U centru Prizrena u nedelju ujutro je napadnut sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Kako je saopšteno iz kosovske policije, osumnjičeni za napad je priveden i određeno mu je zadržavanje od 48 časova.
Incident se dogodio kada su hodočasnici iz centralne Srbije stigli autobusom u Prizren i krenuli ka Bogosloviji kako bi prisustvovali liturgiji.
Osumnjičeni je u blizini parkirao svoje vozilo, najpre okačio zastavu UČK na prednji deo autobusa, a zatim počeo da provocira i verbalno napada hodočasnike.
Prizrenski sveštenik je prišao autobusu da dočeka poklonike i savetovao ih da ne nasedaju na provokacije.
„Pomenuto lice fizički je nasrnulo na sveštenika, grubo mu zavrnuvši ruku. Odmah su pritekli u pomoć jedan kosovski policajac i jedan građanin Albanac, nakon čega je nasilnik pobegao sa svojim vozilom. Ovaj incident dogodio se na očigled hodočasnika“, dodaju iz Eparhije.
Eparhija raško-prizrenska oštro je osudila ovaj napad.
Napad nožem na srpske dečake
Pre nekoliko dana, dvojica Albanaca presrela su automobilom grupu od petorice srpskih maloletnika u Lapljem Selu kod Gračanice i uz psovke i pretnje nožem, od dece su tražili da kažu da je njihov predsednik Hašim Tači, te da predsednika Srbije nazivaju pogrdnim imenima.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju osudila je oba napada, ocenjujući da je to direktna posledica „mržnje prema Srbima, pravoslavlju i svemu što je srpsko“ koja se u poslednje dve i po decenije politički neguje i toleriše.
Incidenti te vrste, kako je ocenjeno, simptom su novog talasa političke radikalizacije i upozorenje da je „akumulirana mržnja ekstremista već četvrt decenije konstantna i sveprisutna pretnja miru i bezbednosti“.
Poruke političara nisu pomirujuće
Miodrag Marinković iz nevladine organizacije „Aktiv“ iz Kosovske Mitrovice kaže za „Vreme“ da je napada je uvek bilo.
„Možda je intenzitet smanjen poslednjih godina, ali još od ‘99. napadi su prisutni. Usled političkih nestabilnosti i pregovaračkog procesa koji je zaustavljen i svih tenzija, opet je došlo do antagonizacije srpske zajednice. Sada političari šalju poruke koje nisu baš pomirujuće i svakako imaju svoj uticaj na stanje na terenu“, kaže Marinković.
On dodaje da to stvara utisak, posebno kod pokreta kao što je na primer Samoopredeljenje, da su Srbi neprijatelji i da kao takvi zaslužuju napade. „To mi osećamo na terenu“, kaže naš sagovornik.
Još nekoliko koraka do rešenja
Marinković za „Vreme“ objašnjava da još od ‘99. život, nekako, teče dalje.
„Ljudi su napravili neke interesne kontakte, počeli da sarađuju i takva vrsta kontakata je otporna na ovakvu političku retoriku. Međutim, postoje i one grupe ljudi koje su van tih međuetničkih procesa i mislim da su oni problem.“
„Iskreno, sve dok se ne dođe do nekog političkog rešenja koje će smanjiti ove tenzije, mi na terenu nećemo imati mira. Napetost na terenu može da se smanji samo društvenim i poslovnim vezama, ali to se neće dogoditi uskoro jer je ovo vekovni sukob“, kaže on.
„Trenutno smo u rascepu između onog što međunarodna zajednica očekuje od Beograda i Prištine i onoga što su oni spremni da urade i u tom rascepu se menjaju startne pozicije“, dodaj Marinković i kao primer navodi pokušaj Prištine da promeni svoju poziciju tako što će pitanje dinara rešiti primenom sopstvenog prava.
Suština je, kaže Marinković da će uvek biti prelivanja sa političke arene na bezbednost zajednice.
„Mi smo vrlo blizu, možda još nekoliko koraka fali do zaključenja sveobuhvatnog sporazuma. Ali za tako nešto je potrebno da Priština napravi neke ustupke“, kaže on.
U utorak se u Briselu konačno nastavlja dijalog, ali uz skroman očekivanja. Delegaciju Srbije predvodiće Petar Petković, šef Kancelarije za KiM.
