Foto: AP
Zbog rata u Ukrajini desetine miliona ljudi mogli bi narednih meseci da budu u riziku od "nesigurnosti hrane". Na rubu opstanka trenutno su četiri države sa afričkog kontinenta. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguć zbog ruske blokade Crnog mora
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) saopštila je da usled rata u Ukrajini, pandemije korona virusa, velikih klimatskih šokova i ogromnog skoka cena, nekim delovima sveta već sada ozbiljno preti kriza gladi. OCHA je upozorila da bi to moglo da dovede do talasa migracija stanovništva sa ugroženih područja.
U naredna tri meseca krizom bi moglo da bude pogođeno 18 miliona ljudi.
Sada su na rubu opstanka četiri države sa afričkog kontinenta: Čad, Mali, Burkina Faso i Niger.
Prema izveštaju UN u tim državama nešto manje od 2 miliona ljudi suočava se sa „alarmantnim nivoom nesigurnosti hrane“. Kancelarija UN-a opredelila je pomoć u vrednosti od 30 miliona dolara za ove zemlje.
Za sada su ugrožena ona područja Afrike koja već 10 godina imaju nizak nivo proizvodnje hrane, a zbog globalne situacije kriza bi mogla da bude pogoršana krajem leta.
„Kombinacija nasilja, nesigurnosti, dubokog siromaštva i rekordno visokih cena hrane dovodi i podstiče milione do ruba opstanka“, saopštili su iz OCHA.
Prošle nedelje, na to je ponovo alarmirao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš koji je rekao da bi nestašice u Ukrajini mogle da pokrenu da „desetine miliona ljudi budu u stanju nesigurnosti hrane“. Rezultat toga bi mogao biti pothranjenost i masovna glad koja bi mogla potrajati godinama.
Inače, Ukrajina i Rusija su vodeći proizvođači ječma, pšenice i drugih žitarica. U redovnim okolnostima, ove dve zemlje proizvodile su i izvozile 30 posto svetskog tržišta pšenice. Veruje se da bi najave ruskog osvajanja Odese ukoliko se zaista i obistine, mogle da stvore još veću krizu u snabdevanju žitaricama. Već ove godine proizvodnja pšenice u Ukrajini će biti smanjena za oko 35 odsto, a izvoz i onoga što je proizvedeno biće gotovo nemoguće zbog ruske blokade Crnog mora.
Ujedinjene nacije u martu su upozorile da su cene hrane dostigle najviši nivo u istoriji i još uvek se drže na rekordnom nivou.
Zemlje sa srednjim prihodima poput Egipta i Brazila takođe se nalaze u lošem položaju, jer za razliku od zemalja sa niskim prihodom, one su ponudile socijalnu zaštitu tokom pandemije, ali sada se bore da održe visok nivo potrošnje koji je vitalan za održavanje visine životnog standarda.
Države poput Argentine, Tunisa, Pakistana i Filipina, samo su neke zavisne od uvoza hrane kojima preti rizik od građanskih nemira do kraja 2022.
Primera radi, politički preokret, oskudice hrane u kombinaciji sa nestašicom benzina, struje, lekova izazvali su ozbiljnu političku krizu u Šri Lanki. Višemesečni protesti kulminirali su ostavkom premijerke a prošle nedelje zemlja je dobila zajam od Svetske banke kako bi pomogla u plaćanju osnovnih uvoznih proizvoda.
Iz UN-a strahuju da bi ovakva kriza mogla da zahvati veći broj zemalja i da dovede do porasta političkih turbulencija, humanitarnih kriza i nestabilnosti širom sveta.
S.P./ Al Džazira / Gardijan
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
