Litijum ili tradicija: Sukob oko rudnika u dolini Jadra

Zlatko Kokanović je sedma generacija poljoprivrednika u svom selu koji je postao poznat u celoj Srbiji kao vatreni protivnik Projekta „Jadar“. Ovaj meštanin Gornjih Nedeljica obožava svoje krave i seoski život.

„Bavimo se poljoprivredom, isključivo mlečnim govedarstvom, proizvedemo oko 100 hiljada litara mleka, i od toga živimo ja i moja porodica, mojih petoro dece, i nemamo nameru da menjamo svoje navike i tradiciju”, kaže Kokanović za Dojče vele.

Ovo tvrde i mnogi drugi seljaci na krajnjem zapadu Srbije. Ali upravo tamo, u dolini Jadra, kompanija Rio Tinto želi da kopa litijum i pokupovala je mnoga seoska imanja. Iz jednog rudnika bi se tamo, prema istraživanjima, moglo izvaditi 58.000 tona litijuma – dovoljno za proizvodnju preko milion električnih vozila.

„Znamo čime je Srbija bogata. Ima ogroman potencijal, od nekih 158 miliona tona overenih rezervi litijuma. To je jedan od najbolje istraženih projekata na evropskom tlu, jer je u istraživanju od 2004. godine“, ističe ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović.

Srpska vlada, doduše, obećava da će pri vađenju litijuma biti poštovani strogi standardi Evropske unije. Ali, predstavnici opozicije u ova obećanja ne veruju.

„Gde god je Rio Tinto bio po svetu videćete pustoš, videćete užase, videćete građanske ratove, videćete kulturne spomenike dignute u vazduh, videćete prirodu koje nema“, kaže Aleksandar Ćuta Jovanović, poslanik stranke Ekološki ustanak.

Skeptični su i nezavisni stručnjaci. Nenad Kostić poznaje studije o planiranom kopanju litijuma.

„Problem je što će ruda da se vadi žestokim podzemnim ekspolozijama, eksplozivima jačim od vojnih,  problem je što će za preradu koristiti 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno, to je olimpijski bazen svakih nekoliko dana, i što će ostaviti planinu jalovine koja će vekovima da curi i zagađuje životnu sredinu”.

Rio Tinto pokazuje razumevanje za zabrinutost. Ovaj koncern je do sada u čitav projekat uložio 600 miliona eura i namerava da investira još dve milijarde.

„Želimo da svi znaju da je ovaj projekt 100 odsto siguran. Razvijen je prema najvišim svetskim standardima. Mi nećemo iskopati veliku rupu u tlu. Naprotiv, naš rudnik će biti pod zemljom. Na površini će se zemlja moći poljoprivredno obrađivati. I on neće imati uticaja na vodu koja se koristi za poljoprivredu niti na pitku vodu. Nećemo kontaminirati izvore vode“, odgovara direktor projekta „Jadar“ Čad Blavit.

Međutim, Zlatka Kokanovića i njegove komšije to ne umiruje, jer oni ne veruju nikome – ni Rio Tintu, ni Vladi, ni sudovima, a ni provladinim medijima.

„Naravno sam protiv rudnika, zato što to nije dobro za nas”, kaže jedan od komšija.

„Rudnik takav se otvara u pustinjama gde nema nikoga, ovde neće biti ni vode, ni ništa”, dodaje komšinica Zlatka Kokanovića.

Atmosfera u Jadarskoj dolini je napeta. A Zlatko je odlučan da se bori za zemlju od koje i na kojoj živi.

„Na pomisao da neko može da dođe i da prekopa ove grobove, ja sam spreman da svoj život založim za to, da se to ne desi”, poručuje Kokanović.

Trenutno se čini da je kompromis oko rudnika litijuma nemoguć. Nepoverenje ljudi u državni sistem i u Rio Tinto je preveliko. Srpska vlada je najavila da će dati zeleno svetlo za kopanje litijuma najranije za dve godine.