Prijave tužilaštvima podnosila je policija, drugi državni organi, oštećeni… Međutim, određene su samo dve zatvorske kazne
U 2023. godini, tužilaštva u Srbiji primila su 51 krivičnu prijavu koja se odnosi na kršenje mera bezbednosti i zdravlja na radu usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu. Pored 51 novoprimljene krivične prijave, bilo je i 39 nerešenih krivičnih prijava iz prethodnih godina, vidi se iz izveštaja Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, piše Nova ekonomija.
Prijave se odnose na krivična dela nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanem mera zaštite na radu, nepropsino i nepravilno izvođenje radova. Prijave tužilaštvima podnosila je policija, drugi državni organi, oštećeni…
Kako se vidi iz podataka Uprave, 24 krivične prijave su odbačene, od čega su tri rešene oprotunitetom. Sa druge strane, osuđujućih presuda u toku 2023. godine je bilo četiri (dva zatvora, jedna uslovna i jedno oslobađanje od kazne).
Sa druge strane, prekršajni sudovi u Srbiji su do 7. maja 2023. godine rešili 390 predmeta prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Od toga, u 328 predmeta je izrečena kazna do 100.000 dinara, a u 62 predmeta je izrečena kazna od 100.000 od milion dinara.
Od 8. maja pa do kraja godine, prekršajni sudovi su rešili 150 predmeta po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Od toga je u 114 predmeta izrečena kazna do 100.000 dinara, a u 36 predmeta je izrečena kazna od 100.000 do milion dinara.
Tokom 2023. godine 13.406 izveštaja o povredama na radu u Srbiji, 14 sa smrtnim ishodom
U 2023. godini poslodavci su Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili ukupno 13.406 izveštaja o povredama na radu u Srbiji.
Od toga je 14 povreda bilo sa smrtnim ishodom, 1.308 je teških povreda, 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i 11.472 lakih povreda.
Šta je pokazala analiza?
Od ukupnog broja izveštaja, Uprava je izvršila analizu ukupno 1.322 povreda na radu (14 smrtnih i 1.308 teških povreda na radu) koje su se dogodile u 2023. godini na radnom mestu.
Ta analiza je pokazala da je najveći broj povreda na radu zabeležen u delatnostima prerađivačke industrije (31,24 odsto), trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala (8,85 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite (8,17 odsto) i saobraćaja i skladištenja (8,09 odsto).
Кada su u pitanju povrede na radu prema polu povređenog/e, muškaraci se više povređuju (65,51 odsto) u odnosu na žene 456 (34,49 odsto).
Najveći broj povreda na radu dogodio se kod zaposlenih starosti između 46- 55 godina (27,84 odsto), kao i kod zaposlenih starosti između 56-65 godina (24,13 odsto).
Najveći broj povreda na radu prema vrsti povrede jesu prelomi kostiju (73,07 odsto), a posle toga rane i površinske povrede (7,19 odsto).
U godini pre, 2022, Upravi je bilo dostavljeno 12.692 izveštaja o povredama na radu, od čega su 11 bile smrtne povrede.
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
