Vladajuća koalicija SPD, Zeleni i FDP se nakon razgovora koji su trajali više od 20 sati dogovorila o paketu dodatnih mera pomoći za građane i privredu u vrednosti od 65 milijardi evra, piše DW na srpskom.
Cena struje
Privatna domaćinstva, ali i mala i srednja preduzeća trebalo bi da dobiju određenu količinu struje po povoljnoj ceni. Sve što je iznad ove osnovne potrošnje – plaća se po tržišnim cenama.
To bi finansijski rasteretilo potrošače, ali bi istovremeno dalo podsticaj za uštedu električne energije. Međutim, još se ne zna kada će ova mera stupiti na snagu, izveštava DW.
Da bi subvencionisale osnovnu potrošnju struje, energetske kompanije bi trebalo da se odreknu dela profita. Proizvođači električne energije imaju uglavnom konstantne troškove proizvodnje za mnoge svoje elektrane – to se pre svega odnosi na obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju. Ipak, za svoju jeftino proizvedenu električnu energiju dobijaju trenutno veoma visoku tržišnu cenu. Jer u EU važi pravilo da najskuplja elektrana određuje cenu struje, a trenutno su to gasne elektrane. Ovakav tip tržišta „Merit Order“ trenutno za mnoge energetske kompanije generiše značajan dodatni prihod.
Nemačka Vlada govori o „slučajnom profitu“ i hoće da ga reguliše, tj da ga delom oduzme. O tome se trenutno razgovara i na evropskom nivou.
Kritičari ističu da nemačko tržište električne energije nije ostrvo i da bi u tom slučaju energetske kompanije u drugim zemljama EU otkupile struju subvencionisanu u Nemačkoj.
Cena gasa
Komisija stručnjaka bi ubzo trebalo da razjasni da li je ovaj princip koji se uvodi za cenu struje – osnovni kontingent po sniženoj ceni – primenjiv i za potrošnju gasa za grejanje.
Jednokratne isplate
Takozvani paušal za energiju u visini od maksimalno 300 evra, koji će u septembru biti isplaćen svim zaposlenima, biće proširen i na penzionere. Studenti će dobiti 200 evra. Novac će biti isplaćen 1. decembra 2022.
Subvencije za stanarinu
Predviđeno je da se krug korisnika subvencije za stanarinu proširi sa sadašnjih 640.000 na oko dva miliona ljudi.
Od septembra do kraja decembra 2022. korisnici ove vrste socijalne pomoći će dobiti drugu subvenciju za grejanje i to: 415 evra u domaćinstvu u kojem živi jedna osoba, 540 evra za dve osobe, a za svaku dodatnu osobu u domaćinstvu još po 100 evra. Nakon toga, od januara 2023. ova povećanja će biti trajno integrisana u subvencije za stanarinu, piše DW.
Novac za građane
Socijalna pomoć koja se od vremena Vlade Gerharda Šredera (SPD) zove Harc 4, od Nove godine će biti preimenovana u “novac za građane”. Ta pomoć će biti za oko 50 evra veća od prethodnih mesečnih isplata. To znači da će, na primer, samac koji je do sada dobijao 449 evra imati pravo na oko 500 evra. U obračunu bi trebalo da se uzima u obzir očekivana inflacija.
Dečiji dodatak
Od Nove godine će i dečiji dodatak biti uvećan za 18 evra mesečno za prvo i drugo dete i tada će iznositi 237 evra mesečno.
Nacionalna karta za javni prevoz
Posle završetka projekta “karta za 9 evra” Vlada se zalaže za novu nacionalnu kartu za lokalni javni prevoz i hoće da obezbedi 1,5 milijardi evra – ako savezne pokrajine obezbede isti iznos. Mesečna karta bi trebalo da košta između 49 i 69 evra.
Prilagođavanje poreskih stopa
Nemački porez na dohodak funkcioniše prema višestepenom modelu: oni koji zarađuju više moraju da plate veću stopu poreza. Dakle, kada se plate i dnevnice povećaju zbog povećane inflacije, brzo se prelazi u sledeći stepen oporezivanja – pa ustvari od povećanja plate u novčaniku nema ništa.
To se naziva „hladna progresija“. Vlada će sada da prilagodi nivoe progresije, a od toga bi trebalo da proftira oko 48 miliona poreskih obveznika. U julu 2022. u Nemačkoj je bilo zaposleno oko 45,4 miliona.
Bonusi poslodavaca bez poreza i dažbina
Ukoliko poslodavci žele da finansijski podrže svoje zaposlene zbog visokih cena energenata, onda se na to neće plaćati porez i doprinosi – do iznosa od 3000 evra. Svrha ovih bonusa je da se spreči da inflacija podstakne zahteve za većim platama, a time i povećanje cena.
Odložen porez na CO2
Planirano povećanje cena CO2 za fosilna goriva koje bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2023. odloženo je za godinu dana. Da bi se ostvarile uštede u emisiji CO2, dodatnih 1,5 milijardi evra će se naći u budžetu za saobraćaj – železnicom.
Finansiranje trećeg paketa
Kancelar Olaf Šolc je predstavljajući plan mera rekao: „Veoma sam zadovoljan rezultatom. Sve ove i mnoge druge mere pomoći će nam da zajedno prebrodimo zimu”, piše DW.
Ministar finansija Kristijan Lindner naglašava da paket mera košta 65 milijardi evra, ali će savezna Vlada morati da plati samo 32 milijarde evra. Razlika bi trebalo da stigne od „slučajnog profita“ energetskih kompanija i od saveznih pokrajina.
Novi dug od 138,9 milijardi evra planiran za 2022. neće se povećavati, a Lindner takođe želi da ispoštuje dužničku kočnicu u saveznom budžetu koja će ponovo važiti od 2023, zaključuje DW.
J.H./DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
