Foto: AP
Dvanaest godina od početka rata u Siriji, severne delove zemlje još uvek kontrolišu kurdski pobunjenici i proturske milicije. Iako se zvanično ne zna ko ga je organizovao, zvaničnici i posmatrači tvrde da današnji masakr ima veze sa "teroristima koji podržavaju dobro poznate strane sile"
U napadu dronovima na sirijsku vojnu akademiju u Homsu poginulo je preko 100, a ranjeno 125 ljudi, saopštilo je sirijsko ministarstvo odbrane, pišu arapski mediji. Od stotinu poginulih, polovinu čine diplomirani sirijski vojnici.
Dronovi su pogodili vojnu akademiju u trenutku kada je sirijski ministar odbrane Ali Mahmud Abas napustio ceremoniju dodele diploma novim sirijskim oficirima.
„Posle ceremonije ljudi su sišli u dvorište i odjednom je sve eksplodiralo. Ne znamo odakle je eksplozija došla, ali leševi su zasuli zemlju“, rekao je Sirijac koji je pomogao u postavljanju ukrasa na akademiji za tu priliku.
Ministarstvo odbrane okrivilo je „teroriste koji podržavaju dobro poznate strane sile“. O tome ko je odgovoran za napad još uvek nema zvaničnih informacija.
Masakr je usledio 24 časa pošto je vođa pobune lokalnih sirijskih plemena šeik El Ekida pozvao pristalice da pojačaju napade na sirijske i ruske snage širom zemlje.
Sirijski dnevnik Al-Watan je vest o napadu dronova ilustrovao fotografijom krhotina turske letelice, koju su, ranije danas, Amerikanci oborili nedaleko od Tal Hajdara na severu zemlje.
Pročitajte još Jedan od najsmrtonosnijih napada u Ukrajini: Ubijeno 49 civila
Istovremeno, na severoistoku ove ratom razorene zemlje koju drže Kurdi, turski udari sa 15 dronova na vojne i infrastrukturne ciljeve ubili su najmanje devetoro civila i dva pripadnika kurdskih snaga nakon što je Ankara zapretila bombaškim napadom.
„Situacija se pogoršava svakim danom. Turska nam ne dozvoljava da dišemo“, priča trgovac tkaninama Hasan al-Ahmad za arapske medije.
Dvanaest godina rata protiv Asadovog režima
U ratu u Siriji poginulo je više od pola miliona ljudi otkako je počeo 2011. godine, a počeo je najpre kao sukob, odnosno serija antiratnih protesta protiv režima Bašira el Asada.
Kasnije je sukob prerastao u sveopšti rat koji je ostavio stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih.
Asad je uz pomoć Irana i kasnije Rusije, uspeo da povrati veći deo zemlje, ali deo na severu koji se graniči sa Turskom i dalje drže radikalni islamisti.
Drevni grad Homs, nekada poznat kao prestonica sirijske revolucije, bio je mesto najčešćih borbi između režima i opozicije koji su pokušavali da svrgnu predsednika Asada.
Put kroz Homs povezuje glavni grad Damask na jugu sa najvećim gradom Sirije, Alepom, na severu.
A.E/RTS/The New Arab/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
