Protesti i blokade ulica i mostova širom Srbije ne jenjavaju, a pitanja koja se nameću su šta dalje i koji je izlaz iz trenutne političke krize. Tim pitanjima bavimo se u novom broju nedeljnika „Vreme“
Prošlo je više od sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu i skoro tri meseca od prvih protesta, a studenti i brojni meštani Srbije pešače, trče, idu biciklima od grada do grada kako bi organizovali sve veća okupljanja.
Naredni skup zakazan je za subotu 15. februar u Kragujevcu. Pitanja koja se sada nameću su kuda se to uputila Srbija, koji je izlaz iz ove krize i zašto nema reakcije Zapada na politička dešavanja u Srbiji.
U novom broju nedeljnika „Vreme“, koji je od četvrtka 13. februara na kioscima, pišemo o tome kako je ova generacija studenata sopstvenom odlučnošću, istrajnošću, kreativnošću, solidarnošću, smirenošću, zrelošću u promišljanju akcija zatekla sve – i vlast i opozicione političke partije, nastavnike i profesore, ali i roditelje, babe i dede, umorne građane Srbije, apatične i pomirene sa sudbinom da se protiv sile kojom Vučić štiti sopstvenu vlast ne može ništa.
Univerzitetski profesor u penziji i narodni poslanik Vladeta Janković za „Vreme“ kaže da nakon tragedije u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Srbija više nikada neće biti ista.
Dodaje da ako bi ova narodna borba ipak izumrla bez trajnih rezultata, „to bi bilo kao da se na Srbiju sruši betonska nadstrešnica koja pokriva celu njenu površinu“.
Trenutna politička kriza i talas protesta se, prema njegovoj proceni, neće tako brzo završiti.
Jankovićeva predviđanja su da će vladajuća vrhuška pokušavati da zataška krizu u koju je upala već poznatim metodama – pretnjama, provokacijama i nasilnim incidentima, i kaže da izlaz koji nekamo vodi može biti samo jedan – izbori.
Može li se bez podrške političara i Zapada?
Cilj studentskih protesta je promena autokratskog političkog sistema u funkcionalnu parlamentarnu demokratiju, što zapravo znači promenu vlasti, mada se to ne izgovara.
Dok prelaze po desetine kilometara, studenti odbijaju dijalog s vlašću i distaciraju se od opozicije, pa se nameće pitanje mogu li protesti dovesti do promena, o čemu pišemo u novom broju „Vremena“.
Građani Srbije usamljeni su u pobuni bez ikakve međunarodne podrške, a u tome je upravo najveća vrednost autohtone revolucije koju trenutno vode studenti, kaže za novi broj nedeljnika „Vreme“ Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije.
„Ključna vrednost autohtone revolucije, odnosno, revolucije koja je samonikla i koja ni na koji način nije podržana iz inostranstva, jeste u tome što će njen legitimitet biti veoma velik. U bilo kojem drugom slučaju – da su Evropska unija, Sjedinjene Države ili neka bitnija država sa Zapada podržale ove proteste – Aleksandru Vučiću bi bilo mnogo lakše da manipuliše javnošću kada kaže: To je obojena revolucija!“, kaže Trikoš.
Na pitanje vidi li ijednu negativnu stranu odsustva međunarodne podrške protestima, Trikoš kaže da s obzirom na snagu protesta, na raširenost blokada, postoji malo ili nimalo negativnih strana.
„Ukoliko je pobuna toliko snažna i principijelna, ukoliko, kao što tvrdim, imamo etičku revoluciju na delu — treću srpsku revoluciju nakon nacionalne s početka 19, i demokratske s kraja 20. veka — podrška Zapada će svakako da se osigura kada, kao posledica te revolucije, tog moralnog preporoda, dovede do kolapsa režima Srpske napredne stranke“, kaže Trikoš, za novi broj nedeljnika „Vreme“.
Dodaje da kada bi baš u ovom trenutku došla ta iščekivana podrška sa Zapada, veliko je pitanje kako bi to uticalo na proteste.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (13. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
