Foto: AP Photo/Felipe Dana
Dok ruske snage intenzivno bombarduju ciljeve na jugoistoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorava na „realnu“ opasnost izbijanja Trećeg svetskog rata. Na Zapadu takvu eskalaciju u ovom trenutku isključuju i izjavu Lavrova tumače kao odraz ruske nemoći na bojnom polju. Za to vreme u američkoj bazi „Ramštajn“ vojni vrh zapadnih savezničkih zemalja razmatra dalje korake podrške Ukrajini, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš je krenuo u mirovnu misiju u Moskvu
Borbe na jugoistoku Ukrajine se vode nesmanjenom žestinom. Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je samo u ponedeljak pogođeno preko 90 vojnih ciljeva, ubijeno najmanje 500 ukrajinskij vojnika, uništeno da desetine tenkova i artiljerisjkih sistema, depoi sa municijom.
Ruske snage bombarduju i železničke stanice na kojima bi moglo da stigne oružje kojim zapadni saveznici snabdevaju Ukrajinu. Moskva je konvoje sa naoružanjem koje stiže sa zapada proglasila „legtimnim metama“.
Kijev govori o namernom uništavanju civilne infrastrukture i mnogobrojnim civilnm žrtvama, što potvrđuju izveštaji i snimci instranih medija.
Ukrajinska strana tvrdi da je odbila 6 ruskih napada na istoku zemlje u poslednja 24 časa. Rusi pokušavaju da zauzmu Harkov, Kramatorsk i Slovjansk.
Opasnost Trećeg svetskog rata
Za to vreme ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu za rusku državnu televiziju govorio o realnoj opasnosti izbijanja Trećeg svetskog rata. „Opasnost je velika, ona je realna, ne sme se potceniti“, rekao je Lavrov.
Britanski ministar odbrane Džejms Hepi u izjavi Lavrova vidi njegovoj pokušaj da se pravi važan i ne vidi „neposrednu opasnost od eskalacije sukoba“.
Zapad je odmeren u podršci svojih ukrajinskih saveznika, rekao je Hepi, i čini sve da izbegne direktnu konfrontaciju
Sastanak u „Ramštajnu“
U američkoj bazi „Ramštajn“ u Nemačkoj ministar odbrane SAD Lojd Ostin i generalni sekretar NATO-a Jens Stolenberg razgovaraju sa ministrima odbrane i vojnim vrhom iz 20 savezničkih zemalja o daljim koracima podrške Ukrajini u ratu protiv ruske agresije.
Ostin je nakon posete Kijevu rekao da ukrajnsku vojsku treba dugoročno osnažiti i opremiti kako bi mogla da se odupre Rusiji.
Zapadne zemlje su Ukrajini do sada pružile vojnu pomoć od preko 5 milijardi dolara.
Mirovna misija Gutereša
Mirovne pregovore u ovom trenutku više ne spominju ni Kijev ni Moskva. Zato je u mirovnu miiju krenuo generalni sekretar UN Antonio Gutereš. On će se u utorak u Moskvi sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a zatim će se uputiti u Kijev.
U Kremlju će Gutereš pregovarati pre svega o većoj ulozi UN-a u prevazilaženju humanitarne krize u Ukrajini i pristupu koridorima za evakuaciju civila iz Mariupolja.
J.H./CNN/BBC/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
