Počela je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Izmene zakona donele bi brojne promene, a na teritoriji Srbije bi se ukinula zabrana izgradnje nuklearnih elektrana
Ministarstvo rudarstva i energetike započelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlažu značajne promene. Među njima je ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, uvođenje novih energetskih delatnosti i definisanje rada tržišta struje, piše Nova ekonomija.
Konkretno, predlog je da danom stupanja ovih izmena i dopuna na snagu prestane da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
U vezi sa nuklearnom energijom, predloženo je i da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.
Na primer, u tom poglavlju bi bilo navedeno da se program razvoja mirnodopske primene nuklearne energije vrši u tri faze:
Takođe, predlaže se i donošenje Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije i Strategije razvoja i upotrebe vodonika.
Novi pojam- energetsko siromaštvo
Nacrtom zakona se, takođe, predlaže upotreba pojma „energetsko siromaštvo“, kako bi se država ubudće sa ovim problemom efikasnije borila.
Energetsko siromaštvo bi bilo definisano kao stanje u kojem domaćinstvo nema pristup osnovnim energetskim uslugama koje omogućavaju pristojan životni standard, uključujući adekvatno grejanje, toplu vodu, osvetljenje i energiju za kućne aparate.
Kriterijumi za energetsko siromaštvo biće naknadno definisani od strane Ministarstva u saradnji sa drugim nadležnim organima.
Kako izgleda Nacrt zakona
Nacrt predviđa i da se u zakon o energetici doda poglavlje kojim se uvodi sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.
Predlog je i da se u zakon uvede termin „rano upozorenje“ koje podrazumeva pružanje konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija koje ukazuju na mogućnost značajnog pogoršanja situacije u snabdevanju električnom energijom i do energetske krize.
U delu energetskih dozvola u nacrtu se predlaže da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata:
Najvažnije izmene
Ukoliko se usvoje izmene u zakonu će pisati da projekte za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju, koji se odnose na izgradnju elektroenergetskih infrastrukturnih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, utvrđuje Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Ovaj član je samo donekle izmenjen, jer je ranije u zakonu pisalo da Vlada može posebnim aktom odrediti izgradnju energetskih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, kao projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, osim kada projekti obuhvataju zaštićeno područje proglašeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.
Takođe, u delu koji se odnosi na ove projekte se dodaje rečenica koja kaže da se za izgradnju ovih objekata (od značaja i posebnog značaja), kao i za strateške energetske projekte i elektroenergetske objekte za područja na kojima se planira izgradnja elektroenergetskih infrastrukturnih objekata koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, donosi Prostorni plan područja posebne namene za izgradnju elektroenergetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnju.
Gde građani mogu poslati primedbe
Detaljne izmene i dopune koje se predlažu mogu se videti u samom dokumentu nacrta koji je objavljen na sajtu Ministarstva.
Javna rasprava se sprovodi u periodu od 21. avgusta do 10. septembra 2024. godine, dostavljanjem primedbi, sugestija i komentara elektronskim putem na portalu eKonsultacije ili elektronskim putem na energetika@mre.gov.rs.
Primedbe, sugestije i komentare na tekst Nacrta zakona građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati:
„Sa stanovišta austrijskih Socijaldemokrata, aktuelna zabrinutost civilnog društva u Srbiji zbog namere da se kopa litijum je opravdana. Postupanje vlasti protiv mirnih demonstranata je veoma upitno što se demokratskih i ljudskih prava tiče“, kaže za „Vreme“ predsedavajući Socijaldemokrata i kandidat za kancelara Austrije Andreas Babler
Zbog maratona i Parade ponosa danas se u Beogradu u saobraćaju očekuje pomalo haotično stanje. Koje će ulice bititi zatvorene i koje linije GSP-a menjaju trasu
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić krije da glavni grad dobavljačima duguje osam milijardi dinara, izjavio je direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović. Zato je konzorcijum „Bg Bus Prevoza“ dobio 84 linije gradskog prevoza, što je posao vredan blizu 1,4 milijarde evra
Crkvene finansije u Srbiji oduvek su važile za brižljivo čuvanu tajnu. Budžetska sredstva iz državne kase u Srpsku pravoslavnu crkvu odlaze indirektno, najčešće preko projekata. Verski analitirčar Draško Đenović za “Vreme” objašnjava da ogromnim izdacima i donacijama država zapravo vraća dug crkvi za davno oduzetu imovinu
Protestujući zbog toga što je kosovoska policija zauzela još nekolicinu institucija države Srbije na Severu, grupa ljudi je sa srpske strane blokirala prelaze Jarinje, Merdare i Brnjak i ne dozvoljava Albancima da nasteve put. Na to je kosovoska policija i sa svoje strane zatvorila prelaze
Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Stomatolog na čelu instituta za javno zdravlje zvuči kao neslana šala, kao recimo da postavite vlasnika pečenjare da vodi najveći energetski sistem u zemlji. E pa nije šala. Ćerka Jorgovanke Tabaković, zubarka Milena, na čelu je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Pa ti sad imaj herca da u Novom Sadu piješ česmovaču
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
