlasti i njenih pristalica na čuvenog reditelja. U to ime poznate ličnosti, pre svega iz kulture, svakodnevno staju u njegovu odbranu, a pridružuju im se i neke institucije.
Kao jedno od rešenja kojim bi se zaustavili napadi vlasti na Gorana Markovića, i bilo koga drugog iz umetničke fele, čuo se i predlog da se institucije kulture na predstavama, izložbama i manifestacijama uopšte obrate publici porukom podrške reditelju i osudom progona.
„Pridružićemo se toj akciji ako se prihvati na opštem planu“, kaže akademik i direktor „Zvezdara“ teatra Dušan Kovačević. „Bilo je predloga i da obustavimo rad, ali mislim da ni Goran Marković to ne bi voleo. Ionako zbog korone radimo sa pola kapaciteta i na ivici smo egzistencije. Zato, ako se nešto bitno ne popravi, mi smo pred gašenjem.“
Jug Radivojević, direktor Beogradskog dramskog pozorišta čija velika scena nosi ime Goranovih roditelja „Olivera i Rade Marković“, glumačkog para koji je obeležio istoriju ove kuće, danas nije imao vremena da prokomentariše pomenutu inicijativu. Inače, u ovoj kući se godinama igrala predstava „Delirijum tremens“ koju je Marković napisao i režirao, i koja je jedna od najdugovečnijih predstava u našem teatru. Na sceni Beogradskog dramskog igrala se i Markovićeva „Vila Sašino“.
V.d. upravnika Narodnog pozorišta Svetislav Bule Goncić razume i „podržava da svako ima pravo na stav i mišljenje o svemu što nam se događa, ali to njegovo lično mišljenje ne može da važi na radnom mestu“.
On smatra da ni jedna predstava „ne može da bude zloupotrebljena za ciljeve političkog marketinga“, te da njihov zadatak je „da na sceni plasiramo dramske, operske i baletske predstave, a ne političke poruke.“
Direktor pozorišta „Atelje 212“ Novica Antić ocenjuje da se „jezik grubosti i uvreda tako duboko uvukao u naš život, da prosto ne možemo više drugačije da komuniciramo. Nosioci javnih funkcija u svakom društvu i državi ne bi smeli da se obraćaju na ovaj način bilo kome, ni pekaru, ni lekaru, ni radniku, pa ni umetniku“.
Koristeći takav rečnik šalju poruku da svi treba „da isučemo sablje i međusobno se obezglavljujemo“, kaže Antić. Dodaje da smo upravo „bili svedoci tragedije jedne mlade devojke koja je, najverovatnije zbog verbalnog maltretiranja na drutvenim mrežama izvršila samoubistvo“, te da „moramo da razmislimo svi zajedno, kakvu poruku takvim načinom komunikacije šaljemo mladim ljudima – dok još uvek nije kasno“.
Antić naglašava da je „posebna odgovornost na onima koji obavljaju državne funkcije, jer svaki njihov javni nastup se ne tumači kao lični, već kao volja i namera države.“
Povod za hajku na Gorana Markovića je njegov intervju u „Novom magazinu“ u kome je rekao da se „nada da Aleksandar Vučić pred očima ima Čaušeskov kraj i da će se povući bez krvi“.
Ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Darija Kisić Tepavčević je tu izjavu protumačila kao „poziv na streljanje predsednika Vučića“ i zato je na Instagramu Markovića nazvala „umetnički impotentnim“ tvrdeći da „mrzi Daru, a voli Aidu“ aludirajući na filmove o stradanjima u Jasenovcu i Srebrenici, optuživši ga čak da bi on „sve Srbe odveo u Žutu kuću“.
Zatim je premijerka Ana Brnabić na Tviteru podsetila da je „Vučić napravio tolike bolnice, puteve, škole, fabrike, ali je propustio da sazida jednu veliku ludnicu za Petričića, Markovića i ekipu“.
Osim brojnih pojedinaca (Nebojša Romčević, Srđan Karanović, Ivan Medenica, Srđan Dragojević, Egon Savin, Janko Baljak, Svetlana Bojković, Divna Vuksanović, Srdan Golubović, Jagoš Marković, Miljenko Jergović, Marčelo…) napade na Gorana Markovića osudili su i Fakultet dramskih umetnosti, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), i Udruženje pozorišnih kritičara.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com