„O opozicionom protestu liste Srbija protiv nasilja ćemo se odrediti kada budemo imali precizne koordinate šta mu je cilj“, kaže za Vreme Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od osnivača neformalne inicijative ProGlas
Na poslednji protest u prošloj godini, i najveći zbog neregularnosti izbora održanih 17. decembra, je bio pozvao ProGlas. Tog 30. decembra 2023. se na Terazijama okupilo oko 17.000 ljudi. Sada je, posle pauze za praznike, opozicioni blok „Srbija protiv nasilja“ (SPN) najavio novi protest za 16. januar, čime će biti obeležena i šesta godišnjica ubistva političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Mnogi ljudi ProGlas doživljavju kao produženu ruku SPN-a.
„O tom protestu znam onoliko koliko i svi drugi koji prate medije, a mislim da je slična situacija i sa ostalim inicijatorima ProGlasa“, kaže, međutim, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od osnivača neformalne inicijative ProGlas Miodrag Jovanović. „To vam istovremeno govori o tome na koji je način i koliko ProGlas uključen u organizaciju tog skupa. Jasan nam je povod, ali je na prvu loptu teško da se dovede u vezu sa problemima koji nas trenutno okupiraju. Kada budemo znali više detalja mi ćemo se prema tome odrediti“, pojasnio je
Dodao je da ideja inicijatora ProGlasa nije bila „da služimo kao vrsta servisa svakoj političkoj akciji koja se odigrava“.
Skandalozne optužbe protiv učesnika protesta
Na protestu SPN-a 24. decembra, gde je došlo do nasilja i sukoba ispred Skupštine Beograda, je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapšeno 38 osoba, a 11 je privedeno, od kojih su neki i dalje u pritvoru.
Za Jovanovića je to skandalozna odluka, jer smatra da je u pravnom smislu „bizarno teretiti ih za najteža krivična dela i zbog toga im produžavati pritvor“, ako su neki od njih uistinu i uhvaćeni u nekom aktu vandalizovanja javnih objekata.
„To je apsolutno metod zastrašivanja tih mladih ljudi. To je na mnogo načina skandalozno i svakako jedna od onih stvari koja bi zahtevala mnogo odlučnije reakcije i proteste u ovom trenutku“, poručio je.
Sam GIK je proizvod falsifikata
SPN traži ponavljanje izbora, uz podnošenje prigovora izbornim komisijama, dok vladajuća Srpska napredna stranka tvrdi da nije bilo nikakvih problema.
Gradska izborna komisija (GIK) je u utorak, 9. januara odbacila sve prigovore SPN-a.
„Dovoljno je videti način kako je GIK formiran, dakle falsifikovanjem prilikom skupljanja potpisa za poslaničke liste. Bilo je bitno da neke fantomske političke organizacije, koje su zapravo režimski projekti, uđu sa svojim članovima u taj GIK i da se formira većina kako bi se bez ikakvih smetnji donosile odluke. Nažalost, to je bio modus operandi GIK-a i u tom smislu me ne čude odluke koje su donete“, komentariše Jovanović.
Poslanica Zeleno-levog fronta, koji je član SPN-a, Jelena Jerinić najavila je žalbu Višem sudu.
Do 13. decembra prikupljanje dokaza o nepravilnostima
Prikupljanje dokaza o izbornim manipulacijama traje i inicijativa ProGlas je pozvala građane da im šalju materijale do 13. januara.
„Do 13. prikupljamo sve materijale vezane za dokumentovanje različitih oblika izbornih manipulacija i onda ćemo to sve upakovati, nadam se, u ozbiljan materijal čija je prvenstvena svrha da, uz zahtev koji će biti upućen Ustavnom sudu, služi kao dokaz“, kaže Jovanović.
Druga funkcija tih dokumenata će biti za arhivu, istoriju, ostaće, prema njegovim rečima, kao važno svedočanstvo.
Treća funkcija, kaže sagovornik Vremena, bi trebalo da bude da političkim akterima koji učestvuju na izborima ta dokumenta budu jasan putokaz šta se mora zahtevati već sada u odnosu na lokalne izbore koji će se održati na proleće 2024.
Iako Ustavni sud nema rok do kada mora da odgovori na zahtev, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu se nada da će to biti do sredine februara.
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
