Foto: AP
Dvanaest godina od početka rata u Siriji, severne delove zemlje još uvek kontrolišu kurdski pobunjenici i proturske milicije. Iako se zvanično ne zna ko ga je organizovao, zvaničnici i posmatrači tvrde da današnji masakr ima veze sa "teroristima koji podržavaju dobro poznate strane sile"
U napadu dronovima na sirijsku vojnu akademiju u Homsu poginulo je preko 100, a ranjeno 125 ljudi, saopštilo je sirijsko ministarstvo odbrane, pišu arapski mediji. Od stotinu poginulih, polovinu čine diplomirani sirijski vojnici.
Dronovi su pogodili vojnu akademiju u trenutku kada je sirijski ministar odbrane Ali Mahmud Abas napustio ceremoniju dodele diploma novim sirijskim oficirima.
„Posle ceremonije ljudi su sišli u dvorište i odjednom je sve eksplodiralo. Ne znamo odakle je eksplozija došla, ali leševi su zasuli zemlju“, rekao je Sirijac koji je pomogao u postavljanju ukrasa na akademiji za tu priliku.
Ministarstvo odbrane okrivilo je „teroriste koji podržavaju dobro poznate strane sile“. O tome ko je odgovoran za napad još uvek nema zvaničnih informacija.
Masakr je usledio 24 časa pošto je vođa pobune lokalnih sirijskih plemena šeik El Ekida pozvao pristalice da pojačaju napade na sirijske i ruske snage širom zemlje.
Sirijski dnevnik Al-Watan je vest o napadu dronova ilustrovao fotografijom krhotina turske letelice, koju su, ranije danas, Amerikanci oborili nedaleko od Tal Hajdara na severu zemlje.
Pročitajte još Jedan od najsmrtonosnijih napada u Ukrajini: Ubijeno 49 civila
Istovremeno, na severoistoku ove ratom razorene zemlje koju drže Kurdi, turski udari sa 15 dronova na vojne i infrastrukturne ciljeve ubili su najmanje devetoro civila i dva pripadnika kurdskih snaga nakon što je Ankara zapretila bombaškim napadom.
„Situacija se pogoršava svakim danom. Turska nam ne dozvoljava da dišemo“, priča trgovac tkaninama Hasan al-Ahmad za arapske medije.
Dvanaest godina rata protiv Asadovog režima
U ratu u Siriji poginulo je više od pola miliona ljudi otkako je počeo 2011. godine, a počeo je najpre kao sukob, odnosno serija antiratnih protesta protiv režima Bašira el Asada.
Kasnije je sukob prerastao u sveopšti rat koji je ostavio stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih.
Asad je uz pomoć Irana i kasnije Rusije, uspeo da povrati veći deo zemlje, ali deo na severu koji se graniči sa Turskom i dalje drže radikalni islamisti.
Drevni grad Homs, nekada poznat kao prestonica sirijske revolucije, bio je mesto najčešćih borbi između režima i opozicije koji su pokušavali da svrgnu predsednika Asada.
Put kroz Homs povezuje glavni grad Damask na jugu sa najvećim gradom Sirije, Alepom, na severu.
A.E/RTS/The New Arab/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednica Narodne skupštine optužila je učesnike blokade RTS-a da organizovano maltretiraju žene zaposlene na javnom servisu, ističući primere novinarki koje su bile izložene pritiscima. Najavila je da očekuje reakciju institucija zbog kršenja zakona
Podrška studentima ispred RTS-a dobija novu dimenziju – građani donose hranu, instrumente i dobru volju. Ulice su zatvorene za saobraćaj, ali otvorene za solidarnost i zajedništvo koje traje već šesti dan
Oštra reakcija poslanika SNS-a Vladimira Đukanovića usledila je nakon što su se u medijima pojavile tvrdnje da studenti Pravnog fakulteta u blokadi traže održavanje vanrednih izbora u junu. Đukanović je ocenio da je, ukoliko je taj zahtev zaista autentičan, "Pravni fakultet izgubio svrhu postojanja"
Od ukupno 3.000 studenata medicine u Nišu, svega njih 153 prijavilo je prisustvo onlajn nastavi tokom blokade, tvrde studenti u protestu. Navode da su podaci obeshrabrujući za upravu fakulteta i da su odlučni da istraju u borbi za smenu rukovodstva
Danilo Mandić, telohranitelj i bratanac predsednika Skupštine Crne Gore, osumnjičen je da je učestvovao u pucnjavi u kojoj su ranjeni Darko Perović i Aris Turković
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
