Foto: FoNet
Bivši ambasador SAD u Srbiji je rekao da Rusi imaju značajan uticaj u važnim institucijama Srbije i Srpskoj naprednoj stranci i da je od 2012. nastupio period značajnog udaljavanja srpske Vlade od evropskog puta i veoma očiglednog okretanja prema Rusiji, a posebno prema Vadimiru Putinu
Glavni grad Hrvatske je 24. i 25. oktobra bio domaćin prvog parlamentarnog samita Međunarodne krimske platforme kome su prisistvovale delegacije iz 50 država i organizacija iz celog sveta, ali ne i Srbije. Na skupu su razmatrani načini za pomoć Ukrajini. Među svetskim zvaničnicima bila je i predsedavajuća američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi.
Bivši ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi veruje da postoji povezanost između očekivanja Rusije da parlamentarna delegacija Srbije ne učestvuje na Krimskom forumu u Zagrebu i faktičkog odsustva srpskih predstavnika sa tog skupa u Hrvatskoj koji je inicirala Ukrajina.
„Iz daleka deluje da je Srbija izabrala da se svrsta na stranu Rusije u rusko-ukrajinskom ratu“, ocenio je Kirbi za Glas Amerike.
Hrvatski zvaničnici i organizatori skupa tvrde da je srpskim predstavnicima upućen poziv za učešće. Izostalo je zvanično obrazloženje Beograda da li je poziv za forum stigao i koji bi bili mogući razlozi za odbijanje, što su pitanja koja je Glas Amerike uputio na adresu predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića.
A upravo on je, prema navodima zvanične skupštinske beleške u koju je Glas Amerike imao uvid, bio učesnik sastanka 16. septembra 2022. na kome je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izrazio očekivanje da delegacija Skupštine Srbije ne učestvovuje na samitu Krimske platforme.
Značajan uticaj Rusije
Kirbi je rekao da veruje da Rusi imaju značajan uticaj u važnim institucijama Srbije, kao i u Srpskoj naprednoj stranci, navodeći da je od 2012. nastupio period značajnog udaljavanja srpske vlade od evropskog puta i veoma očiglednog okretanja prema Rusiji, a posebno Vladimiru Putinu.
“Mnogi će se zapitati da li je Vlada Srbije posvećena evropskom putu. Tvrdi da je okrenuta demokratskoj budućnosti. Ako jeste, čini se da su njena dela u suprotnosti sa rečima“, upozorio je Kirbi, podsetivši da je službovao u Beogradu kada je Rusija izvršila nelegalnu agresiju ukrajinskog poluostrva Krim.
„Imajući u vidu protivljenje Srbije nezavisnosti Kosova – deluje da Srbija po dvostrukim aršinima prihvata rusko otimanje teritorije“, kazao je Kirbi.
Kada bi on bio sused Srbije i posmatrao njeno očigledno divljenje Putinu, čoveku koji je napao susedne zemlje Ukrajinu, Gruziju, i Moldaviju, izjavio je Kirbi, upitao bi se da li bi je to moglo navesti da razmišlja o imitaciji Putinovih poteza, a ne samo da mu izražava divljenje.
Krim će ponovo biti ukrajinski
Na samitu Krimske raspravljalo se o „kriterijumima za reintegraciju Krima“ nakon što je Moskva izvršila aneksiju ukrajinskog poluostrva 2014.
„Poslali smo Ukrajini snažnu poruku – mi smo uz vas. Osudili smo nezakonitost agresije i poručili Rusiji da se povuče iz Ukrajine i prekine rat“, kazao je predsednik Hrvatskog saboraGordan Jandroković.
Skupu se videopozivom iz Kijeva obratio i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski Rekao je da će se „ukrajinska zastava ponovno vioriti na Krimu“ i da će rat tek tada prestati.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
