Foto: AP
Naziv bolesti “majmunske boginje” preti da izazove masovno ubijanje majmuna širom sveta, uprkos tome što oni odavno nisu glavni prenosioci, dok podsojevi nazvani po afričkim toponima bacaju stigmu na afrički kontinent. Zbog toga je SZO podnela inicijativu da se ime virusa promeni
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) želi da promeni naziv bolesti “majmunskih boginja”, piše Radio slobodna Evropa (RSE). Razlog je što su ljudi širom sveta počeli da ubijaju majmune, iako se bolest prenosi među ljudima. Ova inicijativa pokrenuta je nakon što se virus u ovoj godini proširio američkim i evropskim kontinentom.
Bolest je prvi put otkrivena kod majmuna, 1958. Godine u danskoj, pa je po tome I dobila ime.
Naučnici smatraju da je ime ove bolesti problematično i zbog toga što je trenutna epidemija „detektovana bez jasne veze sa Afrikom“, a naziv majmunske boginje odaje utisak da je bolest afrički problem. Oni su, prema pisanju RSE-a, upozorili i na narativ u medijima koji povezuje epidemiju sa Afrikom.
Smatraju da je trenutni naziv bolesti netačan, navode da su na virus osetljive i veverice, gambijski pacovi i puhovi.
Navode i da, iako se virus prvobitno proširio sa životinje na čoveka, danas se on prenosi i na druge načine – sa osobe na osobu, ili putem dodira sa kontaminiranim materijalom.
Kada su se pojavili podsojevi virusa, kao onaj 1970. godine u Kongu, nazivani su po imenima država. Na taj način Kongo je etiketiran majmunskim boginjama.
Protiv stigmatizacije
Zbog svega togas, naučnici traže da se ovoj bolesti promeni ime, I da se nađe neko koje neće nikog da stigmatizuje.
Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus rekao je sredinom juna da SZO radi sa partnerima i ekspertima iz celog sveta na promeni imena bolesti majmunskih boginja i njegovih varijanti, kao i da pozivaju da se šalju predlozi novog imena.
Do sada najpopularniji predlog je “Mpox”, delo direktora zdravstvene organizacije REZO Semjuela Miriela.
Sredinom avgusta, SZO je preporučio da se novoidentifikovanim virusima, srodnim bolestima i varijantama virusa daju imena koja neće nikog uvrediti, odnosno, koja neće naškoditi bilo kojoj kulturnoj, društvenoj, nacionalnoj, regionalnoj, profesionalnoj ili etničkoj grupi. Preporučeno je i da se minimizira svaki negativan uticaj na trgovinu, putovanja, turizam ili dobrobit životinja.
Kakva je situacija
Do sada je u svetu registrovano skoro 42.000 slučajeva majmunskih boginja. SAD za sada prednjači sa preko 14 hiljada, dok je druga Španija, a treći Brazil. U Srbiji je registrovano najviše slučajeva na Zapadnom Balkanu – 31, dok je najmanje u Crnoj Gori, samo dva slučaja.
U Srbiji je tema „majmunskih boginja“ aktuelna u nekom sasvim drugom kontekstu. Naime, konzervativne i desničarske grupe koje se protive održavanju ovogodišnjeg Europrajda u Beogradu kao jedan od argumenata uzimaju tvrdnje da se majmunske boginje “šire među LGBT populacijom” i da Srbiji preti izbijanje epidemije.
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije su u više navrata naglasili da su ove tvrdnje “neutemeljene” i da ovo “nije bolest gej populacije”.
F.M./ RSE / N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
