Preliminarni rezultati lokalnih izbora u Crnoj Gori pokazuju da je najbolji rezultat ostvarila opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS), dok najveći pad beleže koalicija Pokreta Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokratska Crna Gora (Demokrate) potpredsednika vlade Alekse Bečića
Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je 19 mandata na izborima u Podgorici, dok je Pokret Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokratska Crna Gora (Demokrate) potpredsednika vlade Alekse Bečića osvojila 14 mandata, pokazuju preliminarni rezultati Centra za demokratsku tranziciju, piše N1.
Ko još ulazi u podgorički parlament
Pokret za Podgoricu (PzPG), kojeg neformalno predvodi predsednik Jakov Milatović, Građanski pokret (GP) URA bivšeg premijera Dritana Abazovića i Pokret za promene (PzP) Nebojše Medojevića osvojio je šest mandata.
Prosrpska koalicija okupljena oko Nove srpske demokratije (NOVA) predsednika parlamenta Andrije Mandića, osvojila je 13 mandata.
U parlament će ući i koalicija Socijaldemokrata i Socijaldemokratske partije (SDP) koji su osvojili tri mandata. Stranka evropskog procesa koju prevodi bivši premijer i potpredsjednik DPS-a Duško Marković prešao je cenzus i imaće dva mandata kao i Preokret Srđana Perića koji će takodje imati dva mandata.
Značajan pad izlaznosti
Nakon neizvesne političke utakmice, ni jedna stranka niti koalicija neće moći samostalno da formiraju vlast.
Centar za demokratsku tranziciju CDT je objavio da je, prema njihovim podacima, finalna izlaznost u Podgorici 56,34 odsto. Ako se izlaznost uporedi sa prethodnim izborima održanim tokom 2022. godine, značajno je manja, jer je tada iznosila oko 69 odsto.
Politička analitičarka Daliborka Uljarević izjavila je da je rezulat DPS-a iznad očekivanog.
„Oni s pravom mogu da slave ali se otvara koje su mogućnosti koalicija i kako se to može valorizovati i kako može da preuzme vlast u Podgorici“, kazala je ona na pogoričkoj TV E.
Ona je kazala da je njihov rezultat utoliko značajniji jer su nastupali sa pozicije opozicije, te dodala da su najveći gubitnici PES i Demokrate.
Nepravilnosti i uplitanje Srbije
Šef poslaničkog kluba DPS-a Andrija Nikolić iz izbornog štaba te partije u glavnom gradu kazao je da su evidentirali veliki broj nepravilnosti tokom izbornog dana u Podgorici i Kotoru.
„Najveći broj prigovora se odnosi na birače koji su nezakonito iskoristili biračno pravo. Sve smo to zabilježili“, istakao je Nikolić.
On je dodao da je jedan indikator da je u Crnu Goru ušlo 14.000 ljudi više u odnosu na isti vikend prošle godine.
„Obavestićemo Evropsku komisiju. Ovo nije problem Crne Gore, već regiona. Susedna država pokušava da utiče na izbore u Crnoj Gori“, rekao je Nikolić, aludirajući time na Srbiju.
Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) optužila je režim u Srbiji „da se opasno meša“ u lokalne izbore u susednoj Crnoj Gori, u Podgorici i u Kotoru i navela da su tamo primećeni aktivisti Srpske napredne stranke (SNS) iz Srbije u džipovima, kao i autobusi sa glasačima sa duplim pravom glasa iz Srbije.
„Reč je o migraciji lažnih glasača sa duplim biračkim pravom iz Srbije. Osim nezakonitih glasača iz Srbije, aktivisti Vučićevog SNS-a su pre i tokom izbornog dana, vršili pritisak na birače u Podgorici i Kotoru. Ovaj čin predstavlja direktno mešanje u izborni proces u Crnoj Gori i nastavak Vučićeve agresivne politike prema susedima“, naveli su u saopštenju iz ADD.
Kotor- izašlo 10.000 birača
Istog dana, održali su se izbori i u Kotoru, gde je glasalo je 10.104 građana, odnosno 54,68 odsto upisanih u birački spisak, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije (OIK).
Predsednica OIK-a Anka Perović kazala je agenciji MINA da preliminarne rezultate ne očekuju pre 22 sata.
Na izborima u Kotoru učestvovalo je 12 lista.
Biračko pravo u tom gradu imalo je 18.498 građana.
Izvor:N1
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
