Foto: Screenshot
Monografija „Sa Cvejom“, u kojoj pišu više od sto kolega, prijatelja i svedoka nesebične prisutnosti Branka Cvejića koja nije bila uvek priznata onako kako je zaslužio
Monografija „Sa Cvejom“ posvećena je Branku Cvejiću, jednom od glumačkih velikana ovog prostora. Objavili su je „Clio“ i Fondacija „Moj Balkan“.
O monografiji „Sa Cvejom“, govoriće se večeras u Užicu, na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, a sutra u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u kome je Cveja, Branko Cvejić jer ova monografija je o njemu, glumio do pre godinu i po dana, bio jedan od upravnika, i čiju je zgradu podigao posle požara.
Za Cvejićem ostaju dela od krucijalne vrednosti, realizovana uprkos svoj težini koju su nosila vremena u kojima je delovao, kao i dostignuća koja na zvaničnom planu nisu uvek bila priznata onako kako je on to zaslužio. Ova knjiga je korak u odavanju priznanja tom činu nesebične prisutnosti i delovanja u našoj kulturi i umetnosti.
Sećanja nas kroz knjigu vode od vremena kada je Branko Cvejić zakoračio u svet umetnosti, preko nezaboravnih predstava i legendarnog Baneta Bumbara iz TV serije Grlom u jagode, sve do poslednjih uloga.
Knjiga je koncipirana u osam poglavlja koja predstavljaju važne životne i profesionalne prekretnice Branka Cvejića, i predstavlja važan dokument o njegovim dostignućima.
Takav koncept odredio je da autori tekstova budu ne samo među bliskim saradnicima u oblasti kulture, drugarima iz pozorišnog i umetničkog sveta širom regiona, već i iz njegovog privatnog okruženja, pre svega u porodici i među bliskim dugogodišnjim prijateljima.
Među njima su Voja Brajović, Branka Petrić, Renata Ulmanski, Boris Isaković, Mirjana Karanović, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Seka Sablić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Renata Ulmanski, Vanja Ejdus, Tanja Bošković, Seka Sablić, Žarko Laušević, Gordana Marić…
Tu su i tekstovi Srđana Karanovića, Gorana Marković, Rajka Grlića, Stefana Arsenijevića, Andreja Nosova, Branislava Mićunovića, Gorčina Stojanovića, Biljane Srbljanović, Siniše Pavića, Ivana Medenice, Ksenije Radulović, Aleksandra Milosavljevića, Svetozara Rapajića.
O Cveji su pisali i Tamara Vučković Manojlović, Novica Antić, Gorica Mojović, Mrđan Bajić, Draško Adžić, kolege iz regiona, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milena Zupančič, Dino Mustafić, Snježana Banović, Jeton Neziraj, Urša Raukar, kao i veliki broj njegovih ličnih prijatelja i članova najuže porodice.
Prilikom predstavljanja knjige na upravo završenom Sajmu knjiga, Beka Vučo koja je uredila ovu knjigu, govorila je o nastojanju da knjigu „koliko je moguće, oslobodimo patetike da u isto vreme unesemo nešto i od samog Cveje – njegov duh i šarm, poneku šalu, ali i odmerenost, eleganciju u izrazu i tonu, dostojanstvo, korektnost i pre svega jedan građanski duh.“
Navela je da „kroz mnoštvo autorskih tekstova provejavaju i naznake vremena u kome je Cveja živeo i stvarao – od dana informbirovske Jugoslavije kada je rođen, do građanskog posleratnog Beograda, preko Titove Jugoslavije i zlatnog doba socijalizma, do turbulentnih devedesetih i raspada Jugoslavije, ratova na Balkanu, pada diktatura, kratkih demokratskih uzleta i, najzad, do današnjeg stanja letargije, osećanja nemoći.“
Monografiju „O Cveji“ objavili su Clio i Fondacija „Moj Balkan“, ima oko 400 strana, 180 fotografija i arhivsko-dokumentarnu građu.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
