Foto: Vladimir Đoković/Tanjug
Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
Polovina od 910 učesnika istraživanja o stavovima mladih u Srbiji o jugoslovenskim ratovima kaže da o njima zna vrlo malo, a petina njih da ne zna nimalo, kaže autor istraživanja Rodoljub Jovanović, a prenosi Glas Amerike.
Najveći procenat ispitanih, njih 18,68 odsto, smatra da je najveći zločin u ratovina devedesetih u Jugoslaviji hrvatska akcija „Oluja“, a nešto više od 13 odsto misli da je to NATO bombardovanje 1999. godine.
Manje od pet odsto njih reklo je da je to zločin u Srebrenici, dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu.
„Ispitanici su većinom bili pristrasni, najbitniji kriterijum su im zločini počinjeni nad Srbima. Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, rekao je Jovanović ocenjujući da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Najnegativnije se ocenjuju akteri ratnih zločina sa drugih strana, a čak 74 odsto je izjavilo da nije čulo za masovne grobnice u Srbiji, naglasio je on.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti Anja Zloporubović iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“.
„Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović.
A profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima.
Zaključuje da „čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje, ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“.
M.N./Glas Amerike
Ceo tekst Glasa Amerike pročitajte OVDE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Italijanski tužilac Alesandro Gobi naložio je istragu o mogućem „snajperskom turizmu“ tokom opsade Sarajeva, nakon svedočenja da su pojedinci plaćali da bi pucali na civile u gradu
Najnoviji napadi na Srbe i njihova kulturna okupljanja deo su šire kampanje repozicioniranja hrvatske desnice, u kojoj manjine postaju kolateralne žrtve političkog nadmetanja,
„Ispostave stranih agentura“ su za ministra informisanja Borisa Bratinu mediji koji kritikuju režim Aleksandra Vučića. Na delu je potpuna šešeljizacija naprednjačkog režima
Milomir Jaćimović i njegov sin već treći da štrajkuju glađu u Novom Sadu nakon što su im vlasti oduzele autobuse, ugrožavajući njihovu egzistenciju, dok im građani pružaju podršku ispred Banovine
Nakon izlaska srednjoškolaca na ulice sve veći broj građana javno pruža podršku Dijani Hrki koja je ušla u jedanesti dan štrajka glađu. Njena spremnost da se žrtvuje budi snažna osećanja
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
