Protesti i blokade ulica i mostova širom Srbije ne jenjavaju, a pitanja koja se nameću su šta dalje i koji je izlaz iz trenutne političke krize. Tim pitanjima bavimo se u novom broju nedeljnika „Vreme“
Prošlo je više od sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu i skoro tri meseca od prvih protesta, a studenti i brojni meštani Srbije pešače, trče, idu biciklima od grada do grada kako bi organizovali sve veća okupljanja.
Naredni skup zakazan je za subotu 15. februar u Kragujevcu. Pitanja koja se sada nameću su kuda se to uputila Srbija, koji je izlaz iz ove krize i zašto nema reakcije Zapada na politička dešavanja u Srbiji.
U novom broju nedeljnika „Vreme“, koji je od četvrtka 13. februara na kioscima, pišemo o tome kako je ova generacija studenata sopstvenom odlučnošću, istrajnošću, kreativnošću, solidarnošću, smirenošću, zrelošću u promišljanju akcija zatekla sve – i vlast i opozicione političke partije, nastavnike i profesore, ali i roditelje, babe i dede, umorne građane Srbije, apatične i pomirene sa sudbinom da se protiv sile kojom Vučić štiti sopstvenu vlast ne može ništa.
Univerzitetski profesor u penziji i narodni poslanik Vladeta Janković za „Vreme“ kaže da nakon tragedije u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Srbija više nikada neće biti ista.
Dodaje da ako bi ova narodna borba ipak izumrla bez trajnih rezultata, „to bi bilo kao da se na Srbiju sruši betonska nadstrešnica koja pokriva celu njenu površinu“.
Trenutna politička kriza i talas protesta se, prema njegovoj proceni, neće tako brzo završiti.
Jankovićeva predviđanja su da će vladajuća vrhuška pokušavati da zataška krizu u koju je upala već poznatim metodama – pretnjama, provokacijama i nasilnim incidentima, i kaže da izlaz koji nekamo vodi može biti samo jedan – izbori.
Može li se bez podrške političara i Zapada?
Cilj studentskih protesta je promena autokratskog političkog sistema u funkcionalnu parlamentarnu demokratiju, što zapravo znači promenu vlasti, mada se to ne izgovara.
Dok prelaze po desetine kilometara, studenti odbijaju dijalog s vlašću i distaciraju se od opozicije, pa se nameće pitanje mogu li protesti dovesti do promena, o čemu pišemo u novom broju „Vremena“.
Građani Srbije usamljeni su u pobuni bez ikakve međunarodne podrške, a u tome je upravo najveća vrednost autohtone revolucije koju trenutno vode studenti, kaže za novi broj nedeljnika „Vreme“ Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije.
„Ključna vrednost autohtone revolucije, odnosno, revolucije koja je samonikla i koja ni na koji način nije podržana iz inostranstva, jeste u tome što će njen legitimitet biti veoma velik. U bilo kojem drugom slučaju – da su Evropska unija, Sjedinjene Države ili neka bitnija država sa Zapada podržale ove proteste – Aleksandru Vučiću bi bilo mnogo lakše da manipuliše javnošću kada kaže: To je obojena revolucija!“, kaže Trikoš.
Na pitanje vidi li ijednu negativnu stranu odsustva međunarodne podrške protestima, Trikoš kaže da s obzirom na snagu protesta, na raširenost blokada, postoji malo ili nimalo negativnih strana.
„Ukoliko je pobuna toliko snažna i principijelna, ukoliko, kao što tvrdim, imamo etičku revoluciju na delu — treću srpsku revoluciju nakon nacionalne s početka 19, i demokratske s kraja 20. veka — podrška Zapada će svakako da se osigura kada, kao posledica te revolucije, tog moralnog preporoda, dovede do kolapsa režima Srpske napredne stranke“, kaže Trikoš, za novi broj nedeljnika „Vreme“.
Dodaje da kada bi baš u ovom trenutku došla ta iščekivana podrška sa Zapada, veliko je pitanje kako bi to uticalo na proteste.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (13. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
