Foto: AP Photo/Michael Sohn
Globalna ekonomija će godišnje rasti otprilike tri odsto u narednih pet godina, što je najsporiji tempo od 1990. godine
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Geogrijeva izjavila je da je pred nama „grub i maglovit“ put i upozorila da saradnja na rešavanju sve većih problema postaje sve teža, prenosi BBC.
„Za najslabije članove naše globalne porodice neophodna je dodatna podrška bogatijih zemalja“, rekla je Georgijeva i pozvala ih, te bogatije zemlje, da povećaju sredstva za MMF koji daje jeftine kredite državama kojima su oni neophodni.
Istakla je da se MMF priprema za talas zahteva za pomoć ili restrukturiranje duga, dok šokovi izazvani pandemijom kovida, ratom u Ukrajini i rastućim troškovima života nastavljaju da stvaraju ogromne probleme.
Prošle godine globalni rast je pao na 3,4 odsto, nakon porasta nakon popuštanja pandemije. To je bilo ispod prosečnog rasta od 3,8 odsto u poslednje dve decenije, a usporavanje je nastavljeno i ove godine, uprkos jakim tržištima rada u zemljama kao što su SAD.
Georgijeva je rekla i da očekuje da će ove godine rast pasti ispod tri procenta, pri čemu će Indija i Kina činiti više od polovine globalnog ekonomsog rasta. Očekuje se da će otprilike 90 odsto naprednih ekonomija imati smanjen rast, što odražava težinu viših troškova zaduživanja, nakon što su centralne banke naglo podigle kamatne stope kako bi stabilizovale rastuće cene.
Za zemlje sa niskim dohotkom veći troškovi zaduživanja dolaze u vreme slabljenja tražnje za njihovim izvozom i to je težak udarac koji još više otežava državama sa niskim prihodima da sustignu bogatije, kazala je Georgijeva.
Siromaštvo i glad bi mogli dodatno da se povećaju, nakon opasnog trenda koji je pokrenula kovid kriza. Pozivajući na podršku ranjivim nacijama, Georgijeva je rekla da vlasti treba da nastave da podižu kamatne stope kako bi se borile protiv inflacije. Jer ako bi se od toga odustalo, kreatori politike bi se suočili sa još komplikovanijim zadatkom, sa teškim kompromisima između svojih ciljeva, inflacije i finansijske stabilnosti.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok se na površini „pumpa” i „dinsta”, na Dedinju se kopa i buši. Za ljude iz „kluba” moćnih i vlasti bliskih, u potrazi za dodatnim kvadratima, nema prepreka – oni sad osvajaju podzemna prostranstva, piše BIRN
Slučaj koji potresa Pirot i Niš otvara pitanje kako se u javnim preduzećima godinama ignorišu osnovni zakonski propisi. Devetoro uhapšenih, među kojima su bivši rukovodioci i izvođači radova, sumnjiče se da su zloupotrebama oštetili JP „Srbija šume“, a koristi preusmerili na privatnu firmu „21. Maj“
U biti svih srpskih problema je da zločini prolaze bez kazne, a kazne se izriču bez zločina. Smrt 16 ljudi u Novom Sadu prelila je bačvu nalivenu slučajevima bezakonja
Biro za društvena istraživanja (Birodi) predložio je osam mera koje bi trebalo da obezbede što viši nivo kvaliteta kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Nakon studenata na veliku protestnu scenu su stupili novi „teroristi“ – srednoškolici. Oni su se iz Beograda, Valjeva, Užica, Gornjeg Milanovca, Šapca, Čačka, Kraljeva, Bajine Bašte pešice uputili ka Novom Sadu
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
