Foto: AP
Dvanaest godina od početka rata u Siriji, severne delove zemlje još uvek kontrolišu kurdski pobunjenici i proturske milicije. Iako se zvanično ne zna ko ga je organizovao, zvaničnici i posmatrači tvrde da današnji masakr ima veze sa "teroristima koji podržavaju dobro poznate strane sile"
U napadu dronovima na sirijsku vojnu akademiju u Homsu poginulo je preko 100, a ranjeno 125 ljudi, saopštilo je sirijsko ministarstvo odbrane, pišu arapski mediji. Od stotinu poginulih, polovinu čine diplomirani sirijski vojnici.
Dronovi su pogodili vojnu akademiju u trenutku kada je sirijski ministar odbrane Ali Mahmud Abas napustio ceremoniju dodele diploma novim sirijskim oficirima.
„Posle ceremonije ljudi su sišli u dvorište i odjednom je sve eksplodiralo. Ne znamo odakle je eksplozija došla, ali leševi su zasuli zemlju“, rekao je Sirijac koji je pomogao u postavljanju ukrasa na akademiji za tu priliku.
Ministarstvo odbrane okrivilo je „teroriste koji podržavaju dobro poznate strane sile“. O tome ko je odgovoran za napad još uvek nema zvaničnih informacija.
Masakr je usledio 24 časa pošto je vođa pobune lokalnih sirijskih plemena šeik El Ekida pozvao pristalice da pojačaju napade na sirijske i ruske snage širom zemlje.
Sirijski dnevnik Al-Watan je vest o napadu dronova ilustrovao fotografijom krhotina turske letelice, koju su, ranije danas, Amerikanci oborili nedaleko od Tal Hajdara na severu zemlje.
Pročitajte još Jedan od najsmrtonosnijih napada u Ukrajini: Ubijeno 49 civila
Istovremeno, na severoistoku ove ratom razorene zemlje koju drže Kurdi, turski udari sa 15 dronova na vojne i infrastrukturne ciljeve ubili su najmanje devetoro civila i dva pripadnika kurdskih snaga nakon što je Ankara zapretila bombaškim napadom.
„Situacija se pogoršava svakim danom. Turska nam ne dozvoljava da dišemo“, priča trgovac tkaninama Hasan al-Ahmad za arapske medije.
Dvanaest godina rata protiv Asadovog režima
U ratu u Siriji poginulo je više od pola miliona ljudi otkako je počeo 2011. godine, a počeo je najpre kao sukob, odnosno serija antiratnih protesta protiv režima Bašira el Asada.
Kasnije je sukob prerastao u sveopšti rat koji je ostavio stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih.
Asad je uz pomoć Irana i kasnije Rusije, uspeo da povrati veći deo zemlje, ali deo na severu koji se graniči sa Turskom i dalje drže radikalni islamisti.
Drevni grad Homs, nekada poznat kao prestonica sirijske revolucije, bio je mesto najčešćih borbi između režima i opozicije koji su pokušavali da svrgnu predsednika Asada.
Put kroz Homs povezuje glavni grad Damask na jugu sa najvećim gradom Sirije, Alepom, na severu.
A.E/RTS/The New Arab/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
