Foto: Screenshot
Monografija „Sa Cvejom“, u kojoj pišu više od sto kolega, prijatelja i svedoka nesebične prisutnosti Branka Cvejića koja nije bila uvek priznata onako kako je zaslužio
Monografija „Sa Cvejom“ posvećena je Branku Cvejiću, jednom od glumačkih velikana ovog prostora. Objavili su je „Clio“ i Fondacija „Moj Balkan“.
O monografiji „Sa Cvejom“, govoriće se večeras u Užicu, na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, a sutra u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u kome je Cveja, Branko Cvejić jer ova monografija je o njemu, glumio do pre godinu i po dana, bio jedan od upravnika, i čiju je zgradu podigao posle požara.
Za Cvejićem ostaju dela od krucijalne vrednosti, realizovana uprkos svoj težini koju su nosila vremena u kojima je delovao, kao i dostignuća koja na zvaničnom planu nisu uvek bila priznata onako kako je on to zaslužio. Ova knjiga je korak u odavanju priznanja tom činu nesebične prisutnosti i delovanja u našoj kulturi i umetnosti.
Sećanja nas kroz knjigu vode od vremena kada je Branko Cvejić zakoračio u svet umetnosti, preko nezaboravnih predstava i legendarnog Baneta Bumbara iz TV serije Grlom u jagode, sve do poslednjih uloga.
Knjiga je koncipirana u osam poglavlja koja predstavljaju važne životne i profesionalne prekretnice Branka Cvejića, i predstavlja važan dokument o njegovim dostignućima.
Takav koncept odredio je da autori tekstova budu ne samo među bliskim saradnicima u oblasti kulture, drugarima iz pozorišnog i umetničkog sveta širom regiona, već i iz njegovog privatnog okruženja, pre svega u porodici i među bliskim dugogodišnjim prijateljima.
Među njima su Voja Brajović, Branka Petrić, Renata Ulmanski, Boris Isaković, Mirjana Karanović, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Seka Sablić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Renata Ulmanski, Vanja Ejdus, Tanja Bošković, Seka Sablić, Žarko Laušević, Gordana Marić…
Tu su i tekstovi Srđana Karanovića, Gorana Marković, Rajka Grlića, Stefana Arsenijevića, Andreja Nosova, Branislava Mićunovića, Gorčina Stojanovića, Biljane Srbljanović, Siniše Pavića, Ivana Medenice, Ksenije Radulović, Aleksandra Milosavljevića, Svetozara Rapajića.
O Cveji su pisali i Tamara Vučković Manojlović, Novica Antić, Gorica Mojović, Mrđan Bajić, Draško Adžić, kolege iz regiona, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milena Zupančič, Dino Mustafić, Snježana Banović, Jeton Neziraj, Urša Raukar, kao i veliki broj njegovih ličnih prijatelja i članova najuže porodice.
Prilikom predstavljanja knjige na upravo završenom Sajmu knjiga, Beka Vučo koja je uredila ovu knjigu, govorila je o nastojanju da knjigu „koliko je moguće, oslobodimo patetike da u isto vreme unesemo nešto i od samog Cveje – njegov duh i šarm, poneku šalu, ali i odmerenost, eleganciju u izrazu i tonu, dostojanstvo, korektnost i pre svega jedan građanski duh.“
Navela je da „kroz mnoštvo autorskih tekstova provejavaju i naznake vremena u kome je Cveja živeo i stvarao – od dana informbirovske Jugoslavije kada je rođen, do građanskog posleratnog Beograda, preko Titove Jugoslavije i zlatnog doba socijalizma, do turbulentnih devedesetih i raspada Jugoslavije, ratova na Balkanu, pada diktatura, kratkih demokratskih uzleta i, najzad, do današnjeg stanja letargije, osećanja nemoći.“
Monografiju „O Cveji“ objavili su Clio i Fondacija „Moj Balkan“, ima oko 400 strana, 180 fotografija i arhivsko-dokumentarnu građu.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Naprednjaci godinama vladaju promocijom svemoći i zastrašivanjem. Sada, kada je strah u dobroj meri iščileo, zbunjeni su i dezorijentisani, pa Aleksandar Vučić primenom gole sile pokušava da reprodukuje strah. Tu nema nikakve strategije, to je dnevna reakcija na pobunu u društvu koja im izmiče kontroli
TV Informer emitovao je u četvrtak (21. avgust) „dokumentni film“, tačnije njegov drugi deo, „Vreme terora 2“. U novom „dokumentarcu“ u produkciji Centra za društvenu stabilnost, događaji iz Srbije povezuju se sa događajima iz Odese 2014. godine na način koji je objašnjiv samo prorežimskim medijima
Petoro uhapšenih nakon protesta održanih u Novom Sadu prošle nedelje pušteno je da se brani sa slobode
Navodi da bi Milorad Dodik mogao da bude Vučićev kandidat za predsednika Srbije su „intrigantna kafansko-politička spekulacija“, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
