Foto: Tanjug
U ponedeljak je javljeno da je BIA uhapsila četvoro srpskih državljana i tako „razbila špijunsku mrežu“. Ali, niti se zna ko je i zašto hapšen, niti za koga to špijunira, a sama vest je potonula i u režimskim medijima
Vest od ponedeljka ujutru – da je BIA „razbila još jednu špijunsku mrežu u Srbiji“ i da je uhapšeno četvoro navodnih špijuna – misteriozno je potonula u medijskom prostoru.
Novinari „Vremena“ su uspeli da dočuju niz glasina i nagađanja, ali i je jedino provereno da su se hapšenja odigrala još u petak (9. februar).
Četvrta štura vest na Pinku
Čudnovata vest iz službe, objavljena preko Tanjuga, još čudnovatije je tretirana u režimskim medijima – skoro kao da je nema.
Nije bilo vanrednih emisija na Pinku, Hepiju, Prvoj, RTS-u, nisu se obraćali Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin da pričaju o tome ko sve Srbiji i predsedniku radi o glavi, niti se Ana Brnabić klela da će i, ako treba, svojim telom da zaštiti Vučića i njegovu porodicu od domaćih i stranih špijuna, za šta se inače koristi svaka prilika.
Vest je objavljena na prorežimskim portalima – svi su koristili isti tekst koji kao da je sročen u nekom kabinetu Službe – a onda je nekako potonula.
U Dnevniku na Televiziji Pink u ponedeljak u 15 sati ova spektakularna informacija koja bi trebalo da vrišti na naslovnim stranama, pogotovu tabloidnih medija, bila je tek četvrta po redu, posle Micotakisove posete Vučiću, Ekspa i Đilasa kao Kurtijevog saradnika. Lakonski je pročitana, pa se prešlo dalje.
Interesantno je da u ponedeljak ni N1 ni Danas na svojim portalima nisu objavili ovu vest, makar ne može da joj se uđe u trag.
„Inostrana organizacija“
Podsetimo, BIA je za Tanjug navela da su svi uhapšeni državljani Srbije, da dvoje radi u srpskoj kancelariji „inostrane organizacije“, a dvoje u državnim organima odakle su navodno iznosili poverljive informacije.
Informacije koje su prikupljali ticale su se navodno rada i funkcionisanja srpskih državnih organa i institucija i pojedinih javnih preduzeća, ali i resursa iz sistema nacionalne odbrane Srbije, naročito vojnih službi bezbednosti.
Na tom šturom saopštenju je sve ostalo.
Nemački političari ocenjuju da bi srpska vlast trebalo da sluša demonstrante, a ima i onih koji smatraju da ta zemlja ne bi trebalo da se meša u unutrašnja politička pitanja Srbije.
Mini „istraživački” serijal o studentskim protestima pod nazivom „(De)blokada“, zapravo je propagandni bućkuriš prožet diskursom koji se u protekla tri meseca kuva u kuhinji Srpske napredne stranke
Zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca biće novi materijal za tabloide da neutemeljeno pišu o aktivnostima nevladinih organizacija čiji je rad veoma transparentan, kaže za „Vreme“ Sofija Todorović, jedna od progonjenih
Čovek za kojeg se tvrdi da je batinaš SNS dvostruko je „lice sa poternice“. Ali, kad je posle četiri godine bekstva priveden – smesta je i pušten
Advokat bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, Nemanja Aleksić, demantovao je tvrdnje da je njegov klijent kupio luksuznu nekretninu u Italiji. Istakao je da je bivši ministar građevinarstva predao svoj pasoš i da se ne nalazi van zemlje
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
