Foto: Vladimir Đoković/Tanjug
Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
Polovina od 910 učesnika istraživanja o stavovima mladih u Srbiji o jugoslovenskim ratovima kaže da o njima zna vrlo malo, a petina njih da ne zna nimalo, kaže autor istraživanja Rodoljub Jovanović, a prenosi Glas Amerike.
Najveći procenat ispitanih, njih 18,68 odsto, smatra da je najveći zločin u ratovina devedesetih u Jugoslaviji hrvatska akcija „Oluja“, a nešto više od 13 odsto misli da je to NATO bombardovanje 1999. godine.
Manje od pet odsto njih reklo je da je to zločin u Srebrenici, dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu.
„Ispitanici su većinom bili pristrasni, najbitniji kriterijum su im zločini počinjeni nad Srbima. Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, rekao je Jovanović ocenjujući da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Najnegativnije se ocenjuju akteri ratnih zločina sa drugih strana, a čak 74 odsto je izjavilo da nije čulo za masovne grobnice u Srbiji, naglasio je on.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti Anja Zloporubović iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“.
„Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović.
A profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima.
Zaključuje da „čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje, ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“.
M.N./Glas Amerike
Ceo tekst Glasa Amerike pročitajte OVDE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Da Rusi razmišljaju o prodaji dela NIS-a Amerikancima, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je, kako je dodao, pitanje da li će američka strana prihvatiti
Sedmog oktobra počinje Drugo redovno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije. Na dnevnom redu naći će se i dopuna zakona o specijalizovanoj izložbi EXPO 2027, kao i zakon o legalizaciji objekta. Šta kaže opozicija
U Novom Sadu će se 1. novembra održati komemoracija povodom godišnjice pada nadstrešnice tamošnje železničke stanice kada je stradalo 16 ljudi, a jedna teško povređena. Studenti u blokadi najavljuju tim povodom novu šetnju od Beograda do Novog Sada, piše „Nova”, a pisanje ovog portala za „Vreme” potvrđuje studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Ispostavlja se da je Aleksandar Vučić ipak govorio istinu kada je pričao o pripremama za "obojenu revoluciju", ali čini se da nije na pravi način čitao ono što su mu domaće i strane službe dostavljale: u Srbiji se pripremala "šarena revolucija", ali je to radila ruska obaveštajna zajednica pod okriljem delova srpske “Udbe”, a sve u cilju promene vlasti u zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji i članicama EU
Navršava se jedanaest meseci od pada nadstrešnice nedavno rekonstrusane Železničke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 osoba i jednu teško povredila. U više gradova širom Srbije održani su skupovi u znak sećanja na stradale
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
