Foto: AP Photo/Michael Sohn
Globalna ekonomija će godišnje rasti otprilike tri odsto u narednih pet godina, što je najsporiji tempo od 1990. godine
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Geogrijeva izjavila je da je pred nama „grub i maglovit“ put i upozorila da saradnja na rešavanju sve većih problema postaje sve teža, prenosi BBC.
„Za najslabije članove naše globalne porodice neophodna je dodatna podrška bogatijih zemalja“, rekla je Georgijeva i pozvala ih, te bogatije zemlje, da povećaju sredstva za MMF koji daje jeftine kredite državama kojima su oni neophodni.
Istakla je da se MMF priprema za talas zahteva za pomoć ili restrukturiranje duga, dok šokovi izazvani pandemijom kovida, ratom u Ukrajini i rastućim troškovima života nastavljaju da stvaraju ogromne probleme.
Prošle godine globalni rast je pao na 3,4 odsto, nakon porasta nakon popuštanja pandemije. To je bilo ispod prosečnog rasta od 3,8 odsto u poslednje dve decenije, a usporavanje je nastavljeno i ove godine, uprkos jakim tržištima rada u zemljama kao što su SAD.
Georgijeva je rekla i da očekuje da će ove godine rast pasti ispod tri procenta, pri čemu će Indija i Kina činiti više od polovine globalnog ekonomsog rasta. Očekuje se da će otprilike 90 odsto naprednih ekonomija imati smanjen rast, što odražava težinu viših troškova zaduživanja, nakon što su centralne banke naglo podigle kamatne stope kako bi stabilizovale rastuće cene.
Za zemlje sa niskim dohotkom veći troškovi zaduživanja dolaze u vreme slabljenja tražnje za njihovim izvozom i to je težak udarac koji još više otežava državama sa niskim prihodima da sustignu bogatije, kazala je Georgijeva.
Siromaštvo i glad bi mogli dodatno da se povećaju, nakon opasnog trenda koji je pokrenula kovid kriza. Pozivajući na podršku ranjivim nacijama, Georgijeva je rekla da vlasti treba da nastave da podižu kamatne stope kako bi se borile protiv inflacije. Jer ako bi se od toga odustalo, kreatori politike bi se suočili sa još komplikovanijim zadatkom, sa teškim kompromisima između svojih ciljeva, inflacije i finansijske stabilnosti.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Okupljeni studenti poručili su da su svedočenja o zloupotrebama u vezi sa Generalštabom postala nesporna i da se odgovorni vraćaju na funkcije. Predali su pismo tužiocu tražeći istragu do kraja
Zbog odluke Skupštine da omogući rušenje zgrade Generalštaba, studenti Beogradskog univerziteta organizuju protest ispred Tužilaštva za organizovani kriminal, zahtevajući potpunu i transparentnu istragu
Devet osoba, uključujući petoro dece, evakuisano je u četvrtak, 19. novembra, iz poplavljenih domaćinstava na području Vranja, nakon što su obilne padavine podigle nivo Južne Morave i dovele do poplava na jugu Srbije
Odlaganje izbora ništa neće doneti Aleksandru Vučiću, kaže politikolog Dejan Bursać. Vlastodržac još jedino može da se nada raskolu na opozicionoj sceni
Obraćanju Dijane Hrke prisustvovalo je tridesetak građana
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
