Ministarstvo rudarstva i energetike započelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlažu značajne promene. Među njima je ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, uvođenje novih energetskih delatnosti i definisanje rada tržišta struje, piše Nova ekonomija.
Konkretno, predlog je da danom stupanja ovih izmena i dopuna na snagu prestane da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
U vezi sa nuklearnom energijom, predloženo je i da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.
Na primer, u tom poglavlju bi bilo navedeno da se program razvoja mirnodopske primene nuklearne energije vrši u tri faze:
- ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije;
- razvoj programa nuklearne energije;
- sprovođenje pograma nuklearne energije.
Takođe, predlaže se i donošenje Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije i Strategije razvoja i upotrebe vodonika.
Novi pojam- energetsko siromaštvo
Nacrtom zakona se, takođe, predlaže upotreba pojma „energetsko siromaštvo“, kako bi se država ubudće sa ovim problemom efikasnije borila.
Energetsko siromaštvo bi bilo definisano kao stanje u kojem domaćinstvo nema pristup osnovnim energetskim uslugama koje omogućavaju pristojan životni standard, uključujući adekvatno grejanje, toplu vodu, osvetljenje i energiju za kućne aparate.
Kriterijumi za energetsko siromaštvo biće naknadno definisani od strane Ministarstva u saradnji sa drugim nadležnim organima.
Kako izgleda Nacrt zakona
Nacrt predviđa i da se u zakon o energetici doda poglavlje kojim se uvodi sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.
Predlog je i da se u zakon uvede termin „rano upozorenje“ koje podrazumeva pružanje konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija koje ukazuju na mogućnost značajnog pogoršanja situacije u snabdevanju električnom energijom i do energetske krize.
U delu energetskih dozvola u nacrtu se predlaže da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata:
- koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno – privatno partnerstvo i koncesije,
- koji se grade u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, kojima se propisuje strateško partnerstvo,
- za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe bez obzira da li se višak električne energije predaje u sistem,
- za koje se ne izdaje građevinska dozvola uključujući i objekte za koje se izdaje odobrenje za izvođenje radova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja,
- za skladištenje električne energije.
Najvažnije izmene
Ukoliko se usvoje izmene u zakonu će pisati da projekte za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju, koji se odnose na izgradnju elektroenergetskih infrastrukturnih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, utvrđuje Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Ovaj član je samo donekle izmenjen, jer je ranije u zakonu pisalo da Vlada može posebnim aktom odrediti izgradnju energetskih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, kao projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, osim kada projekti obuhvataju zaštićeno područje proglašeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.
Takođe, u delu koji se odnosi na ove projekte se dodaje rečenica koja kaže da se za izgradnju ovih objekata (od značaja i posebnog značaja), kao i za strateške energetske projekte i elektroenergetske objekte za područja na kojima se planira izgradnja elektroenergetskih infrastrukturnih objekata koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, donosi Prostorni plan područja posebne namene za izgradnju elektroenergetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnju.
Gde građani mogu poslati primedbe
Detaljne izmene i dopune koje se predlažu mogu se videti u samom dokumentu nacrta koji je objavljen na sajtu Ministarstva.
Javna rasprava se sprovodi u periodu od 21. avgusta do 10. septembra 2024. godine, dostavljanjem primedbi, sugestija i komentara elektronskim putem na portalu eKonsultacije ili elektronskim putem na [email protected].
Primedbe, sugestije i komentare na tekst Nacrta zakona građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati:
- u Beogradu, 2. septembra u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13-15), u periodu od 10 do 12.30 časova,
- u Novom Sadu, 3. septembra u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, u periodu od 10 do 12,30 časova.
Izvor: Nova ekonomija
