Manje kukuruza i voća: Čak i da padne kiša, spasa nema

Liga socijalista Vojvodine (LSV) danas je skupštinama opština u svim mestima Vojvodine predala zahtev za hitno proglašenje elementarne nepogode zbog suše. Podržala ih je i lista Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani.

Osim pomenutog, poslanici LSV traže vanrednu sednicu pokrajinskog i republičkog parlamenta. Kako se navodi u saopštenju LSV, poljoprivredne kulture su pretrpele ogromnu štetu tako da će prinosi biti minimalni.

Kao mere ublažavanja posledica suše, treba prilagoditi davanja poljoprivrednika republici, pokrajini i lokalnoj samoupravi, navode iz LSV. Od Republičke direkcije za robne rezerve će tražiti da se poljoprivrednicima, a prvenstveno stočarima obezbedi adekvatna pomoć.

Zbog suše i vrelih dana, ovogodišnji prinos kukuruza i voća biće daleko ispod potencijala.

Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe u Poljoprivredno-stručnoj službi Zrenjanina kaže da je na području tog grada „od aprila palo samo 90 litara po kvadratnom metru, a višegodišnji prosek za taj period je 243 litra. Tokom jula palo je samo dva litra kiše, a to je period kada je kukuruz posebno osetljiv na nedostatak vode”.

Stručnjaci očekuju da će prinos kukuruza biti najviše 4,5 tona po hektaru, što je u odnosu na prošlogodišnjih šest,  znatno ispod očekivanja. Potrebe Srbije su oko 4,2 miliona tona, što znači da će izvoz biti veoma skroman.  s obzirom da smo do sada izvozili milion do tri miliona tona kukuruza. Trenutno imamo zaliha od prošle godine oko 800.000 tona.

„To znači da ćemo i prestižnu poziciju u svetu da izgubimo, jer smo bili u top deset zemalja izvoznika. Sada tu nećemo biti”, očekuje agroanalitičar Žarko Galetin.

Čak i da padne kiša, spasa nema. Stručnjaci smatraju da kukuruzu više ništa ne može da pomogne. Klip kukuruza je završio formiranje, broj zrna i težinu.

Suncokret je najotporniji na sušu, pa će njegov prinos verovatno biti oko tri tone po hektaru, odnosno, oko 700.000 tona ukupno.

Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da domaćem tržištu treba godišnje oko 82.000 do 84.000 litara ulja godišnje. To znači da svake godine za izvoz imamo oko 150.000 litara. U ovoj godini bila je i povećana setva ove uljarice, pa je on zauzeo oko 245.000 hektara. Može se očekivati rod od oko 750.000 tona zrna za preradu

Pod voćem je 188.000 hektara Srbije.

„Očekuje se za najmanje 10 do 15 odsto manji prinos“, kaže profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„Od 2010. godine ukazujemo na klimatske promene i mnogi voćari su ozbiljno shvatili i štite stabla. Problem počinje već u januaru i februaru, koji beć uobičajeno budu topli i krenu pupoljci koje satre aprilski mraz. Zatim ih dočekaju suše u leto. Prvi put, međutim, ove godine vidim ožegotine na voću, i to na listu i mladarima“, objašnjava Keserović.

Ovogodišnja suša utiče i na prinos naredne godine, zato što se krajem juna i početkom avgusta dešava se obrazovanje pupoljaka za sledeću godinu. Ovu lošu situaciju umanjuje, kaže Keserović, postavljanje protivgradne mreže što koristi sve više poljoprivrednika, zato što ona ne štiti samo od grada već i od suše.

S.Ć./FoNet/Biznis/Večernje novosti

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com