Foto: Screenshot
Monografija „Sa Cvejom“, u kojoj pišu više od sto kolega, prijatelja i svedoka nesebične prisutnosti Branka Cvejića koja nije bila uvek priznata onako kako je zaslužio
Monografija „Sa Cvejom“ posvećena je Branku Cvejiću, jednom od glumačkih velikana ovog prostora. Objavili su je „Clio“ i Fondacija „Moj Balkan“.
O monografiji „Sa Cvejom“, govoriće se večeras u Užicu, na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, a sutra u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u kome je Cveja, Branko Cvejić jer ova monografija je o njemu, glumio do pre godinu i po dana, bio jedan od upravnika, i čiju je zgradu podigao posle požara.
Za Cvejićem ostaju dela od krucijalne vrednosti, realizovana uprkos svoj težini koju su nosila vremena u kojima je delovao, kao i dostignuća koja na zvaničnom planu nisu uvek bila priznata onako kako je on to zaslužio. Ova knjiga je korak u odavanju priznanja tom činu nesebične prisutnosti i delovanja u našoj kulturi i umetnosti.
Sećanja nas kroz knjigu vode od vremena kada je Branko Cvejić zakoračio u svet umetnosti, preko nezaboravnih predstava i legendarnog Baneta Bumbara iz TV serije Grlom u jagode, sve do poslednjih uloga.
Knjiga je koncipirana u osam poglavlja koja predstavljaju važne životne i profesionalne prekretnice Branka Cvejića, i predstavlja važan dokument o njegovim dostignućima.
Takav koncept odredio je da autori tekstova budu ne samo među bliskim saradnicima u oblasti kulture, drugarima iz pozorišnog i umetničkog sveta širom regiona, već i iz njegovog privatnog okruženja, pre svega u porodici i među bliskim dugogodišnjim prijateljima.
Među njima su Voja Brajović, Branka Petrić, Renata Ulmanski, Boris Isaković, Mirjana Karanović, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Seka Sablić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Renata Ulmanski, Vanja Ejdus, Tanja Bošković, Seka Sablić, Žarko Laušević, Gordana Marić…
Tu su i tekstovi Srđana Karanovića, Gorana Marković, Rajka Grlića, Stefana Arsenijevića, Andreja Nosova, Branislava Mićunovića, Gorčina Stojanovića, Biljane Srbljanović, Siniše Pavića, Ivana Medenice, Ksenije Radulović, Aleksandra Milosavljevića, Svetozara Rapajića.
O Cveji su pisali i Tamara Vučković Manojlović, Novica Antić, Gorica Mojović, Mrđan Bajić, Draško Adžić, kolege iz regiona, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milena Zupančič, Dino Mustafić, Snježana Banović, Jeton Neziraj, Urša Raukar, kao i veliki broj njegovih ličnih prijatelja i članova najuže porodice.
Prilikom predstavljanja knjige na upravo završenom Sajmu knjiga, Beka Vučo koja je uredila ovu knjigu, govorila je o nastojanju da knjigu „koliko je moguće, oslobodimo patetike da u isto vreme unesemo nešto i od samog Cveje – njegov duh i šarm, poneku šalu, ali i odmerenost, eleganciju u izrazu i tonu, dostojanstvo, korektnost i pre svega jedan građanski duh.“
Navela je da „kroz mnoštvo autorskih tekstova provejavaju i naznake vremena u kome je Cveja živeo i stvarao – od dana informbirovske Jugoslavije kada je rođen, do građanskog posleratnog Beograda, preko Titove Jugoslavije i zlatnog doba socijalizma, do turbulentnih devedesetih i raspada Jugoslavije, ratova na Balkanu, pada diktatura, kratkih demokratskih uzleta i, najzad, do današnjeg stanja letargije, osećanja nemoći.“
Monografiju „O Cveji“ objavili su Clio i Fondacija „Moj Balkan“, ima oko 400 strana, 180 fotografija i arhivsko-dokumentarnu građu.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog čega svet u Vučiću uglavnom ne vidi genija koji upravlja istorijskim procesima, već još jednog provincijalnog autokratu koji veruje da je mnogo zanimljiviji nego što zaista jeste? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Iako je tužilaštvo objavilo analizu dokaza prikupljenih tokom dosadašnje istrage, prema kojoj Veselin Milić nije bio prisutan u restoranu „27“ na Senjaku u trenutku ubistva Aleksandra Nešovića Baje, deo javnosti sumnja u verziju događaja koju nudi VJT
Srpski bezbednosni sektor liči na redarsku službu Ćacilenda, kaže za „Vreme“ bivši zaštitnik prava građana i predsednički kandidat Saša Janković. Njemu ne deluju logično pojedini napisi da zapravo u policiji, službama i vojsci ispod površine „ključa“ i da će profesionalci dići glas
U Beogradu se nastavlja suđenje u slučaju „Generalštab“, u kojem su optuženi ministar kulture Nikola Selaković i još tri osobe zbog navodnog nezakonitog ukidanja statusa kulturnog dobra toj zgradi
Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon analize snimaka, listinga telefona i svedočenja zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je Veselin Milić učinio krivično delo pomaganja nakon izvršenja krivičnog dela. Postupak protziv bišgeg šefa beogradske policije ipak nije obustavljen
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
