Protesti i blokade ulica i mostova širom Srbije ne jenjavaju, a pitanja koja se nameću su šta dalje i koji je izlaz iz trenutne političke krize. Tim pitanjima bavimo se u novom broju nedeljnika „Vreme“
Prošlo je više od sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu i skoro tri meseca od prvih protesta, a studenti i brojni meštani Srbije pešače, trče, idu biciklima od grada do grada kako bi organizovali sve veća okupljanja.
Naredni skup zakazan je za subotu 15. februar u Kragujevcu. Pitanja koja se sada nameću su kuda se to uputila Srbija, koji je izlaz iz ove krize i zašto nema reakcije Zapada na politička dešavanja u Srbiji.
U novom broju nedeljnika „Vreme“, koji je od četvrtka 13. februara na kioscima, pišemo o tome kako je ova generacija studenata sopstvenom odlučnošću, istrajnošću, kreativnošću, solidarnošću, smirenošću, zrelošću u promišljanju akcija zatekla sve – i vlast i opozicione političke partije, nastavnike i profesore, ali i roditelje, babe i dede, umorne građane Srbije, apatične i pomirene sa sudbinom da se protiv sile kojom Vučić štiti sopstvenu vlast ne može ništa.
Univerzitetski profesor u penziji i narodni poslanik Vladeta Janković za „Vreme“ kaže da nakon tragedije u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Srbija više nikada neće biti ista.
Dodaje da ako bi ova narodna borba ipak izumrla bez trajnih rezultata, „to bi bilo kao da se na Srbiju sruši betonska nadstrešnica koja pokriva celu njenu površinu“.
Trenutna politička kriza i talas protesta se, prema njegovoj proceni, neće tako brzo završiti.
Jankovićeva predviđanja su da će vladajuća vrhuška pokušavati da zataška krizu u koju je upala već poznatim metodama – pretnjama, provokacijama i nasilnim incidentima, i kaže da izlaz koji nekamo vodi može biti samo jedan – izbori.
Može li se bez podrške političara i Zapada?
Cilj studentskih protesta je promena autokratskog političkog sistema u funkcionalnu parlamentarnu demokratiju, što zapravo znači promenu vlasti, mada se to ne izgovara.
Dok prelaze po desetine kilometara, studenti odbijaju dijalog s vlašću i distaciraju se od opozicije, pa se nameće pitanje mogu li protesti dovesti do promena, o čemu pišemo u novom broju „Vremena“.
Građani Srbije usamljeni su u pobuni bez ikakve međunarodne podrške, a u tome je upravo najveća vrednost autohtone revolucije koju trenutno vode studenti, kaže za novi broj nedeljnika „Vreme“ Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije.
„Ključna vrednost autohtone revolucije, odnosno, revolucije koja je samonikla i koja ni na koji način nije podržana iz inostranstva, jeste u tome što će njen legitimitet biti veoma velik. U bilo kojem drugom slučaju – da su Evropska unija, Sjedinjene Države ili neka bitnija država sa Zapada podržale ove proteste – Aleksandru Vučiću bi bilo mnogo lakše da manipuliše javnošću kada kaže: To je obojena revolucija!“, kaže Trikoš.
Na pitanje vidi li ijednu negativnu stranu odsustva međunarodne podrške protestima, Trikoš kaže da s obzirom na snagu protesta, na raširenost blokada, postoji malo ili nimalo negativnih strana.
„Ukoliko je pobuna toliko snažna i principijelna, ukoliko, kao što tvrdim, imamo etičku revoluciju na delu — treću srpsku revoluciju nakon nacionalne s početka 19, i demokratske s kraja 20. veka — podrška Zapada će svakako da se osigura kada, kao posledica te revolucije, tog moralnog preporoda, dovede do kolapsa režima Srpske napredne stranke“, kaže Trikoš, za novi broj nedeljnika „Vreme“.
Dodaje da kada bi baš u ovom trenutku došla ta iščekivana podrška sa Zapada, veliko je pitanje kako bi to uticalo na proteste.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (13. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Studenti iz Beograda, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara krenuli su pešaka u Kragujevac, a njihove kolege iz Novog Sada biciklom kako bi stigli na protest koji organizuju kragujevački studenti - „Sretnimo se na Sretenje“
Prošlo je tačno 23 godine otkako je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodanu Miloševiću. Koji njegovi ljudi danas zaposedaju važne državne funkcije
Hapšenje Milorada Grčića i njegovih saradnika u vezi sa korupcijom u EPS-u izazvalo je brojne reakcije u javnosti. Dok se vlast hvali borbom protiv korupcije, paradokslano je da ova hapšenja baš sada uz najavu Aleksandra Vučića zapravo dokazuju ono što studenti tvrde - da u Srbiji politika kontroliše pravosuđe
Andreas Šider, šef delegacije Socijaldemokratske stranke Austrije (SPO), rekao je da je „novosadska nesreća samo vrh ledenog brega koja pokazuje da je situacija u Srbiji više nego ozbiljna“
Sindikalac EPS-a Dragoslav Ljubičić, kome je do penzije ostalo još pet godina, dobio je otkaz zbog objave na Fejsbuku. On za “Vreme” kaže da će ovih dana širom Srbije biti pokrenute represivne mere protiv ljudi koji se javno nose sa “bahatim lopovima na vlasti”
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
