UN: Glad nova realnost za 18 miliona ljudi

Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) saopštila je da usled rata u Ukrajini, pandemije korona virusa, velikih klimatskih šokova i ogromnog skoka cena, nekim delovima sveta već sada ozbiljno preti kriza gladi. OCHA je upozorila da bi to moglo da dovede do talasa migracija stanovništva sa ugroženih područja.

U naredna tri meseca krizom bi moglo da bude pogođeno 18 miliona ljudi.

Sada su na rubu opstanka četiri države sa afričkog kontinenta: Čad, Mali, Burkina Faso i Niger.

Prema izveštaju UN u tim državama nešto manje od 2 miliona ljudi suočava se sa „alarmantnim nivoom nesigurnosti hrane“. Kancelarija UN-a opredelila je pomoć u vrednosti od 30 miliona dolara za ove zemlje.

Za sada su ugrožena ona područja Afrike koja već 10 godina imaju nizak nivo proizvodnje hrane, a zbog globalne situacije kriza bi mogla da bude pogoršana krajem leta.

„Kombinacija nasilja, nesigurnosti, dubokog siromaštva i rekordno visokih cena hrane dovodi i podstiče milione do ruba opstanka“, saopštili su iz OCHA.

Prošle nedelje, na to je ponovo alarmirao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš koji je rekao da bi nestašice u Ukrajini mogle da pokrenu da „desetine miliona ljudi budu u stanju nesigurnosti hrane“. Rezultat toga bi mogao biti pothranjenost i masovna glad koja bi mogla potrajati godinama.

Inače, Ukrajina i Rusija su vodeći proizvođači ječma, pšenice i drugih žitarica. U redovnim okolnostima, ove dve zemlje proizvodile su i izvozile 30 posto svetskog tržišta pšenice. Veruje se da bi najave ruskog osvajanja Odese ukoliko se zaista i obistine, mogle da stvore još veću krizu u snabdevanju žitaricama. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguće zbog ruske blokade Crnog mora.

Ujedinjene nacije u martu su upozorile da su cene hrane dostigle najviši nivo u istoriji i još uvek se drže na rekordnom nivou.

Zemlje sa srednjim prihodima poput Egipta i Brazila takođe se nalaze u lošem položaju, jer za razliku od zemalja sa niskim prihodom, one su ponudile socijalnu zaštitu tokom pandemije, ali sada se bore da održe visok nivo potrošnje koji je vitalan za održavanje visine životnog standarda.

Države poput Argentine, Tunisa, Pakistana i Filipina, samo su neke zavisne od uvoza hrane kojima preti rizik od građanskih nemira do kraja 2022.

Primera radi, politički preokret, oskudice hrane u kombinaciji sa nestašicom benzina, struje, lekova izazvali su ozbiljnu političku krizu u Šri Lanki. Višemesečni protesti kulminirali su ostavkom premijerke a prošle nedelje zemlja je dobila zajam od Svetske banke kako bi pomogla u plaćanju osnovnih uvoznih proizvoda.

Iz UN-a strahuju da bi ovakva kriza mogla da zahvati veći broj zemalja i da dovede do porasta političkih turbulencija, humanitarnih kriza i nestabilnosti širom sveta.

S.P./ Al Džazira / Gardijan

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com