Foto: AP
Zbog rata u Ukrajini desetine miliona ljudi mogli bi narednih meseci da budu u riziku od "nesigurnosti hrane". Na rubu opstanka trenutno su četiri države sa afričkog kontinenta. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguć zbog ruske blokade Crnog mora
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) saopštila je da usled rata u Ukrajini, pandemije korona virusa, velikih klimatskih šokova i ogromnog skoka cena, nekim delovima sveta već sada ozbiljno preti kriza gladi. OCHA je upozorila da bi to moglo da dovede do talasa migracija stanovništva sa ugroženih područja.
U naredna tri meseca krizom bi moglo da bude pogođeno 18 miliona ljudi.
Sada su na rubu opstanka četiri države sa afričkog kontinenta: Čad, Mali, Burkina Faso i Niger.
Prema izveštaju UN u tim državama nešto manje od 2 miliona ljudi suočava se sa „alarmantnim nivoom nesigurnosti hrane“. Kancelarija UN-a opredelila je pomoć u vrednosti od 30 miliona dolara za ove zemlje.
Za sada su ugrožena ona područja Afrike koja već 10 godina imaju nizak nivo proizvodnje hrane, a zbog globalne situacije kriza bi mogla da bude pogoršana krajem leta.
„Kombinacija nasilja, nesigurnosti, dubokog siromaštva i rekordno visokih cena hrane dovodi i podstiče milione do ruba opstanka“, saopštili su iz OCHA.
Prošle nedelje, na to je ponovo alarmirao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš koji je rekao da bi nestašice u Ukrajini mogle da pokrenu da „desetine miliona ljudi budu u stanju nesigurnosti hrane“. Rezultat toga bi mogao biti pothranjenost i masovna glad koja bi mogla potrajati godinama.
Inače, Ukrajina i Rusija su vodeći proizvođači ječma, pšenice i drugih žitarica. U redovnim okolnostima, ove dve zemlje proizvodile su i izvozile 30 posto svetskog tržišta pšenice. Veruje se da bi najave ruskog osvajanja Odese ukoliko se zaista i obistine, mogle da stvore još veću krizu u snabdevanju žitaricama. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguće zbog ruske blokade Crnog mora.
Ujedinjene nacije u martu su upozorile da su cene hrane dostigle najviši nivo u istoriji i još uvek se drže na rekordnom nivou.
Zemlje sa srednjim prihodima poput Egipta i Brazila takođe se nalaze u lošem položaju, jer za razliku od zemalja sa niskim prihodom, one su ponudile socijalnu zaštitu tokom pandemije, ali sada se bore da održe visok nivo potrošnje koji je vitalan za održavanje visine životnog standarda.
Države poput Argentine, Tunisa, Pakistana i Filipina, samo su neke zavisne od uvoza hrane kojima preti rizik od građanskih nemira do kraja 2022.
Primera radi, politički preokret, oskudice hrane u kombinaciji sa nestašicom benzina, struje, lekova izazvali su ozbiljnu političku krizu u Šri Lanki. Višemesečni protesti kulminirali su ostavkom premijerke a prošle nedelje zemlja je dobila zajam od Svetske banke kako bi pomogla u plaćanju osnovnih uvoznih proizvoda.
Iz UN-a strahuju da bi ovakva kriza mogla da zahvati veći broj zemalja i da dovede do porasta političkih turbulencija, humanitarnih kriza i nestabilnosti širom sveta.
S.P./ Al Džazira / Gardijan
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
