U naučnom radu koji su nedavno objavili Dragana Đorđević, Ratko Ristić i drugi stručnjaci navodi se da ih je finansijski podržalo srpsko Ministarstvo nauke. Šta je posredi?
Da li je moguće da je srpsko Ministarstvo nauke finansiralo naučni rad u kojem se kopanje litijuma označava kao pogubno?
Naime, krajem jula je u onlajn-žurnalu Scientific Reports objavljen rad koji potpisuju hemičarka Dragana Đorđević, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić i drugi stručnjaci poznati po protivljenju rudarenju litijuma.
Taj rad su režimski mediji prećutali, a oni drugi ga citirali uz preterivanja da je objavljen u uglednom naučnom časopisu Nature, a ne na takozvanoj open access platformi koja pripada istoj grupaciji.
Tek, zaključak rada je istovetan onome što autori pričaju godinama – rudnik bi „ugrozio živote brojnih lokalnih zajednica i uništio izvore pijaće vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imanja“.
Država plaća rad?
Ispod rada stoji da je „istraživanje finansijski podržalo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije (br. ugovora: 451-03-47/2023-01/200026)“.
Zvuči neverovatno. U partijskoj državi u kojoj je vlast litijum proglasila nacionalnim prioritetom i motorom razvoja, a kritičare naziva svakakvim imenima – ministarstvo finansira ovakav naučni rad?
U Springer Nature grupi, koja izdaje i ovaj naučni žurnal, za naš njuzleter Međuvreme kažu da autorima savetuju da precizno navedu ko finansijski pomaže istraživanja.
Ukazuju da je u ovom slučaju naveden broj ugovora, ali detalje ne znaju – i kažu da pitamo onog ko je dao sredstva.
Tako razmišljaju ljudi u demokratskom svetu – pitaj i dobićeš odgovor. Ali, srpsko Ministarstvo nauke je na upite mudro ćutalo, kao što često biva kad se institucijama postave neprijatna pitanja.
Naučnici sami biraju teme
Dragana Đorđević, naučna saradnica Instituta za hemiju, i prvopotpisana u radu o litijumu, za Međuvreme kaže ovako: „Kao što znate, ja sam naučnik finansiran ne od Rio Tinta nego od države Srbije.“
Ona se ove godine našla na spisku brojnih naučnika koji su nagrađeni povećanjem plate zbog izuzetnosti u nauci.
Đorđević dalje navodi da za istraživanje o litijumu nije postojao poseban konkurs ili slično, već da kao naučnica „iz kategorije izvrsnosti“ može sama da bira teme kojima se bavi.
Dakle, nije Ministarstvo podržalo konkretan rad, već načelno, pozicijom i platom, podržava rad Dragane Đorđević, a i drugih naučnika.
„Izabrala sam da pomognem svojoj zemlji da razume u čemu smo se našli“, navodi ona, dodajući da je Rio Tinto „godinama zove“ i da je sigurna da bi je dobro platili. „Ipak je vrednije moje mesto za život“, zaključuje Đorđević.
Autori plaćaju za objavljivanje
Iz Springer Nature grupe dodaju da je objavljeni rad prošao recenziju drugih naučnika pre nego što je objavljen (peer review), ali da imena recenzenata ne objavljuju.
Pojašnjavaju da sami autori ili njihove institucije moraju da plate naknadu za obradu članka, ali da postoje brojni izuzeci i popusti.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
