Prebacujući fokus svoje spoljne politike na Zapadni Balkan, nemačka Vlada je stručnjaka za istočnu Evropu Manuela Saracina postavila na funkciju specijalnog izaslanika. On je za list „Nova“ izjavio da je stav Nemačke veoma jasan – pred kraj normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kada Srbija odluči da se pridruži EU, priznanje nezavisnosti Kosova će biti deo procesa.
Na pitanje kada će francusko-nemački predlog za rešavanje statusa Kosova, koji je u međuvremeno postao evropski predlog, biti predstavljen javnosti, Saracin je rekao da je bolje da se prvo stvori atmosfera poverenja i razumevanja u kojoj lideri mogu da pričaju bez razmišljanja da će nešto mimo njihove volje biti objavljeno. Saracin je rekao kako razume da je za građane i „za budućnost dveju zemalja“ to vrlo važna tema, ali da se – s obzirom na to da predlog nije objavljen – „javna debata svodi na pojedine glasine i informacije koje su neretko netačne“.
Saracin je takođe rekao da ulazak Srbije u porodicu evropskih zemalja „nije moguć ni bez slobodnih medija i demokratije“.
Fokus na Zapadni Balkan
„U trenutnoj situaciji, stabilnost i evropska perspektiva Zapadnog Balkana su glavni strateški prioritet Njemačke“, izjavila je nedugo nakon napada Rusije na Ukrajinu nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Zbog toga se nemačka Vlada odlučila da otvori radno mesto specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, a funkcija je poverene partijskom kolegi ministarke iz redova Zelenih Manuelu Saracinu koji slovi za „nepokolebljivu pristalicu proširenja EU u regionu“, pisao je DW.
Saracin je po imenovanju na Tviteru bio napisao: „Zapadni Balkan nije samo u srcu Evrope, to je srce evropske ideje. Radujem se od srca da kao specijalni izaslanik sa našim partnerima služim regionu i za region“.
Četrdesetogodišnji političar Zelenih bio je pre toga predsednik Društva – jugoistočna Evropa sa sedištem u Minhenu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo na Univerzitetu u Bremenu i Hamburgu.
Saracin se tako bio pridružio rastućem timu specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan: izaslaniku EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku, izaslaniku Velike Britanije Stjuartu Piču, izaslaniku Slovenije Anžeju Frangešu, američkom izaslaiku Gabrijelu Eskobaru…, a tu je i visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Kristijan Šmit. Svi oni bi trebalo da doprinesu rešavanju otvorenih pitanja i sukoba u regionu.
M.N./FoNet/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
