Na Kosovu su se danas održali prvi redovni lokalni izbori nakon izlaska Srpske liste iz institucija. Šta se dešavalo na terenu? Kakva je izlaznost? Konačno, da li je bilo nekakvih nepravilnosti?
Kulturno nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju jeste tradicija. Kolektivno glasanje članova i pristalica Srpske liste za izbore na Kosovu događa se godinama unazad. Tako je to postalo svojevrsna „tradicija“. Zna se – malo posle otvaranja biračkih mesta Mitrovčani su na šetalištu.
Ove godine za lokalne izbore na kolektivno glasanje Mitrovčani su išli u dve kolone. Jednu je predvodio predsednik Srpske liste i v. d. direktor Kliničko bolničkog centra Kosovska Mitrovica dr Zlatan Elek, dok je drugu kolonu predvodio njihov kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice Milan Radojević.
Građani su u miru sačekali i krenuli na glasanje. To glasanje je zbog gužve potrajalo, dok tokom ostatka dana nije bilo gužve. Ukupna izlaznost na kraju izbornog dana u Severnoj Mitrovici bila je 45,84 odsto.
Nakon Srpske liste, glasali su i kandidati za gradonačelnike i gradonačelnice: Katarina Ađančić (nezavisna kandidatkinja), Marko Jakšić (Građanska inicijativa „Sever za sve“), aktuelni gradonačelnik Erden Atić (Pokret Samoopredeljenje) i drugi.
Tokom izbornog dana reporterka „Vremena“ posetila je i jedno biračko mesto u Južnoj Mitrovici. Građani uglavnom nisu bili raspoloženi za razgovor. Od kolega saznaje da je izborni dan protekao regularno, te da nije bilo značajnih razlika u odnosu na parlamentarne izbore u februaru iste godine.
Na pitanje šta očekuju od izbora, par komšija Albanaca reklo je – „ništa“.
Dušan Radaković, koordinator za četiri opštine na severu ispred Demokratije na delu, organizacije koja je pratila izbore za „Vreme“ kaže da je u albanskim sredinama iznenađujuće bila vrlo slaba izlaznost. „Prosečna izlaznost u albanskim sredinama bila je negde oko 30 odsto, dok je u srpskim 50 osto“, navodi Radaković.
Dodaje da je u albanskim sredinama prošlo sve kako treba te da je prema sadašnjim informacijama u Južnoj Mitrovici pobedio kandidat PDK Arijan Tahiri.
„Svi su favorizovali kandidata za gradonačelnika Pokreta Samoopredeljenje Fatom Pecija da će imati preko 70 odsto. Prema sadašnjim rezultatima, nema ni 40 odsto“, ukazao je Radaković.
Radaković naglašava da je u opštinama na severu generalno bila dobra izlaznost. „Možda i bolja nego 9. februara, pogotovo u Zvečanu i Zubinom Potoku.“
Na kraju izbornog dana, prema podacima CIK-a do 19 časova u Zvečanu je glasalo 59,75 odstobirača, u Zubinom Potoku 58,83 odsto, dok je u Leposaviću glasalo 27,81 odsto.
Što se tiče izbornih nepravilnosti, Radaković pojašnjava da je bilo različitih privođenja zbog „nekog materijala u kolima“, ali da generalno nije bilo nikakvih krivičnih odgovornosti.
„Proces je u 19 časova zatvoren bez većih nepravilnosti. Dve najveće bile su da su ljudima promenjena biračka mesta. Tako da je bilo ljudi koji su iz severnog dela Mitrovice prebačeni da glasaju u Istok, u Vučitrn, u Kamenicu, u Južnu Mitrovici, da su ljude iz Zvečana prebacili da glasaju u Mitrovicu ili iz Leposavića da glasaju u Zvečanu“, ukazuje naš sagovornik.
Naglašava da su tim građanima promenjena biračka mesta na opštine sa kojom nikada nisu imali veze. A zašto je to tako, građanima niko nije objasnio.
Dodatno, kaže da je u četvrtak CIK zbog manjka ljudi u biračkim odborima zatražio pomoć od Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova što je, ocenjuje Radaković, katastrofalno.
„Imali smo situaciju da je u opštini Leposavić bilo 13 pripadnika MUP-a koji su bili bez uniforme, a po zakonu je da nijedan pripadnik MUP-a ne može biti u biračkim odborima bez uniforme“, objašnjava sagovornik „Vremena“.
Ipak, zaključuje Radaković, proces je generalno prošao možda malo bolje nego 9. februara ove godine (na parlamentarnim izborima).
Građani Severne Mitrovice u razgovoru sa novinarima u glas su rekli da očekuju smenu albanskih gradonačelnika, a koji su na ta mesta došli sa minimalnim brojem glasova. Ipak, dalje od toga ne očekuju da će se nešto značajnije promeniti.
Ovo su prvi lokalni izbori nakon izlaska Srpske liste iz kosovskih institucija. To je bilo novembra 2022. godine i tada je Srpska lista pozvala Srbe koji rade u njima da ih takođe napuste sve do ispunjenja zahteva. A, to su formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje odluke kosovskih vlasti o preregistraciji vozila.
Do danas nijedan zahtev Srpske liste nije ispunjen. Međutim, članovi Srpske liste kažu: „Živ čovek greši”, te da je njihova konačna odluka da su „pogrešili“.
Tu grešku Srbi s Kosova u prethodne tri godine skupo su platili. Dogodile su se tektonske promene na severu Kosova. Zatvorene su gotovo sve srpske institucije. Po srpskom sistemu funkcionišu još prosveta i zdravstvo. Dok sa Kosova Srbi neprestano odlaze.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nada se pobedi Srpske liste, te da će „deo vlasti moći da vrate u svoje ruke”.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
