Komentarišući jačanje desnice u Evropi, Kučan je rekao da društvena kretanja nikad nisu jednosmerna.
„Ima i uvek postoje odmicanja od onog poželjnog pravca, i mislim da je Evropa sad u toj situaciji, strahovanje od dominacije desnih konzervativnih snaga, na kraju krajeva, ne bi to bilo nešto baš izuzetno, ne bi bilo ni prvi put“, rekao je Kučan za Klix.
On je dodao da je pitanje na čemu se temelji taj raskorak udesno.
„Tu su nacionalizmi, pogotovo kad se pogleda, kad su oni počeli dobijati na snazi, posle finansijske krize, pa jednim delom kovid situacija, i sad naravno ratovi koji su na granici Evrope, koji su na granici Ukrajine, onda to što se dešava na Bliskom istoku, Gaza itd. Naravno sve to vodi ka jednoj ratnoj psihozi, mentalitetu rata. EU se više bavi ratom, jačanju ratne industrije, a manje se govori, a kamoli radi na koncepciji mirnog rešavanja tih sukoba, i naravno traženja, modernizacije, onih postulata na kome se u stvari zasnivala ideja o evropskoj integraciji, i kako sprečiti da dolazi do ratova“, rekao je Kučan.
Bure baruta
Kako kaže, „pre smo razgovarali o tome, pa možda sam zaboravio reći da političke stranke koje se zasnivaju na nacionalnoj osnovi, ne mogu voditi ka integraciji društva i naravno izrađivanju koncepcije građanskog društva“.
„One žele imati monopol“, kaže on, „odlučivati u ime svog naroda, upravo pozivajući se da su branitelj nacionalnog interesa, religijskog interesa, i kad imate ovu mešavinu manipulisanja sa istorijom, sa nacionalnim interesom i sa religijskim interesom, onda je to onaj eksploziv, kako bih rekao, bure baruta u kojem bi vrlo brzo moglo izbiti ratovi“.
„Evropa sada nije dovoljno toga svesna, sva je pažnjom koncentrisana na Ukrajinu, onda se ne vidi mogućnost izrastanja, rađanja konflikata između članica Evropske unije. Kad pogledate malo bolje, još uvek je tu granica između takvozvanog starog dela Evrope i ovog novog dela. Ovaj novi deo, on je mnogo više ratoboran nego stari deo“, rekao je Kučan.
O raspadu Jugoslavije
Na pitanje novinara da li je verovao da će posledice raspada Jugoslavije biti tako razorne, Kučan je kazao da će dati „šablonski odgovor“
„Ako me pitate, da li je bilo moguće naći rešenja, da li je u tim uslovima postojao interes svih delova, svih republika, da i dalje budu u zajedničkoj državi, i koji je to interes… te diskusije u stvari nije bilo. Nije bilo ni volje. Svako je pogledao na svoju stranu. Kriza je bila vrlo duboka i u toj krizi svako za sebe traži najbolje rešenje. I ako sad govorim za Sloveniju, za tadašnje rukovodstvo i za sebe, kad smo videli da to nije moguće, onda je trebalo tražiti alternativu. Alternativa je bila osamostaljenje na principu udruživanja. Kako se Jugoslavija udružila, tako se trebalo razdružiti“, istakao je Kučan.
Prema njegovim rečima, Slovenci su bili svesni opasnosti da zbog tadašnje srpske politike postoji opasnost da dođe do nasilnog raspada.
„Zato smo mi nudili deklaraciju o mirnom razdruživanju, koja, nažalost, nije bila prihvaćena. Jedino mi je podršku dao Hrvatski sabor. Ja sam tada razgovarao sa predsednikom Izetbegovićem zašto Bosna nije to podržala. Upravo smo mi to radili pre svega zbog Bosne. Znajući šta je u Bosni već sa na tim nacionalnim sukobima i do čega može dovesti, onda mi je on tada rekao: ‘Milane, ja to u ulozi predsednika ne mogu provesti’“, kazao je.
Onda su, dodaje Kučan, stvari krenule kako su krenule. I da su oni na osnovu tog njihovog saznanja i rezolucije o mirnom razdruživanju pokušavali da angažuju međunarodnu zajednicu.
„Objasniti da je vreme presudno i da će bez angažmana međunarodne zajednice proces razdruživanja ići u vrlo krivom pravcu i da će dovesti do rata. Na žalost, nismo bili dovoljno uverljivi. Kada je došlo do rata u Sloveniji, onda se nekako osvestila međunarodna zajednica, ali bilo je već kasno“, naglasio je Kučan.
O Tuđmanu, Miloševiću i Izetbegoviću
Kučan je u intervjuu kazao da je sa Franjom Tuđmanom razgovarao da upravo on treba da se dogovori s Slobodanom Miloševićem oko položaja srpskog naroda u Hrvatskoj.
„Iako smo mi tada bili u dosta tesnim odnosima, gotovo svakodnevnim sa Hrvatima, on mi je tada rekao ‘pa ja već imam kontakte sa Miloševićem’“, rekao je Kučan.
„Oni su u Karađorđevu tada već naveliko razgovarali, ne o onom što sam ja mislio da treba razgovarati, nego o podeli BiH. A čim vi počinjete diskusiju na tom prostoru oko podele, promene granice i tako dalje, to je rat, tu drugog rešenje nema. A Tuđman nije bio svestan toga. Možda ste čitali knjigu koju je napisao njegov tadašnji šef kabineta. On je bio prisutan na tom razgovoru. I tu vidite kako njima nije stalo do toga koje su posledice. Nego samo ko će više uzeti BiH. Mi u Sloveniji smo bili odlučno protiv toga. I to smo govorili svim tim sagovornicima iz međunarodne zajednice. ‘Nemojte, molim vas, ići u tom pravcu’. Nažalost, nismo mogli to sprečiti“, tvrdi Kučan.
Govoreći o Aliji Izetbegoviću, Kučan kaže da ga je upoznao tek preko beogradskih diskusija i Predsedništva.
„Bilo mi je jasno da je on možda svestan opasnosti koja preti Bosni i Hercegovini. Ali nije imao dovoljno podrške u međunarodnoj zajednici. Kad je došlo do svega toga on se okrenuo i tražio pomoć u zemljama za koje je mogao računati da će mu dati pomoć. To su bile islamske zemlje. Političari sa Zapada su ga sami naterali, zapravo situacija ga je naterala da nađe tu pomoć i umesto da mu oni ponude pomoć, oni su ga počeli gledati s rezervom. Opasnost od islama i tako dalje. Znate koji su bile posledice“, ukazuje Kučan.
Kako kaže, doživljavao ga je kao veoma poštenog čoveka kojem je stalo do opstanka Bosne i Hercegovine.
„Naravno pre svega do Bošnjaka, ali da je možda situacija bila previše složena za čoveka koji je ostao usamljen u svojoj poštenoj pretpostavci kako treba rešiti to pitanje“, naglasio je Kučan.
