Ministarstvo kulture Srbije, i to prema sopstvenoj izjavi, nije u poziciji da išta promeni u kulturi. Takođe kaže i da bi svaka promena ugrozila kulturni život u Srbiji.
Ovo bi bio rezime odgovora koje je Ministarstvo kulture uputilo Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije (NKSS), na njihov pokušaj da se poboljša život ovdašnje kulturne scene.
Ministarstvo kaže da promene koje traži NKSS koči zakon.
Zahtevali su povećanje ukupnog budžeta za kulturu, povećanje budžeta za konkurse, unapređenje konkursnih procedura, uplatu neisplaćenih sredstva za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje samostalnim umetnicima, ukidanje diskrecionih prava ministra kojim se dodeljuje 25 odsto ukupne mase finansijskih sredstava mimo konkursa, kreiranje konkursa za pokrivanje tekućih troškova organizacija civilnog društva.
Ministarstvo na sve to kaže „da im nije u nadležnosti da traže povećanje budžeta za kulturu na jedan odsto“, pa da nisu u mogućnosti ni da stave na uvid javnosti bodovne liste s javnih konkursa s obzirom na to da „to nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti“.
Odgovaraju iz ovog ministarstva i da nije moguće ukinuti fond nad kojim Ministarka kulture ima diskreciona prava, jer se ta sredstva dodeljuju projektima koji su „izuzetno značajni“ i u slučaju „nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično“.
Tim povodom, nemoguće je ne pomenuti da u nacrtu Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2020 – 2029 godine, piše da je u kulturu „potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje jedan odsto budžeta države“, kao i da je, bez obzira na strategiju koja je krovni dokument, 2023. godine budžet za kulturu smanjen na 0.67 odsto, a da je prošle godine bio 0.78 procenata.
Takođe i da sa 17,6 evra po glavi stanovnika Srbija ima procentualno najmanji budžet za kulturu od svih zemalja u regionu.
NKSS naglašava da se na konkursima za savremenu umetnost izdvaja manje od četiri odsto budžeta Ministarstva kulture (ove godine 3,9 miliona evra), da su prosečni iznosi koje organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju za realizaciju projekata oko 3.000 evra (353.870 dinara za 2023.), a da istovremeno nevladine organizacije, koje već godinama dobijaju najveće dotacije iz budžeta Ministarstva kulture jesu Srpska pravoslavna crkva (80 miliona dinara za 2023.) i Dvorski kompleks na Dedinju (67 miliona dinara).
„Tražili smo od Ministarstva kulture, u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, da dostavi zapisnike komisija na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremene umetnosti, bodovne statuse svih podržanih i odbijenih projekata na ovim konkursima i podatke o iznosu diskrecionih prava, i kojim su „izuzetno značajnim projektima“, mimo konkursa, dodeljena. Međutim, odgovor na taj zahtev nismo dobili“, piše u saopštenju NKSS.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
