Dočekao je i to: večiti zamenik gradonačelnika i koječega drugog postao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Za to ga je, kako je pisalo „Vreme“ u tekstu Goran Vesić protiv Beograda, kvalifikovala konfuzna gradnja u Beogradu, probijanje rokova i budžeta, upitan kvalitet građevinskih radova pod njegovom komandnom palicom.
Komandant Beograda pod paravanskim naprednjačkim gradonačelnicima nije mnogo vodio računa o potrebama Beograđana, njegov ukus ogleda se u novogodišnjim rasvetama, pevajućoj fontani, onom nesretnom spomeniku Stefanu Nemanji, onim staklenim nečim na Cvetnom trgu ili brisanom prostoru u koji je pretvoren Trg republike, ali je zato odano dodeljivao poslove kome mu se kaže i očigledno dobro vodio računa da tokovi novca ne preteknu u javnost.
Sada je avanzovao do rukovođenja mnoge većim novcem i daleko gabaritnijih projekata od rekonstrukcije ulica 27. marta, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona i Dušanove, koja je probila sve rokove i postala primer graditeljskog javašluka, višestrukog prekopavanja Skadarlije iz ne zna se kojih razloga, planiranja kalemegdanske gondole ili izmeštanja tramvajskog mosta preko Save da ne bi smetao stanovnicima Beograda na vodi.
Pod Đinđićem, Živkovićem, Tadićem
Kruševljanin rodom, pravnik po struci, Goran Vesić je 1990-tih godina bio novinar u stranačkom glasilu Demokratske stranke Demokratija, šef kabineta Zorana Đinđića, potom odbornik Skupštine grada Beograda, a nakon dolaska DOS-a na vlast i poslanik Skupštine Srbije, šef Administrativnog odbora, savetnik Zorana Živkovića kada je ovaj bio savezni ministar unutrašnjih poslova, pa 2003/2004. savetnik ministra odbrane Borisa Tadića, što je uloga koja obojici nije prijala jer je Vesić navodno tamo stranački poslat da kontroliše Tadića i tada se razbuktala zla krv između njih dvojice, pisalo je „Vreme“ u tekstu Čovek koji će srušiti Vučića.
Junak tog teksta potom obavlja isključivo lokalne političke funkcije: odbornik je Skupštine opštine Vračar, predsednik UO JP „Ada Cig anlija“, član Predsedništva Košarkaškog saveza Beograda, da bi se 2008/2009. potpuno povukao iz javnosti. Okrenuo se Vesić bio privatnom marletinškom biznisu u Srbiji i regionu.
Zamenik gradonačelnika
Pa je krenuo Vesić da po tabloidima upoređuje Vučića sa Đinđićem i da priprema teren za transfer, koji se zvanično dogodio septembra 2013, kada su odbornici SNS-a, SPS-PUPS-a i DSS-a izglasali nepoverenje gradonačelniku Draganu Đilasu, a on postao sekretar „Privremenog organa“ sa Sinišom Malim na čelu, pisalo je „Vreme“.
Marta 2014. održani su vanredni beogradski izbori, zajedno sa vanrednim parlamentarnim, na kojima je Vesić bio odbornički kandidat liste SNS-a i posle kojih je postao gradski menadžer i pomoćnik gradonačelnika Siniše Malog.
Na tom mestu je menjao gradonačelnike, a on se ovenčao već opisanom slavom i kvalifikovao za ministra, a možda su tome doprineli i njegovi snimci na TikToku koji su uveseljavali i njegove neprijatelje i prijatelje, i staro i mlado, ko zna. Svakako su Vesića potcenili oni, koji su ga ismevali da tako očajnički pokušava da ostane u igri vlasti.
Dok je njegova rastuća nepopularnost u Beogradu počela da biva štetna za SNS, žuti preletač Vesić je napredovao u strukturama stranke: postao je 2016. član Glavnog odbora, a 2017. i Predsedništva.
Brzo je bio naučio kako se napraduje u stranačkim, dakle i u državnim strukturama: presudni su verodostojan entuzijazam u odbrani lika i dela Aleksandra Vučića, veština preusmeravanja preusmerenog novca i topogledno držanje jezika za zubima.
Najponosniji je Vesić ipak, kako sam kaže, na svoje knjige o Beogradu 1 i 2. Da, ima i drugi deo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i analize na www.vreme.com
