Foto: Zoran Žestić/Tanjug
Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da Srbije ne može da postane članica Evropske unije bez priznanja Kosova, ali ni bez slobodnih medija i demokratije
Prebacujući fokus svoje spoljne politike na Zapadni Balkan, nemačka Vlada je stručnjaka za istočnu Evropu Manuela Saracina postavila na funkciju specijalnog izaslanika. On je za list „Nova“ izjavio da je stav Nemačke veoma jasan – pred kraj normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kada Srbija odluči da se pridruži EU, priznanje nezavisnosti Kosova će biti deo procesa.
Na pitanje kada će francusko-nemački predlog za rešavanje statusa Kosova, koji je u međuvremeno postao evropski predlog, biti predstavljen javnosti, Saracin je rekao da je bolje da se prvo stvori atmosfera poverenja i razumevanja u kojoj lideri mogu da pričaju bez razmišljanja da će nešto mimo njihove volje biti objavljeno. Saracin je rekao kako razume da je za građane i „za budućnost dveju zemalja“ to vrlo važna tema, ali da se – s obzirom na to da predlog nije objavljen – „javna debata svodi na pojedine glasine i informacije koje su neretko netačne“.
Saracin je takođe rekao da ulazak Srbije u porodicu evropskih zemalja „nije moguć ni bez slobodnih medija i demokratije“.
Fokus na Zapadni Balkan
„U trenutnoj situaciji, stabilnost i evropska perspektiva Zapadnog Balkana su glavni strateški prioritet Njemačke“, izjavila je nedugo nakon napada Rusije na Ukrajinu nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Zbog toga se nemačka Vlada odlučila da otvori radno mesto specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, a funkcija je poverene partijskom kolegi ministarke iz redova Zelenih Manuelu Saracinu koji slovi za „nepokolebljivu pristalicu proširenja EU u regionu“, pisao je DW.
Saracin je po imenovanju na Tviteru bio napisao: „Zapadni Balkan nije samo u srcu Evrope, to je srce evropske ideje. Radujem se od srca da kao specijalni izaslanik sa našim partnerima služim regionu i za region“.
Četrdesetogodišnji političar Zelenih bio je pre toga predsednik Društva – jugoistočna Evropa sa sedištem u Minhenu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo na Univerzitetu u Bremenu i Hamburgu.
Saracin se tako bio pridružio rastućem timu specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan: izaslaniku EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku, izaslaniku Velike Britanije Stjuartu Piču, izaslaniku Slovenije Anžeju Frangešu, američkom izaslaiku Gabrijelu Eskobaru…, a tu je i visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Kristijan Šmit. Svi oni bi trebalo da doprinesu rešavanju otvorenih pitanja i sukoba u regionu.
M.N./FoNet/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Očekivanja kancelara Nemačke od čoveka koji o svemu odlučuje u Srbiji bila su jasna: međusobno priznanje Srbije i Kosova i uvođenje sankcija Rusiji. O rokovima nije bilo reči, makar ne javno, kao ni o posledicama za Srbiju ako ništa od toga ne učini, osim da neke daleke decenije možda neće moći da pristupi Evropskoj uniji ako ne prizna Kosovo
