Foto: AP Photo/Michael Probst
Evropska centralna banka najvljuje nova povećanja kamatnih stopa u evrozoni do kraja godine da bi se kasnije izbegle još drastičnije mere ukoliko inflacija nastavi da raste. Mere ECB-a utiču i na povećanje kamatnh stopa u Srbiji
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na bankarskom forumu u Frankfurtu da će kamatne stope morati sa se dižu do nivoa koji bi mogao da ograniči ekonomski rast, kako bi se pod kontrolu stavila rekordna inflacija u 19 zemalja evrozone.
Rekla da ECB namerava da smanji inflaciju, a koliko daleko i brzo će morati da die će zavisiti od inflatornog trenda, prenosi Slobodna Evropa.
ECB je sa ciljem obuzdavanja inflacije, podigla kamatne stope najbržim tempom u svojoj istoriji. Inflacija u Evrozoni je u oktobru dostigla 10,7 odsto, što je najviše od 1997. godine, od kada se vodi statistika, i daleko iznad ciljene inflacije od dva odsto.
Inflacija je podstaknuta visokim cenama energenata zbog rata u Ukrajini i uskih grla u snabdevanju repromaterijalima potrebnim za industriju, dok se potražnja oporavila od ograničenja nametnutih tokom pandemije koronavirusa.
Kao odgovor, ECB je od jula podigla referentnu kamatnu stopu za dva procentna poena, a ekonomiszi očekuju novo povećanje na satanku 15. decembra.
Lagard je upozorila vlade da ne troše prekomerno na podršku građanima i preduzećima pogođenim visokim troškovima energije, rekavši da takva finansijska pomoć mora biti privremena i usmerena na one kojima je najpotrebnija. U suprotnom, potrošnja bi ponovo mogla da poveća potražnju, a time i inflaciju, i da oslabi podsticaje da građani štede energiju.
Iako su više kamatne stope ključno sredstvo za obuzdavanje inflacije, to može negativno da utiče na ekonomski rast. Ekonomija evrozone porasla je samo 0,2 odsto u periodu jul-septembar. Mnogi ekonomisti predviđaju recesiju krajem ove i početkom sledeće godine, jer inflacija smanjuje kupovnu moć građana.
Zvaničnici ECB-a objašnjavaju da je pravovremeno uvođenje viših kamatnih stopa neophodno, da bi se izbegle još drastičnije mere ukoliko inflacija nastavi da raste.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Konglomerat Louis Vuitton Moët Hennessy, koji je u 2021. godini promet podigao za 44 odsto, je saopštio da mu ponestaju zalihe skupih marki šampanjca Moët et Chandon. I to nije nikakav presedan, procvat proizvođača luksuzne robe usred trenutne krize je globalni fenomen
Cene namirnica koje koristi prosečna porodica su od februara skočile za 40 do 50 odsto, a zvanična statistika pokazuje da je međugodišnja inflacija u septembru iznosila 14 odsto, a mesečno povećanje cena 1,5 odsto
Novac će u narednom periodu biti skup i za državu i za stanovništvo. Državi je potrebno nekoliko milijardi evra do kraja godine za vraćanje dospelih obaveza i pokriće budžetskog deficita, kao i za pomoć EPS-u i Srbijagasu. Samo za postojeće dugove, država će morati da izdvoji preko 300 miliona evra više nego prošle godine po osnovu povećanja kamata na već uzete kredite. Ni sledeće godine neće biti nimalo bolja situacija, jer nas očekuje servisiranje bar četiri milijarde starih dugova, a istovremeno treba platiti uvoz struje i gasa za vreme grejne sezone
Inflacija debelo preko 10 odsto, poskupljenja bar za 20 odsto, skupa struja koje nemamo i nećemo imati dovoljno, dugovanja koja dolaze na naplatu… – da bi sačuvala socijalni mir država će morati da se zadužuje, a jeftinog novca više nema. Može, naravno, da se prikaže i svetla strana mračne slike: budžet se puni više nego što je bilo pedviđeno, jer sa poratsom cena rastu i prihodi od PDV-a. Inflacija je čudo jedno
