NIN-ova nagrada za 2021. godinu dodeljena je Mileni Marković za poetski roman Deca, u izdanju kuće LOM. Kako je istakao žiri u obrazloženju, Deca su poetički iskorak kakav se ni u tzv. velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni.
Na pitanje „Vremena“ „kako ste“, koje je u ovakvoj situaciji bilo nemoguće ne postaviti, Milena Marković odgovara da je „dobro i radosno“ jer da „nema veće nagrade u regionu.“ Nada se da će njena knjiga „ostaviti značajnog traga i doneti nove glasove u našu književnost.“
Milena Marković je šesta žena sa NIN-ovom nagradom, od 68 dobitnika. Po njenom mišljenju važno je, međutim, „da li je roman dobar, manje dobar, izuzetan, značajan.“
„Ko je bolji? Silvija Plat ili Keruak? Talenat je ono što njih izdvaja a ne pol. Meni su na istom velikaškom mestu i Fleneri O’Konor i Beket. Verovatno postoje sociološke studije o zastupljenosti žena u disciplini romanopisanja u različitim vremenima. To zahteva ozbiljan rad i proučavanje, mene bi jako zanimalo to da pročitam. Ali ja se time ne bavim. Vrlo je moguće i čak izvesno da će biti sve više i više žena u toj disciplini i da će sve više biti nagrađivane.“
Deca su intimno štivo. Smatra se da je vrlo hrabro pisati o sebi, da je hrabro otkriti se drugima. Milena Marković podseća da je „svako pisanje otkrivanje i pisci stalno pišu o sebi i o svetu koji poznaju i koji oni vide. Pisci to mogu sakriti stilom, zapletom, pričom, međutim, uvek je iza taj isti pisac koji je stvorio taj svet. Svako ko krene u javnost je hrabar i bezočan, što misli da ima šta da kaže, posle svih onih koji su bili pre njega, što misli da baš to njegovo nekoga zanima.“
Kaže da su nju uvek zanimali oni koji su išli „najdublje i najdalje“, a da je samo pitanje stila i odluke kako ćete nastupiti.
Izjavila je, a i kritičari to ističu, da je u Deci pisala o svetu koji je nestao. Ona kaže da je „nekom bilo bolje, nekom je bilo gore“, da toga isto ima u knjizi, te da je „sve stvar perspektive i pozicije moći“, da je ranije „postojao san o bratstvu i slobodi“, a da je „sada nova epoha i to više nije prioritet.“
Između ostalog, nagrađenu knjigu kritičari opisuju kao priču o disfunkcionalnoj porodici. Šta bi bila funkcionalna porodica?
Milena Marković kaže da je to „pojam koji pripada predavanju iz psihologije. Njih treba pitati. Ja nisam srela funkcionalnu porodicu, verovatno je problem u meni.“
Roman ima 150 strana, ispisan je bez tačaka i zareza, a uz to je i poema – retka forma koja pripada prošlim vekovima a i tada nije bila česta. Teofil Pančić, predsednik žirija, rekao je da je knjiga „po svakom relevantnom kriterijumu izvan standarda, izvan šablona“. Zašto poema, zašto neuobičajena forma?
„Jednostavno, ja obožavam poeme i romane u stihu“, kaže Marković. „Evgenija Onjegina, Martina Fiera, da dalje ne nabrajam. Htela sam da se dokažem u toj, za mene čudesnoj formi.“
Pre ove, Milena Marković je već dobila niz prestižnih nagrada među kojima su tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, specijalna nagrada u Beču za najbolje drame sa ex-YU prostora, nagrada za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, te priznanja koja nose imena Todora Manojlovića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog, Biljane Jovanović… Šta dalje?
„Ja još želim da radim, sada želim da radim nešto potpuno drugačije, da idem dalje, da se razvijam“, odgovorila je.
Inače, roman Deca Milene Marković su u najužem izboru za novoosnovanu književnu nagradu „Beogradski pobednik“, čija će dodela biti ovog petka.
Milena Marković, pesnikinja, dramska spisateljica i scenaristkinja, u nagrađenom romanu piše o sebi kao o potomku svojih predaka, onog što je prethodilo, i o deci, onima i onom posle nje. O vremenu i svetu koji su prošli, i o budućnosti koja kroz decu dolazi.
Među prvim komentarima nakon jučerašnje dodele nagrade, čulo se da je izbor Dece za najbolji roman – dobar izbor, i da će NIN-ovu nagradu usmeriti ka njenom zlatnom dobu, što ujedno, ali i pre svega govori o knjizi i o ugledu njene autorke.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com