Foto: AP
Zbog rata u Ukrajini desetine miliona ljudi mogli bi narednih meseci da budu u riziku od "nesigurnosti hrane". Na rubu opstanka trenutno su četiri države sa afričkog kontinenta. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguć zbog ruske blokade Crnog mora
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) saopštila je da usled rata u Ukrajini, pandemije korona virusa, velikih klimatskih šokova i ogromnog skoka cena, nekim delovima sveta već sada ozbiljno preti kriza gladi. OCHA je upozorila da bi to moglo da dovede do talasa migracija stanovništva sa ugroženih područja.
U naredna tri meseca krizom bi moglo da bude pogođeno 18 miliona ljudi.
Sada su na rubu opstanka četiri države sa afričkog kontinenta: Čad, Mali, Burkina Faso i Niger.
Prema izveštaju UN u tim državama nešto manje od 2 miliona ljudi suočava se sa „alarmantnim nivoom nesigurnosti hrane“. Kancelarija UN-a opredelila je pomoć u vrednosti od 30 miliona dolara za ove zemlje.
Za sada su ugrožena ona područja Afrike koja već 10 godina imaju nizak nivo proizvodnje hrane, a zbog globalne situacije kriza bi mogla da bude pogoršana krajem leta.
„Kombinacija nasilja, nesigurnosti, dubokog siromaštva i rekordno visokih cena hrane dovodi i podstiče milione do ruba opstanka“, saopštili su iz OCHA.
Prošle nedelje, na to je ponovo alarmirao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš koji je rekao da bi nestašice u Ukrajini mogle da pokrenu da „desetine miliona ljudi budu u stanju nesigurnosti hrane“. Rezultat toga bi mogao biti pothranjenost i masovna glad koja bi mogla potrajati godinama.
Inače, Ukrajina i Rusija su vodeći proizvođači ječma, pšenice i drugih žitarica. U redovnim okolnostima, ove dve zemlje proizvodile su i izvozile 30 posto svetskog tržišta pšenice. Veruje se da bi najave ruskog osvajanja Odese ukoliko se zaista i obistine, mogle da stvore još veću krizu u snabdevanju žitaricama. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguće zbog ruske blokade Crnog mora.
Ujedinjene nacije u martu su upozorile da su cene hrane dostigle najviši nivo u istoriji i još uvek se drže na rekordnom nivou.
Zemlje sa srednjim prihodima poput Egipta i Brazila takođe se nalaze u lošem položaju, jer za razliku od zemalja sa niskim prihodom, one su ponudile socijalnu zaštitu tokom pandemije, ali sada se bore da održe visok nivo potrošnje koji je vitalan za održavanje visine životnog standarda.
Države poput Argentine, Tunisa, Pakistana i Filipina, samo su neke zavisne od uvoza hrane kojima preti rizik od građanskih nemira do kraja 2022.
Primera radi, politički preokret, oskudice hrane u kombinaciji sa nestašicom benzina, struje, lekova izazvali su ozbiljnu političku krizu u Šri Lanki. Višemesečni protesti kulminirali su ostavkom premijerke a prošle nedelje zemlja je dobila zajam od Svetske banke kako bi pomogla u plaćanju osnovnih uvoznih proizvoda.
Iz UN-a strahuju da bi ovakva kriza mogla da zahvati veći broj zemalja i da dovede do porasta političkih turbulencija, humanitarnih kriza i nestabilnosti širom sveta.
S.P./ Al Džazira / Gardijan
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
