Kada je predsedavajući Narodne skupštine Vladimir Orlić pozdravio u sali prisutnog predsednika Republike Alkesandra Vučića prolomio se gromoglasan aplauz poslanika koji sede na levoj strani, prvo sedeći, a onda i stojeći. Aplauz je trajao 1 minut i 7 sekundi. Vučićev govor su poslanici vladajuće koalicije prekidali ukupno 8 puta, a odjavni aplauz je trajao 2 minuta i 25 sekundi. Tada je predsednik Srbije uskliknuo: „Nema predaje!“ i „Ne Kosovu u UN!“.
Izlaganje predsedika Republike je bilo tipično vučićevsko: nije rekao ništa novo.
Pogotovu ne o onome, što su svi sa nestrpljenjem iščekavili, o sadržini nemačko-francuskog, Šolc-Makronovog ili evropsko-američkog plana za Kosovo. O tome poslanici i građani Srbije znaju isto toliko, kao i pre Vučićevog referata.
Suštinski, poruka Vučića je: ništa nisam ni potpisao ni parafirao, nema sada ni o čemu da se odlučuje, ja ću i dalje sam da vodim pregovore, a kada bude trebalo da se o tome, što sam ispregovarao, glasa, ja ću da vas obavestim. Od suštinskog je značaja i što je rekao da se od Srbije traži da ne blokira prijem Kosova u međunarodne organizacije, pa ni u Ujedinjene nacije, ali to je rekao i ranije.
Nesuštinski, mnogo puta ponovljeno, je Vučić mnogo toga rekao, kao, recimo, da mu nije cilj da prebacuje odgovornost ni na koga, da će da se bori za Srbe i Srbiju, kako je neutralni Minos prošao u sukubu između Atine i Sparte (bio je uništen, što je valjda metafora za ono što bi moglo da se desi Srbiji da nema njega), da Srbija u ovom „Trećem svetskom ratu“ nema „prostora ni dah ni za uzdah“, da svugde u ukrajinskim ratom zahvaćenom svetu vlada cencura, a samo u Srbiji sloboda, da se Srbija opet jednom nalazi u situacji da se prikloni jačem, ili da se suprotstavlja sveopštoj antisrpskoj nepravdi, da je ili zaokrežana NATO-državama, ili državama u kojime je stacionarin NATO….
Usledio je blok o ekonomskim uspesima i prosečnoj plati koja će do kraja gdine iznositi 800 evra, Srbiji kao šampionu u investicijama i otvaranju fabrika…
Zatim pasaži koji su prožimali govor po principu „vi i mi“, to jest „ja i vi“, oni, nepristojne lažne patriote koji „dobacuju gluposti“ i prave od ovako važne posebne skupštinske sednice „cirkusku predstavu“, oni će njemu, Vučiću, da kažu da je izdajnik, oni koji su ćutali kada se Kosovo samoproglašavalo, oni koji su puštali na slobodu albanske teroriste… i on, koji boj bije za Kosovo i koji čuva srpsku „decu, majke, ćerke, budućnost ove zemlje“…
Sve u svemu nije Vučić ništa bitno otkrio o sadržini evropsko-američkog kosovoskog plana, ali je zato ovom prilikom i na ovom mestu ponovio, što je i ranije rekao: ako Srbija ne prihvati to, što ne znamo šta je, biće zaustvaljeni pristupni pregovori sa Evropskom unijom; neće više biti novih investicija, a oni koji su do sada investirali bi mogli da se povuku iz Srbije; Srbija će biti izložena nizu, nije precizirao kakvih, mera koje bi joj nanele štetu, a i vize bi mogle ponovo da se uvedu.
I to su mu rekli Amerikanac, Evropejac, Nemac, Francuz i Italijan otvoreno, da ne posumnja, da će baš tako biti, a ne bi trebalo da sumnjaju ni građani Srbije.
Reč „ultimatum“ Vučić nije koristio.
Rekao je i da on i nije oduševljen tim srpskim evropskim putem, a da je podrška EU mnogo manja od 43 odsto, ali da taj evropski put za Srbiju znači pare: životni standard, plate, penzije, posao… Pa građani neka vide.
I još jednom: nismo saznali šta stoji u famoznom kosovskom planu i on ne može to da nam kaže, ali ako ga odbijemo teško nama, a on sve najbolje zna i ima najviše iskustva i i dalje će sam pregovarati, pa će građanima opet nešto (ne)saopštiti kada za to bude bilo vreme.
Čim je Vučić završio svoje uvodno izlaganje i aplaus se stišao, prenos sednice je sa prvog prebačen na drugi program RTS-a.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
