Projekat
Šapić: Ja ovde prvi otvaram tamne teme o komunistima
Potrebno je suprotstaviti se "dubokim pipcima puštenim krajem četrdesetih", poručio je Aleksandar Šapić na komemorativnom skupu žrtvama komunističkog režima
Završava se akcija države i lanaca supermarketa koje ta ista država optužuje da su „derikože“
Maloprodajna akcija srpskih vlasti i trgovačkih marketa „Najbolja cena“ završava se ovog četvrtka (31. oktobar).
Kampanja je predstavljena pre dva meseca u Vladi Srbije, kada je premijer Miloš Vučević mahao salamom i drugim artiklima i navodio nove, niže cene.
Tako je 81 proizvod u naredna dva meseca, do danas, bio na posebnom popustu u nekim trgovinama. Prema računici premijera, to je jednom domaćinstvu moglo da uštedi navodno između 8.000 i 25.000 dinara mesečno.
Međutim, pitanje je ko će proveriti efekte. Jer nakon prošlogodišnje kampanje koja se zvala slično, „Bolja cena“, nije bilo zvanične analize niti se to posebno odrazilo na visoku inflaciju.
Trgovinski lanci pod istragom zbog nameštanja cena
Pred sam istek akcije „Najbolja cena“, premijer Vučević je doduše, ukazao na to da trgovci i dalje „skidaju kožu s leđa građanima“, te da država nije kriva za visoke cene namirnica.
Zbog sumnje da su dogovarali cene Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je početkom oktobra postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport.
Komisija za zaštitu konkurencije, pored sankcija koje može izdati, treba da obezbedi fer tržišnu utakmicu.
Ekonomista Saša Đogović rekao je ranije za „Vreme“ da zdravi tržišni mehanizmi postoje samo ako institucije pravilno sprovode regulativu.
„Prodajnih lanaca uvek može biti više, ali ako vide prostor za stvaranje kartela, uradiće to. Broj konkurenata na tržištu je trenutno veliki, pa bi novim radnjama najviše išlo u prilog da imaju povoljne cene koje bi privukle kupce“, tvrdi Đogović.
Skuplje nego u Nemačkoj
Cene hrane i drugih proizvoda u Srbiji često su više od onih u zemljama naših suseda i od cena u Moskvi, a čak i od pojedinih proizvoda u Nemačkoj, gde su plate tri puta veće.
To je pokazala analiza koju je nedavno uradio dnevni list Danas.
Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“ rekao je ranije za „Vreme“ da građani Srbije često idu u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, kako bi povoljnije pazarili hranu.
„Tamo su neke cene značajno niže, a čak su niže i cene srpskih proizvoda, a to se posebno odnosi na Severnu Makedoniju gde su naši proizvodi značajno jeftiniji. To je zato što nas trgovci ovde deru, kaže Gavrilović.
On je naglasio i da su cene u akciji „Najbolja cena“ zapravo akcijske cene koje maloprodavci svakako imaju povremeno.
„To su zapravo realne cene koje bi građani trebalo da plaćaju. Mi ih svakako imamo kada trgovci imaju redovna akcijska sniženja, a imamo ih i sada. Faktički, država tu ništa značajno nije uradila, samo se dogovorila sa maloprodajom da na akcijske cene koje već postoje samo stave natpis ‘Najbolja cena’, da bude kao da je država nešto uradila“, kaže Gavrilović.
Potrebno je suprotstaviti se "dubokim pipcima puštenim krajem četrdesetih", poručio je Aleksandar Šapić na komemorativnom skupu žrtvama komunističkog režima
U Novom Sadu ljudi pale sveće za 14 mrtvih. U Beogradu ZLF poručuje vlasti „krvave su vam ruke“. Organizacija SviĆe poziva na skup u nedelju i poručuje da je kap prelila čašu
Ko je bio u lancu izdavanja dozvola za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, da li su radovi obuhvatali nadstrešnicu ili ne, i ko se od odgovornih jedini do sada nije oglasio
Od ponoći je Stari Savski most formalno zatvoren. Aktivisti hoće po svaku cenu da spreče početak demontaže, a vlast, za sada, odogovornost za kašnjenje sa radovima prebacuje na Kineze. Počela je poznata igra mačke i miša
U Srbiji je na snazi jednodnevna, u Novom Sadu trodnevna žalost. Četrnaestoro ljudi je poginulo kada se na njih u petak obrušila nadsteršnica železničke stanice u Novom Sadu. Ko je za to kriv? Kritičari vlasti kažu da su krivi javašluk i lopovluk, ugrađivanje u svaki građevinski poduhvat
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve