Masakr u sirijskom gradu Homsu: Preko 100 mrtvih

U napadu dronovima na sirijsku vojnu akademiju u Homsu poginulo je preko 100, a ranjeno 125 ljudi, saopštilo je sirijsko ministarstvo odbrane, pišu arapski mediji. Od stotinu poginulih, polovinu čine diplomirani sirijski vojnici.

Dronovi su pogodili vojnu akademiju u trenutku kada je sirijski ministar odbrane Ali Mahmud Abas napustio ceremoniju dodele diploma novim sirijskim oficirima.

„Posle ceremonije ljudi su sišli u dvorište i odjednom je sve eksplodiralo. Ne znamo odakle je eksplozija došla, ali leševi su zasuli zemlju“, rekao je Sirijac koji je pomogao u postavljanju ukrasa na akademiji za tu priliku.

Ministarstvo odbrane okrivilo je „teroriste koji podržavaju dobro poznate strane sile“. O tome ko je odgovoran za napad još uvek nema zvaničnih informacija.

Masakr je usledio 24 časa pošto je vođa pobune lokalnih sirijskih plemena šeik El Ekida pozvao pristalice da pojačaju napade na sirijske i ruske snage širom zemlje.

Sirijski dnevnik Al-Watan je vest o napadu dronova ilustrovao fotografijom krhotina turske letelice, koju su, ranije danas, Amerikanci oborili nedaleko od Tal Hajdara na severu zemlje.

Pročitajte još Jedan od najsmrtonosnijih napada u Ukrajini: Ubijeno 49 civila

Istovremeno, na severoistoku ove ratom razorene zemlje koju drže Kurdi, turski udari sa 15 dronova na vojne i infrastrukturne ciljeve ubili su najmanje devetoro civila i dva pripadnika kurdskih snaga nakon što je Ankara zapretila bombaškim napadom.

„Situacija se pogoršava svakim danom. Turska nam ne dozvoljava da dišemo“, priča trgovac tkaninama Hasan al-Ahmad za arapske medije.

Dvanaest godina rata protiv Asadovog režima

U ratu u Siriji poginulo je više od pola miliona ljudi otkako je počeo 2011. godine, a počeo je najpre kao sukob, odnosno serija antiratnih protesta protiv režima Bašira el Asada.

Kasnije je sukob prerastao u sveopšti rat koji je ostavio stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih.

Asad je uz pomoć Irana i kasnije Rusije, uspeo da povrati veći deo zemlje, ali deo na severu koji se graniči sa Turskom i dalje drže radikalni islamisti.

Drevni grad Homs, nekada poznat kao prestonica sirijske revolucije, bio je mesto najčešćih borbi između režima i opozicije koji su pokušavali da svrgnu predsednika Asada.

Put kroz Homs povezuje glavni grad Damask na jugu sa najvećim gradom Sirije, Alepom, na severu.

A.E/RTS/The New Arab/CNN

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com