I srpsko i belorusko ministarstvo informisanja tvrde da Gnjot nije bio tema razgovora dvojice ministara, već saradnja sa Telekomom, iko je vođen neposredno nakon što je Apelacioni sud u Beogradu odlučivao o izručenju aktiviste i novinara Andreja Gnjota toj zemlji.
Kako javlja Glas Amerike (VOA), ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić bio je u dvodnevnoj poseti Belorusiji, neposredno nakon što je Apelacioni sud u Beogradu odlučivao o izručenju aktiviste i novinara Andreja Gnjota toj zemlji.
I srpsko i belorusko ministarstvo informisanja tvrde da Gnjot nije bio tema njihovog razgovora.
Po beloruskom ministarstvu, povod posete bila je moguća saradnja u oblasti telekomunikacija.
„Beloruska strana izrazila je interesovanje javnog preduzeća Beltelekom za uspostavljanje saradnje sa Telekomom Srbija“, navelo je između ostalog Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije.
Prema podacima međunarodnih posmatrača, Belorusija u Evropi i svetu prednjači po broju uhapšenih i pritvorenih novinara. Njih više od 30 je privedeno i osuđeno na zatvorske kazne.
Kiril Sukhotski novinar ruskog servisa VoA, bližu saradnju vlasti Srbije sa režimom u Belorusiji vidi i kao upozorenje da Srbija nije najsigurnija destinacija za beloruske građane koji traže utočište od progona.
„Poruka je očigledno upućena ljudima koji su morali da napuste Belorusiju i potraže utočište u Evropi – da Srbija možda nije tako sigurno utočište“, smatra Sukhotski.
On podseća na brojne Beloruse i Ruse koji su napustili svoje zemlje zbog represije – po početku ruske invazije u Ukrajini.
„Mnogi od njih su u Beogradu i to bi mogla da bude poruka za njih da bi mogli da budu isporučeni Belorusiji ili Rusiji i to bi trebalo da izazove uzbunu u njihovim krugovima u Srbiji“, zaključuje Sukhotski.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ukazuje za Glas Amerike da je poseta Dejana Ristića Belorusiji javnosti šalje veoma lošu poruku.
„Da je ministar imao kontakte sa zemljama Evropske unije i da je obišao prvo njih, pa da možete da kažete da mu se može dozvoliti da ode u posetu zemljama koje se ne mogu pohvalili niti slobodom informisanja, niti ljudskim pravima i demokratijom“, ocenio je Bodrožić.
On smatra i da je poseta organizovana u, kako kaže, pogrešno vreme.
„Navodi se da je ova poseta u oblasti telekomunikacija, ali opet kao ministar informisanja u zemlji u tranziciji, koja je veoma loše kotirana na svetskim i evropskim listama po slobodi štampe i s obzirom na zvanično opredeljenje Vlade Srbije da želi da ostane na evropskom putu, ovo je potpuno pogrešna odluka, potpuno pogrešan tajming… Ministar je, em loše počeo svoj mandat, em ide u Belorusiju na konsultacije. To može samo da nas onespokoji da će biti još gore kada je ministar Ristić u pitanju“, zaključuje Željko Bodrožić.
Izvor: VoA
Studenti i građani blokirali su 1. februara tri mosta u Novom Sadu, povodom tri meseca od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu. Varadinski i Žeželjev most bili su blokirani tri sata, dok će Most slobode biti blokiran 24 časa. Tok dešavanja mogli ste da pročitate na portalu „Vremena“
Na dan istorijskog protesta u Novom Sadu, prioritet režimskih medija izgleda ovako: Vučić, Vučević, studentski protest – koji nazivaju „nastavak maltretiranja građana“
Samo što je predsednik Vučić otišao iz Aleksandrovca, stanovnici ovog grada su organizovali skup podrške studentima u blokadi
„Srbija je, zapravo, rekorder u održavanju izbora u redovnom i vanrednom roku. Međutim, društvene tenzije nakon tih izbora samo su rasle“, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula
Studentski protesti u Srbiji i ostavka premijera Miloša Vučevića izazvali su oprečne reakcije političara u Crnoj Gori
Aleksandar Vučić tvrdi da nikad neće pristati na prelazni kabinet. Treba mu verovati, ali uslovno. Zašto? Zato što će pristati na sve čim bude nateran. A biće
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
