Četvoročasovno izlaganje Aleksića: Urnisali ste državu i rasprodali Kosovo

„Milice Zavetnice, gde ti je kosovski zavet, otišlo za nešto groša, nema više izdajnika ućutala si, veseli se srpski rode i nema predaje, to je jedino što vam je ostalo, urnisali ste celu državu, kada biste razgovarali sa običnim narodom na KiM, čuli biste šta ljudi zaista misle, i ta rasprodaja se vidi na primeru Rio Tinta, pa bili ste spremni da predate Jadar i Rađevinu, a mi da budemo kolonija, kao Nigerija i kao Kongo“, poručio je Miroslav Aleksić, poslanik opozicije, tokom jednog od najdužih govora u Skupštini,u  kojim je obrazlagao zahtev za smenu vlade Đure Macuta.

Aleksić se tako obratio Milici Đurđrević Stamenkovski, ministarki u Vladi, i liderki konzervativne partije Zavetnici.

Njegovo izlaganje u Skupštini Srbije trajalo je četiri sata, a on kao ovlašćeni predlagač opozicije koji je obrazlagao zahteve za smenu vlade nije imao vremensko ograničenje tokom govora.

„Ako ne možete da sednete“, onda izađite, poručio je Aleksić, obraćajući se Milenku Jovanovu, šefu poslaničke grup SNS.

Poslanici SNS, uglavnom u miru i tišini slušaju Aleksićev govor, kao i prisutni premijer Đuro Macut i ministri u Vladi Srbije o kojima se raspravlja. Poslanici opozicije povremeno aplaudiraju. Oko 13.30 Aleksić je rekao da će govoriti do pauze u 14 sati, a u tom delu je već govorio o optužbama iz režimskih tabloida na svoj račun.

Aleksić, poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i predstavnik predlagača zahteva o nepoverenju vladi, obrazlaže ga jutros od 10 časova kada je počela sednica. Rekao je između ostalog i da opozicija i studenti nisu odgovorni ni za šta jer je vlast svih ovih godina odluke donosila sama.

„Počeli ste međusobno da se ubijate“

Istakao je i da je „imate veći problem od studenata i opozicije, počeli ste međusobno da se ubijate, uhvatili ste se sa kojekakvim“, treba da razmšiljate kako će vas Srbija gledati kad siđete s vlasti.

Komentarišući rekacije na ono što izgovara, Aleksić se obratio i ministru Borisu Bratini, rekavši mu da ide u crkvu i da se tamo krsti.

Naveo da je ovo jedinstvena prilika da vlada bude u ovom sastavu posle njenog izbora i da su građani zaboravili šta ko treba da radi.

Aleksić je na današnjoj vanrednoj sednici o nepoverenju vladi rekao da smo zaboravili na premijera Đuru Macuta i izrazio zadovoljstvo jer je tu.

Prema njegovim rečima, u poslednje vreme smo ga viđali u belom mantilu što znači da je pristao na ulogu marionete u marionetskoj vladi Aleksandra Vučića.

On je primetio da je ministar informisanja Boris Bratina došao u sakou a ne u patikama, kao i da je tu ministar Nikola Selaković sa krivičnom prijavom tužilaštva.

Aleksić je podsetio da je ključni razlog za pokretanje zahteva o nepoverenju vladi upravo slučaj Generalštab u koji je umešan ministar Nikola Selaković.

On je upitao šta je bio problem da izbori budu raspisani još prošle godine i da ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne zna kad će biti te ide kod vračara i gatara da mu kažu.

Aleksić je, govoreći o projektu čiji je deo bilo i renoviranje nadstrešnice, rekao da je kineski izvođač na tim prjektima bio samo „kišobran“, te dodao da su radove izvodile isključivo domaće firme.

„Da li je to samo odgovornost Vesića, Momirovića, Tanaskovićke? Pa nije, najpre je odgovornost onoga koji je se obavezao kineskim prijateljima da će taj posao da se odradi, žurio da se nadstrešnica otvori pred izbore, a to je Aleksandar Vučić“, naveo je Aleksić.

On je naveo da je jedino što je bilo normalno da se te večeri uradi, kada je Vučić održao konferenciju, bilo da traži ostavku Vlade Srbije.

Nije bilo slobodnih izbora u poslednjoj deceniji

Komentarišući navode o upotrebi zvučnog topa na protestu, Aleksić je naglasio da su prvo predstavnici vlasti iskoristili taj termin, te da su se kasnije predstavnici opozicije „pozabavili time“, te dodao da su građani na kraju sami shvatili šta je vlast uradila.

Aleksić je istakao da su izbori praznik demokratije i dodao da u Srbiji nije bilo slobodnih izbora u poslednjoj deceniji.

Lokalni izbori 29. marta su, prema oceni Aleksića, bili slika i prilika kako izgledaju izbori u zarobljenoj i uzrpiranoj zemlji, u kojoj vlast ne može da se pomiri sa činjenicom da je građani ne žele i da je vreme za promene.