Kuda idu protesti

Prošlo je više od sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu i skoro tri meseca od prvih protesta, a studenti i brojni meštani Srbije pešače, trče, idu biciklima od grada do grada kako bi organizovali sve veća okupljanja.

Naredni skup zakazan je za subotu 15. februar u Kragujevcu. Pitanja koja se sada nameću su kuda se to uputila Srbija, koji je izlaz iz ove krize i zašto nema reakcije Zapada na politička dešavanja u Srbiji.

U novom broju nedeljnika „Vreme“, koji je od četvrtka 13. februara na kioscima, pišemo o tome kako je ova generacija studenata sopstvenom odlučnošću, istrajnošću, kreativnošću, solidarnošću, smirenošću, zrelošću u promišljanju akcija zatekla sve – i vlast i opozicione političke partije, nastavnike i profesore, ali i roditelje, babe i dede, umorne građane Srbije, apatične i pomirene sa sudbinom da se protiv sile kojom Vučić štiti sopstvenu vlast ne može ništa.

Univerzitetski profesor u penziji i narodni poslanik Vladeta Janković za „Vreme“ kaže da nakon tragedije u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Srbija više nikada neće biti ista.

Dodaje da ako bi ova narodna borba ipak izumrla bez trajnih rezultata, „to bi bilo kao da se na Srbiju sruši betonska nadstrešnica koja pokriva celu njenu površinu“.

Trenutna politička kriza i talas protesta se, prema njegovoj proceni, neće tako brzo završiti.

Jankovićeva predviđanja su da će vladajuća vrhuška pokušavati da zataška krizu u koju je upala već poznatim metodama – pretnjama, provokacijama i nasilnim incidentima, i kaže da izlaz koji nekamo vodi može biti samo jedan – izbori.

Može li se bez podrške političara i Zapada?

Cilj studentskih protesta je promena autokratskog političkog sistema u funkcionalnu parlamentarnu demokratiju, što zapravo znači promenu vlasti, mada se to ne izgovara.

Dok prelaze po desetine kilometara, studenti odbijaju dijalog s vlašću i distaciraju se od opozicije, pa se nameće pitanje mogu li protesti dovesti do promena, o čemu pišemo u novom broju „Vremena“.

Građani Srbije usamljeni su u pobuni bez ikakve međunarodne podrške, a u tome je upravo najveća vrednost autohtone revolucije koju trenutno vode studenti, kaže za novi broj nedeljnika „Vreme“ Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije.

„Ključna vrednost autohtone revolucije, odnosno, revolucije koja je samonikla i koja ni na koji način nije podržana iz inostranstva, jeste u tome što će njen legitimitet biti veoma velik. U bilo kojem drugom slučaju – da su Evropska unija, Sjedinjene Države ili neka bitnija država sa Zapada podržale ove proteste – Aleksandru Vučiću bi bilo mnogo lakše da manipuliše javnošću kada kaže: To je obojena revolucija!“, kaže Trikoš.

Na pitanje vidi li ijednu negativnu stranu odsustva međunarodne podrške protestima, Trikoš kaže da s obzirom na snagu protesta, na raširenost blokada, postoji malo ili nimalo negativnih strana.

„Ukoliko je pobuna toliko snažna i principijelna, ukoliko, kao što tvrdim, imamo etičku revoluciju na delu — treću srpsku revoluciju nakon nacionalne s početka 19, i demokratske s kraja 20. veka — podrška Zapada će svakako da se osigura kada, kao posledica te revolucije, tog moralnog preporoda, dovede do kolapsa režima Srpske napredne stranke“, kaže Trikoš, za novi broj nedeljnika „Vreme“.

Dodaje da kada bi baš u ovom trenutku došla ta iščekivana podrška sa Zapada, veliko je pitanje kako bi to uticalo na proteste.

Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (13. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.