Prijave tužilaštvima podnosila je policija, drugi državni organi, oštećeni… Međutim, određene su samo dve zatvorske kazne
U 2023. godini, tužilaštva u Srbiji primila su 51 krivičnu prijavu koja se odnosi na kršenje mera bezbednosti i zdravlja na radu usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu. Pored 51 novoprimljene krivične prijave, bilo je i 39 nerešenih krivičnih prijava iz prethodnih godina, vidi se iz izveštaja Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, piše Nova ekonomija.
Prijave se odnose na krivična dela nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanem mera zaštite na radu, nepropsino i nepravilno izvođenje radova. Prijave tužilaštvima podnosila je policija, drugi državni organi, oštećeni…
Kako se vidi iz podataka Uprave, 24 krivične prijave su odbačene, od čega su tri rešene oprotunitetom. Sa druge strane, osuđujućih presuda u toku 2023. godine je bilo četiri (dva zatvora, jedna uslovna i jedno oslobađanje od kazne).
Sa druge strane, prekršajni sudovi u Srbiji su do 7. maja 2023. godine rešili 390 predmeta prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Od toga, u 328 predmeta je izrečena kazna do 100.000 dinara, a u 62 predmeta je izrečena kazna od 100.000 od milion dinara.
Od 8. maja pa do kraja godine, prekršajni sudovi su rešili 150 predmeta po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Od toga je u 114 predmeta izrečena kazna do 100.000 dinara, a u 36 predmeta je izrečena kazna od 100.000 do milion dinara.
Tokom 2023. godine 13.406 izveštaja o povredama na radu u Srbiji, 14 sa smrtnim ishodom
U 2023. godini poslodavci su Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili ukupno 13.406 izveštaja o povredama na radu u Srbiji.
Od toga je 14 povreda bilo sa smrtnim ishodom, 1.308 je teških povreda, 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i 11.472 lakih povreda.
Šta je pokazala analiza?
Od ukupnog broja izveštaja, Uprava je izvršila analizu ukupno 1.322 povreda na radu (14 smrtnih i 1.308 teških povreda na radu) koje su se dogodile u 2023. godini na radnom mestu.
Ta analiza je pokazala da je najveći broj povreda na radu zabeležen u delatnostima prerađivačke industrije (31,24 odsto), trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala (8,85 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite (8,17 odsto) i saobraćaja i skladištenja (8,09 odsto).
Кada su u pitanju povrede na radu prema polu povređenog/e, muškaraci se više povređuju (65,51 odsto) u odnosu na žene 456 (34,49 odsto).
Najveći broj povreda na radu dogodio se kod zaposlenih starosti između 46- 55 godina (27,84 odsto), kao i kod zaposlenih starosti između 56-65 godina (24,13 odsto).
Najveći broj povreda na radu prema vrsti povrede jesu prelomi kostiju (73,07 odsto), a posle toga rane i površinske povrede (7,19 odsto).
U godini pre, 2022, Upravi je bilo dostavljeno 12.692 izveštaja o povredama na radu, od čega su 11 bile smrtne povrede.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
