Nezadovoljan tužiocima i zakonom koji predviđa „tužilačku istragu“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić preti da će istražne nadležnosti da vrati policiji. To je, međutim, mač sa dve oštrice
Čovek koji 13 godina vlada Srbijom čvrstom rukom – koji je i predsednik i premijer, ministar, vrhovni tužilac i glavni sudija – dozvolio je sebi konačno da sve to javno prizna.
Na svečanosti povodom Dana policije nenadležni Aleksandar Vučić je, naime, rekao da će predložiti Vladi Srbije da sa Skupštinom radi „ne na daljem razvlašćivanju policije, već na davanju čvršćih ovlašćenja policiji“. A zašto? Zato što je deo ovlaščanje koje je imala policija, objasnio je samozvani „vrhovni komandant“, nekada, ne tako davno, bio dodeljen tužilaštvu.
Mislio je na zakon koji je donela vlast Borisa Tadića, pod dirigentskom palicom tadašnjeg državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, a koji je stupio na snagu 1. oktobra 2013. Dakle, pre bezmalo 12 godina.
Zašto „Homenov zakon“ baš sada smeta Vučiću
Vučič se sada setio da mu smeta što su policiji oduzeta neka ovlašćenja, pa je na obeležavanju Dana policije rekao:
„Najveća vrednost društva, uz red i mir, je pravda, bez pravde nema uspeha ni u jednoj sferi života. Da bi do nje došli, trebaće nam jača i snažnija policija. Oduzimali smo ovlašćenja MUP-u, u skladu sa agendom takozvanih evropskih reformi, i davali ih tužilaštvu, jer su nam rekli to je tako u razvijenim zemljama Evrope. Nisu to mnogi govorili jer su želeli dobro Srbiji, već je uvek bilo mnogo lakše uticati na manji broj onih koji su nosioci tužilačke i pravosudnih funkcija, nego na one koji obavljaju svoj posao u policiji“.
Publika je regaovala gromkim aplauzom.
Predsednik države je, međutim, sam sebi skočio u usta, kao da je stekao naknadnu pamet, što za njega nije ništa novo. Tako je kao Šešeljev radikal 1995. pretio ubijanjem 100 muslimana za jednog Srbina, pa je godine 2008. počeo da se kune u Zapad, da bi 2012. posve uskočio u „evropski frak“.
Kada je 2012. postao prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen za borbu protiv kriminala i korupcije, neki od novinara su ga pitali kako misli da se sprovodi tužilačka istraga, kad tužioci nisu za to osposobljeni; da li možda planira da stimuliše bivše tužioce da se vrate iz advokature, ili policijske inspektore koji su ili otišli u advokate, ili su u penziji, da rade tužilački posao, s obzirom da imaju dosta iskustva?
Vučić je odgovorio da ne treba niko da brine, da Srbija ima dovoljno sposobnih tužilaca.
Koliko ih ima, pokazalo se u proteklih 12 godina. Došlo je dotle da on sam pljuje tužioce. Možda zbog poslednjih događaja, kada su oni, koji su već preležali „dečje bolesti“, odlučili da rade svoj posao po zakonu, a ne više po diktatu vlasti, što ga je zabolelo.
Zato već duže vreme javno preti „neposlušnim“ sudijama i tužiocima.
Tužilački vikend
Nekada su, pre tog zakona koji predviđa da tužilac vodi istragu, postojale istražne sudije, iskusni ljudi, koji su godinama „pekli“ svoj zanat da bi mogli da dođu do te funkcije. I istražne sudije su se oslanjale na policiju, koja je vodila istragu. Bili su ne samo radno vezani, nego bi postajali i prijatelji, bili jedni drugima na raspolaganju 24 sata dnevno. A onda je novi zakon sve promenio.
