Sud Bosne i Hercegovine proglasio je krivim predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i osudio na godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. Reč je o prvostepenoj presudi za koju postoji mogućnost žalbe
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik proglašen je krivim, odlučio je Sud BiH, i osudio ga na godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja.
Reč je o prvostepenoj presudi za koju postoji mogućnost žalbe.
Podsetimo, Tužilaštvo BiH je prilikom iznošenja završne reči prošle nedelje zatražilo da „Dodik bude kažnjen kaznom zatvora koja je bliža maksimalnoj nego minimalno predviđenoj za ovo krivično delo i dobije 10 godina zabrane obavljanja političkog rada“.
Istovremeno, sudilo se i Milošu Lukiću, bivšem vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika RS-a.
Miloš Lukić je optužen jer je osigurao da Dodikov ukaz bude objavljen u Službenom glasniku, ali ga je sud oslobodio krivice.
Nakon izricanja presude Dodiku, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića zakazana je hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost kojom će predsedavati. Kako je potvrđeno RTRS-u, Vučić će se odmah nakon sednice uputiti u Banjaluku na poziv predsednika Republike Srpske. Očekuje se da tamo stigne oko 19.00 časova
Dodik nakon presude: Naučio sam da se nosim i sa težim stvarima
„Moramo biti veseli! Godinu dana sam osuđen na njihovo sr**e“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik nakon izricanja presude.
Dodik je u prvom obraćanju, ispred Narodne skupštine Republike Srpske, poručio da nije zabrinut i da je preživio i teže situacije.
„Meni je bitno da ste vi ovde i da mi dajete podršku“, rekao je Dodik.
Dodik je rekao da je danas imao dva telefonska poziva, od kojih je jedan od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, „da ga podrži i kaže da stoji iza Republike Srpske“, a drugi od „mog prijatelja Orbana, koji mi je isto tako rekao“, dodao je.
Dodik je pozvao Vučića da večeras ili sutra dođe u Banjaluku i da „dogovore kako će i šta će“.
Istakao je da će danas u Narodnoj skupštini Republike Srpske biti doneto nekoliko važnih odluka, među kojima je da se odbija proces u Sudu BiH. Prema njegovim rečima, biće donet i zakon o zabrani rada Tužilaštva BiH na teritoriji Republike Srpske.
Drugi zakon je o zabrani rada Suda BiH i sprovođenja njegovih odluka na prostoru Republike Srpske, a treći o zabrani delovanja Visokog sudskog i tužilačkog saveta na nivou BiH i formiranje tog saveta na nivou Republike Srpske, naveo je Dodik.
„Danas ćemo doneti i zakon o zabrani delovanja SIPA na prostoru Republike Srpske, kao i zakon o zabrani delovanja obaveštajne službe BiH na prostoru Republike Srpske“, rekao je Dodik, prenosi FoNet.
Orban: U BiH lov na veštice
Politički lov na veštice protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika je tužan primer naoružanog pravnog sistema, usmerenog na demokratski izabranog lidera, izjavio je nakon izricanja presude Dodiku premijer Mađarske Viktor Orban.
Ako želimo da sačuvamo stabilnost na Zapadnom Balkanu, ovo nije put napred, napisao je Orban na društvenoj mreži Iks.
The political witch hunt against President @MiloradDodik is a sad example of the weaponization of the legal system aimed at a democratically elected leader.
If we want to safeguard stability in the Western Balkans, this is not the way forward!
— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) February 26, 2025
Istorijat procesa
Miloradu Dodiku se sudilo jer nije postupio prema odluci visokog međunarodnog predstavnika Kristijana Šmita, odgovornog za poštovanje mirovnog sporazuma.
Sudski proces počeo je 16. oktobra 2023. godine, dokazni postupak je završen 5. februara, a završne reči su iznesene u 19. februara.
Dodik je rekao, nakon iznošenja završnih reči, da je Tužilaštvo BiH zadalo ozbiljan udarac BiH, a da bi presuda njemu, kako je rekao, mogla da zada smrtni udarac BiH.
Postupak protiv predsednika RS pokrenut je jer je potpisao ukaz o stupanju na snagu zakona, a Lukić zbog toga što je ona objavljena u Službenom glasniku Republike Srpske, čiji je v.d. direktor.
Reč je o zakonima koje je usvojila Narodna skupština Republike Srpske u vezi sa neobjavljivanjem odluka visokog predstavnika i neprimenjivanjem odluka Ustavnog suda BiH, za koje je potom Šmit doneo odluku o njihovom poništavanju.
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
