Foto: FoNet Zoran Mrđa
Uradio sam posao višeg javnog tužioca, kaže advokat Aleksandar Olenik. On je Višem javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv tri člana desničarskih pokreta zato što su crtali slovo "Z" koje je iscrtano na ruska vojna vozila u Ukrajini i koje je postalo simbol invazije. Za to delo preti kazna od dve do dvanaest godina zatvora
Advokat Aleksandar Olenik podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv trojice članova srpskih desničarskih pokreta: predsednika pokreta „Oslobođenje“ Mlađana Đorđevića, osnivača „Svetosavskog saveza Obraz“ Mladena Obradovića i Damjana Kneževića iz organizacije „Narodne patrole“.
Kako piše u krivičnoj prijavi, oni su 4. marta na javnom protestu podrške Ruskoj Federaciji u Beogradu „pozivali i podsticali okupljene građane na agresivni rat“.
Advokat Olenik je u krivičnoj prijavi naveo da je Đorđević „nacrtao veliko slovo Z kojim se podržava agresija Rusije što je nova svastika u ovom agresivnom ratu“, zatim da je Obradović govorom na skupu „podsticao prisutne građane na agresivni rat“, a isto i Knežević rečima da je „rusofobija u Srbiji statistička greška“. Takođe, „pretili su nasiljem na ulicama ako Srbija uvede sankcije Rusiji“.
Okrivljeni se terete po članu 386 Krivičnog zakona stav 1, u kome piše da ko poziva ili podstiče na agresivni rat, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
Aleksandar Olenik kaže za „Vreme“ da je sačekao desetak dana „da novi viši javni tužilac Nenad Stefanović reaguje povodom ovog krivičnog dela“ i posle toga sam podneo krivičnu prijavu.
„Pojam Agresije i Agresivnog rata određen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 1974. godine, ovi pojmovi su i u Rimskom statutu stalnog Međunarodnog krivičnog suda. Na agresivni rat se i u našem društvu gleda ozbiljno, što dokazuje i drugi stav 386 zakona koji predviđa doživotnu kaznu“, objašnjava Olenik.
Navodi da u delu okrivljenih ima dve otežavajuće okolnosti.
„Pozivanje ili podsticanje na agresivni rat je agresivna propaganda, pozivanje određenog kruga lica na agresivni rat, a to je tačno ono što su okrivljeni uradili. Takođe, sve je to urađeno javno i pred kamerama, što podrazumeva veću društvenu odgovornost.“
Aleksandar Olenik kaže da je podneo ovu krivičnu prijavu zbog tri razloga. Prvi je profesionalni, jer “bilo je nemoguće ne odreagovati na pozivanje na agresivni rat“. Drugi je politički. Olenik, koji je drugi na izbornoj listi koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“, smatra „sramnim što je Srbija priznala samo integritet Ukrajine a ne i njen suverenitet, i što je samo osudila napad na Ukrajinu a nije uvela sankcije Rusiji.“
I treći je privatni. „Ja sam poreklom Rusin, iz mesta Bistri Rog koje je 25 kilometara udaljeno od Kijeva, a Rusini su iz Ukrajine. Prirodno je što me je to navelo da u ovom slučaju uradim posao višeg javnog tužioca i podnesem krivičnu prijavu protiv pozivanja ili podsticanja na agresivni rat.“
Šta očekuje?
„Daću Višem javnom tužilaštvu u Beogradu rok od mesec, mesec i po dana. Pa ako do tada protiv prijavljenih lica ne donese Naredbu o sprovođenju istrage, kako sam predložio u krivičnoj prijavi, obratiću se sudu u Strazburu, pa i Ujedinjenim nacijama. Siguran sam da ćemo uspeti.“
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
