U 2023. godini, tužilaštva u Srbiji primila su 51 krivičnu prijavu koja se odnosi na kršenje mera bezbednosti i zdravlja na radu usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu. Pored 51 novoprimljene krivične prijave, bilo je i 39 nerešenih krivičnih prijava iz prethodnih godina, vidi se iz izveštaja Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, piše Nova ekonomija.
Prijave se odnose na krivična dela nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanem mera zaštite na radu, nepropsino i nepravilno izvođenje radova. Prijave tužilaštvima podnosila je policija, drugi državni organi, oštećeni…
Kako se vidi iz podataka Uprave, 24 krivične prijave su odbačene, od čega su tri rešene oprotunitetom. Sa druge strane, osuđujućih presuda u toku 2023. godine je bilo četiri (dva zatvora, jedna uslovna i jedno oslobađanje od kazne).
Sa druge strane, prekršajni sudovi u Srbiji su do 7. maja 2023. godine rešili 390 predmeta prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Od toga, u 328 predmeta je izrečena kazna do 100.000 dinara, a u 62 predmeta je izrečena kazna od 100.000 od milion dinara.
Od 8. maja pa do kraja godine, prekršajni sudovi su rešili 150 predmeta po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Od toga je u 114 predmeta izrečena kazna do 100.000 dinara, a u 36 predmeta je izrečena kazna od 100.000 do milion dinara.
Tokom 2023. godine 13.406 izveštaja o povredama na radu u Srbiji, 14 sa smrtnim ishodom
U 2023. godini poslodavci su Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili ukupno 13.406 izveštaja o povredama na radu u Srbiji.
Od toga je 14 povreda bilo sa smrtnim ishodom, 1.308 je teških povreda, 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i 11.472 lakih povreda.
Šta je pokazala analiza?
Od ukupnog broja izveštaja, Uprava je izvršila analizu ukupno 1.322 povreda na radu (14 smrtnih i 1.308 teških povreda na radu) koje su se dogodile u 2023. godini na radnom mestu.
Ta analiza je pokazala da je najveći broj povreda na radu zabeležen u delatnostima prerađivačke industrije (31,24 odsto), trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala (8,85 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite (8,17 odsto) i saobraćaja i skladištenja (8,09 odsto).
Кada su u pitanju povrede na radu prema polu povređenog/e, muškaraci se više povređuju (65,51 odsto) u odnosu na žene 456 (34,49 odsto).
Najveći broj povreda na radu dogodio se kod zaposlenih starosti između 46- 55 godina (27,84 odsto), kao i kod zaposlenih starosti između 56-65 godina (24,13 odsto).
Najveći broj povreda na radu prema vrsti povrede jesu prelomi kostiju (73,07 odsto), a posle toga rane i površinske povrede (7,19 odsto).
U godini pre, 2022, Upravi je bilo dostavljeno 12.692 izveštaja o povredama na radu, od čega su 11 bile smrtne povrede.
