Kuzmanović prihvata Šapićev „poziv“ da vodi Apoteke Beograd: „Nije sve u profitu“

„Osnovno je pitanje da li su Beogradu potrebne apoteke koje proizvode magistralne lekove koji su neprofitni, koje privatne apoteke neće da prave jer im je to neisplativo, i da li su nam potrebne apoteke u rubnim delovima Beograda, ili ćemo dopustiti da majke idu 15 ili 20 kilometara po lek za svoju bolesnu decu“, kaže za „Vreme“ predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Branimir Kuzmanović koji je prihvatio poziv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da neko iz opozicije preuzme „Apoteku Beograd“ koju on hoće da privatizuje.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ponudio je 9. septembra strankama opozicije da do petka dostave kadrovsko rešenje za novog direktora „Apoteka Beograd““ i najavio kako će se lično založiti da ta osoba bude izabrana na sledećoj sednici Skupštine grada Beograda.

„Daćemo im priliku da u praksi pokažu da imaju rešenje i da učine preduzeće održivim. Evo, mi ne tražimo da prave profit, samo nek pokriju troškove zaposlenih i ‘Apoteke Beograd’ nećemo prodavati“, poručio je Šapić.

Šapić je rekao da ga je, na funkciji gradonačelnika Beograda, dočekao višegodišnji problem „Apoteka Beograd“, stalni problemi u funkcionisanju i konstantna potreba za subvencijama plata zaposlenih.

„Ako ‘Apoteku Beograd’ prepustimo privatniku, on će otpustiti radnike, zatvoriti neprofitne filijale, prekinuti proizvodnju neprofitnih lekova, i imaće nekoliko apoteka u vlasništvu plus one koje su u zakupu u domovima zdravlja, a koje su profitne. U ‘Apoteci Beograd’ ima više od 700 zaposlenih, a bar 200 ili njih više će dobiti otkaz u slučajun privatizacije“, kaže Kuzmanović.

Hoće li i Hitna pomoć biti privatizovana?

On upozorava da se nameće logično pitanje šta će vlast sledeće uraditi, ako joj je stalo samo do profita.

„Šta će biti sledeće, da se privatizuje Hitna pomoć, pošto je i ona potpuno neprofitna. Ima država gde Hitna pomoć naplaćuje dolazak u dinarskoj protivvrednosti oko 20.000 ili 30.000 dinara. Može i Hitna pomoć da se napravi profitnom, ali će to na kraju koštati građane. I sada građani plaćaju Hitnu pomoć kroz budžet, ali u slučaju privatizacije će je plaćati samo oni bolesni“, kaže Kuzmanović.

Ističe da bi o „Apoteci Beograd“ trebalo otvoriti ozbiljnu diskusiju i da je moguće da neke apoteke budu profitne, kakav je slučaj u Ljubljani, ali da se ne može očekivati da apoteke u malim sredinama budu profitne, te da one moraju da dobijaju dotacije.

Lekovi na lageru, radnici bez plata

Kuzmanović kaže da DS ima podatke da je nekadašnja direkrorka „Apoteke Beograd“ Jasminka Bjeletić kupila robu koja već dve godine stoji na lageru jer nije nikome potrebna, a nema da radnicima isplati plate.

„Pitanje ‘Apoteke Beograd’ je kompleksno, ali ako gospodin Šapić hoće da se igra na taj način, mi smo odgovorili i svesni smo da postoji bar 15 stručnjaka boljih od mene za mesto direktora ove ustanove“, kaže Kuzmanović.

Šapić će zanemariti ponudu

Objašnjava da je na Šapićev poziv odgovorio da ne bi ispalo da niko neće da preuzme odgovornost, da opozicija ne želi ništa da učini i da se bavi politikanstvom.

„Ne očekujem da će Šapić prihvatiti moj odgovor, zanemariće svoju ponudu. On je tim pozivom želeo da kaže da je kritika opozicije politikanstvo i da opozicija neće da prihvati da vadi ‘vruć krompir’“, zaključuje Kuzmanović.

„A nije normalno da opozicija izvlači vlast iz situacije u koju je zapala, normalno je da jednostavno promenite vlast. Ipak, sasvim je sigurno da opozicione stranke imaju dovoljan broj stručnjaka za razne oblasti i da bi bolje vodile Beograd nego što to čini Srpska napredna stranka“.