Protesti i blokade ulica i mostova širom Srbije ne jenjavaju, a pitanja koja se nameću su šta dalje i koji je izlaz iz trenutne političke krize. Tim pitanjima bavimo se u novom broju nedeljnika „Vreme“
Prošlo je više od sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu i skoro tri meseca od prvih protesta, a studenti i brojni meštani Srbije pešače, trče, idu biciklima od grada do grada kako bi organizovali sve veća okupljanja.
Naredni skup zakazan je za subotu 15. februar u Kragujevcu. Pitanja koja se sada nameću su kuda se to uputila Srbija, koji je izlaz iz ove krize i zašto nema reakcije Zapada na politička dešavanja u Srbiji.
U novom broju nedeljnika „Vreme“, koji je od četvrtka 13. februara na kioscima, pišemo o tome kako je ova generacija studenata sopstvenom odlučnošću, istrajnošću, kreativnošću, solidarnošću, smirenošću, zrelošću u promišljanju akcija zatekla sve – i vlast i opozicione političke partije, nastavnike i profesore, ali i roditelje, babe i dede, umorne građane Srbije, apatične i pomirene sa sudbinom da se protiv sile kojom Vučić štiti sopstvenu vlast ne može ništa.
Univerzitetski profesor u penziji i narodni poslanik Vladeta Janković za „Vreme“ kaže da nakon tragedije u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Srbija više nikada neće biti ista.
Dodaje da ako bi ova narodna borba ipak izumrla bez trajnih rezultata, „to bi bilo kao da se na Srbiju sruši betonska nadstrešnica koja pokriva celu njenu površinu“.
Trenutna politička kriza i talas protesta se, prema njegovoj proceni, neće tako brzo završiti.
Jankovićeva predviđanja su da će vladajuća vrhuška pokušavati da zataška krizu u koju je upala već poznatim metodama – pretnjama, provokacijama i nasilnim incidentima, i kaže da izlaz koji nekamo vodi može biti samo jedan – izbori.
Može li se bez podrške političara i Zapada?
Cilj studentskih protesta je promena autokratskog političkog sistema u funkcionalnu parlamentarnu demokratiju, što zapravo znači promenu vlasti, mada se to ne izgovara.
Dok prelaze po desetine kilometara, studenti odbijaju dijalog s vlašću i distaciraju se od opozicije, pa se nameće pitanje mogu li protesti dovesti do promena, o čemu pišemo u novom broju „Vremena“.
Građani Srbije usamljeni su u pobuni bez ikakve međunarodne podrške, a u tome je upravo najveća vrednost autohtone revolucije koju trenutno vode studenti, kaže za novi broj nedeljnika „Vreme“ Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije.
„Ključna vrednost autohtone revolucije, odnosno, revolucije koja je samonikla i koja ni na koji način nije podržana iz inostranstva, jeste u tome što će njen legitimitet biti veoma velik. U bilo kojem drugom slučaju – da su Evropska unija, Sjedinjene Države ili neka bitnija država sa Zapada podržale ove proteste – Aleksandru Vučiću bi bilo mnogo lakše da manipuliše javnošću kada kaže: To je obojena revolucija!“, kaže Trikoš.
Na pitanje vidi li ijednu negativnu stranu odsustva međunarodne podrške protestima, Trikoš kaže da s obzirom na snagu protesta, na raširenost blokada, postoji malo ili nimalo negativnih strana.
„Ukoliko je pobuna toliko snažna i principijelna, ukoliko, kao što tvrdim, imamo etičku revoluciju na delu — treću srpsku revoluciju nakon nacionalne s početka 19, i demokratske s kraja 20. veka — podrška Zapada će svakako da se osigura kada, kao posledica te revolucije, tog moralnog preporoda, dovede do kolapsa režima Srpske napredne stranke“, kaže Trikoš, za novi broj nedeljnika „Vreme“.
Dodaje da kada bi baš u ovom trenutku došla ta iščekivana podrška sa Zapada, veliko je pitanje kako bi to uticalo na proteste.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (13. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