Kako je to izgledalo, za „Vreme“ priča jedan penzionisani policijski funkcioner:
„Dobijemo mi, operativnim radom, od doušnika dojavu da će u jednom mestu u unutrašnjosti Srbije tokom vikenda biti primopredaja veće količine kokaina, desetak kilograma. Zovem na mobilni tužioca u tom gradu, on nedostupan. Zovem ga na kućni broj, supruga kaže da je otišao sa društvom na pecanje, u nekoj je vikendici na jezeru, tamo nema dometa. Obustavimo akciju, jer bi nas advokat onih koje uhapsimo optužio da smo radili nezakonito. Javim kolegama u Beogradu, i oni pohapse grupu i zaplene drogu. Time i preuzmu slavu i pohvale, novčane nagrade, a mi koji smo sve organizovali i dobili informaciju ostanemo skrajnuti. Zahvaljujući‚tužilačkom vikendu“.
Priča sadašnjeg advokata, nekad istražnog sudije, potom tužioca, koji je radio taj posao devedesetih: „Mene su se kriminalci bojali, čak i oni koje ste vi iz medija nazivali ‘žestoki momci‘. Ali su me i cenili, nikad im nisam ‘smestio’ nešto za šta nisu bili krivi. I nikad nisam imao obezbeđenje, kao ovi tužioci sad. A poslao sam na robiju mnoge. Ali to su bili kriminalci, nisu mafija kao ovi sad. A mafija je organizovana, pogotovo kad je to omogućila država, i zato tužiocima treba zaštita. Srbija je u pogledu mafije dostigla SAD ili Italiju, gde su tužioci meta“.
Manipulacija tužiocima
Pukovnik policije u penziji, iskusan stručnjak u borbi protiv organizovanog kriminala, tvrdi da se ne zna šta je gore – kad istragom rukovode neiskusni zamenici tužioca, koji žele da napreduju, pa postupaju po političkim nalozima i željama, ili nesposobni policajci.
„Nije bitno da li je završio Policijsku akademiju, ili neki sega-mega fakultet. Čoveka stave, na primer, da radi finansijski kriminal, a on pojma o finansijama nema, ne zna u šta ga bacaju. Dečko bez iskustva, a nema ko ni da ga nauči kako se radi. Šef mu, na primer, završio vanredno Defektološki ili Geografski fakultet, šta je taj mogao da uradi boreći se protiv ‘ala’ iz sveta finansijskog kriminala – ništa. Zato su optužnice padale. Isti slučaj je i sa tužiocima – kad vlast hoće da zaštiti nekog od svojih tajkuna, pošalje mladog tužioca koji se boji svoje senke. A i taj, kad vidi kako su prošli tužioci koji su dirnuli ‘osinjak’, uključi onaj ‚’mod samoodržanja’“.
Nezadovoljstvo u policiji
Vučić se najavom vraćanja policijske umesto tužilačke istrage, kreće, međutim, po tankom ledu. Jer, i u policiji već ima ljudi koji se otvoreno suprotstavljaju nezakonitostima i na to ukazuju na internim sastancima. Ljudi koji neće dozvoliti da ih postrojava neka „Diksi“ na funkciji državnog sekretara i daje im naredbe.
„Na Policijskoj akademiji imali smo profesora (i sad predaje), koji nam je, komentarišući one događaje pred izbore u Lučanima, kad je Dijana Hrkalović postrojavala policajce, rekao: ’mlade kolege, takvu situaciju sebi nikad u službi nemojte da dozvolite. Državni sekretar je politička funkcija i nema nikakve ingerencije nad vama. Ako sa njom ne dolazi načelnik Policijske uprave, direktor policije ili njegov zamenik, pomoćnik, nemojte ni da je pustite unutra, a pogotovo ne da vam izdaje naredbe“.
Ovo Vučićevo obećanje je jedno od mnogih „na papiru“, datih zbog samoreklamerstva. On svakome sve obeća, a „obećanje ne košta“. On dobro zna da je u policiji, pogotovo kriminalističkoj, mnogo nezadovoljnih profesionalaca koji „grizu“ radeći svoj posao, a onda im rezultat bude nula – oni koje pohapse, sa sve dokazima, budu ili minimalno kažnjeni ili oslobođeni. Ili se proces otegne unedogled.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
