Dva ubistva žena u roku od pet dana užasnula su Kosovo, ali nisu iznenađenje. Stručnjaci za DW kažu da u tvrdom patrijarhatu žene bivaju ostavljene na milost i nemilost mužu, a da sistem gleda kroz prste nasilnicima, prenosi Dojče vele.
Mlada majka Erona C. iz Uroševca imala je samo 21 godinu kada ju je ubio bivši muž. Sastao se s njom da joj vrati dete. Nakon predaje, iznenada je izvadio pištolj, pucao u bivšu suprugu i ranio njenog brata.
Điljeta U. iz Peći, majka troje dece, ubijena je u 42. godini. Prema zvaničnim izveštajima, njen ubica se predao policiji rekavši: „Upucao sam svoju ženu“.
Oba ubistva dogodila su se na Kosovu u aprilu, u razmaku od svega pet dana. Njihova ubistva izazvala su užas širom zemlje.
Predsednica Vjosa Osmani proglasila je dan nacionalne žalosti u znak sećanja na žene i devojke žrtve rodno zasnovanog nasilja na Kosovu.
Ali čak i ako su mnogi građani Kosova bili užasnuti, malo njih je zapravo bilo iznenađeno.
Aktivisti i organizacije za ljudska prava već dugo osuđuju propuste sistema zbog kojih žene na Kosovu više puta postaju žrtve nasilja. Šta još treba da se desi pre nego što se nešto konačno promeni?
Niske kazne za počinioce
Poslednjih godina bilo je, barem na papiru, pozitivnih pomaka. Nasilje u porodici je zasebno krivično delo na Kosovu od 2019. godine. Sudovi mogu kazniti počinioce novčanom kaznom od 100 do 25.000 evra i zatvorom do tri godine.
Ali do danas su mnoge presude bile blage. Slučaj Điljete U. je odličan primer za to. Njen ubica bio je poznat policiji po nasilju u porodici i osuđen je na tri meseca zatvora i novčanu kaznu od sto evra 2022. godine. S obzirom da je pride platio 300 evra, izbegao je tri meseca zatvora.
Ministarka pravde Albulena Hadžiju napisala je na Fejsbuku nakon zločina: „Raniji počinioci često na kraju postaju ubice jer ih nadležne institucije ne kažnjavaju adekvatno“.
Ona je sazvala hitan sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova, šefom policije, državnim tužiocem i drugim zvaničnicima.
Ali aktivisti kritikuju da takve kratkoročne akcije ništa ne menjaju u raširenoj klimi nekažnjivosti za nasilje u porodici koja se nastavlja i pod sadašnjom vladom.
„Potrebni su nam je jači pravosudni sistem, brže procedure i češće maksimalne kazne za počinioce“, kaže sociološkinja Bukurije Rustemi.
Policija nasilje u porodici ne shvata ozbiljno
Prema policijskoj statistici, četiri žene su ubijene u femicidima, a 2.120 žena je zlostavljano na Kosovu u prošloj godini. Verovatno je da je stvarni broj slučajeva još veći.
Mnoge žene se ne usuđuju da prijave počinioce – i zbog straha da ih policija i pravosuđe neće shvatiti ozbiljno. U istraživanju Amnesti internešenela objavljenom u avgustu prošle godine, žrtve porodičnog nasilja kažu da im je policija rekla da je nasilno ponašanje njihovih partnera „potpuno normalno“.
Zastrašivanje, pretnje i psihičko nasilje uglavnom se ignorišu, a policija obično interveniše samo kada su postojali očigledni znaci fizičkog nasilja, kao što su modrice.
U većini slučajeva za nastalu situaciju delimično se okrivljuju žrtve – sa ozbiljnim posledicama, kaže psihološkinja Kaltrina Ajeti: „Žrtve često misle da su same doprinele stvaranju takve situacije – odnosno dovele nasilnika do toga da konstantno čini nasilje – dakle do uništenja porodične situacije“.
Ovakav način razmišljanja je još uvek rasprostranjen ne samo u policiji, već i u samom kosovskom društvu.
Nenasilan život? Neprocenjivo
Kosovsko društvo i njegove strukture, duboko ukorenjene u patrijarhatu, verovatno su jedan od glavnih razloga za femicide. „Uloga žene na Kosovu je domaćica i negovateljica dece, muža i starih u porodici“, kaže Rustemi.
Mušku dominaciju u velikim delovima društva mnogim ženama je još uvek teško da prevaziđu. „Nedostaju im obrazovanje, posao i ekonomska nezavisnost“, kaže Rustemi.
Zana Aslani, šefica Ženske kuće u Prištini, potvrđuje da se mnoge žene koje smognu hrabrosti da napuste muža nasilnika kasnije vrate njemu iz čisto ekonomskih razloga.
One jednostavno ne mogu sebi priuštiti samostalan život jer često nemaju sopstveni prihod. U 2021. godini, oko 50 odsto muškaraca na Kosovu bilo je formalno zaposleno. Žena samo 17 odsto.
Gotovo da nema mogućnosti da žena izgradi finansijski nezavisan život. Imovina je pretežno u vlasništvu muškaraca. Žene su uglavnom izuzete od nasleđivanja.
Prema kosovskom zakonu, braća i sestre imaju jednako pravo na nasleđivanje. U praksi, međutim, obično važi tradicija: nasleđuju samo muškarci, a žene ostaju praznih ruku. Zato što se udaju u porodicu svog muža – i pritom napuštaju svoju porodicu, čime gube pravo glasa i nasledstva.
Tradicija često ne dozvoljava povratak u roditeljski dom – čak ni nakon što je žena pretrpela nasilje. Kada se žene udaju i odu u porodicu svog muža, one praktično pripadaju svom mužu.
Žene koje se vraćaju partnerima nakon što su u roditeljskom domu odbili da ih prime nazad, često pate od posttraumatskih stresnih poremećaja i depresije, kaže psihološkinja Ajeti.
Počinioci se, s druge strane, onda obično osećaju osnaženim. „Počinilac je tada svestan da njegova partnerka nema izbora i drugog izlaza“.
Balkanski fenomen?
Međutim, to se ne događa samo na Kosovu, kaže sociološkinja Rustemi. „Svuda na Balkanu ima slučajeva femicida. Patrijarhalno društvo je slično svuda na Balkanu – moglo bi se govoriti o balkanskom mentalitetu“.
Situaciju pogoršava sveprisutno iskustvo nasilja tokom ratova devedesetih i ponekad teška socijalna situacija.
Sociološkinja Bukurije Rustemi navodi psihičke probleme kao što su psihoze, depresija, takođe konzumacija droga i alkohola i socijalni uzroci kod počinilaca.
„Nasilje na televiziji i na društvenim mrežama, posebno govor mržnje, takođe snižava moralne norme kod mladića“, kaže ona.
Ali patrijarhalni aspekt je najozbiljniji i najtvrdokorniji, naglašava ona. Svaki pokušaj žene da promeni ovu situaciju blokiraju muškarci.
