Foto: Pxhere
Srbija je u prvoj polovini prošlog veka bila najproduktivniji proizvodjač konoplje na svetu. U varošici Odžaci bilo je svetsko sedište berze konoplje. SFR Jugoslavija 1964. godine uništava ovu biljku i našu svest o njoj zavija u crno. Posao sa industrijskim kanabisom je danas unosan kao posao sa naftom
Konoplja, kučina ili kudelja, kanabis (latinski), marihuana (španski naziv iz Meksika), gandža (indijski), trava, vutra (žargonski), itd. Desetine je naziva za jednu ovu biljk.
U Barseloni je sredinom marta održan sajam konoplje koji se zove Spanabis (Spannabis). Ovo je bila najveća manifestacija ove vrste u svetu. Na jednom mestu sve je bilo izloženo: od semena, zemlje, ishrane, prehrane, do krema za životinje i lubrikanata.
Izložena je bila isključivo industrijska, tj. evropska konoplja. To je ona vrsta koja je dozvoljena i u Srbiji i koja je hranila i oblačila očeve naše i očeve otaca naših.
Svetski centar konoplje
Srbija je u prvoj polovini prošlog veka bila najproduktivniji proizvodjač konoplje na svetu. U varošici Odžaci bilo je svetsko sedište berze konoplje. Odatle je svako jutro konoplja poskupljivala ili bila jeftinija u celom svetu. Posle toga je došao komunizam i unazadio tehnologiju.
Američki lobiji uništavaju i zabranjuju biljku 1950-ih. SFR Jugoslavija 1964. godine uništava ovu biljku i našu svest o njoj zavija u crno.
Multinamenska biljka
Danas samo u Evropi godišnji promet od ove biljke iznosi 56 milijardi evra. Srbija je što se tiče ovog posla najprimitivnija zemlja na Starom kontinentu. Još nemamo ni jasan zakon o konoplji. Ovde je reč isključivo o konoplji koja je legalna i koja nema psihoaktivne supstance.
Od konoplje se pravi sve. Papir od drveta je tri do četiri puta manje isplativ od konopljinog, a još je i lošijeg kvaliteta.
Konoplja se koristi za hranu, piće, kozmetiku, medicinu, ogrev, ulje, baterije, sve vrste izolacije, veterinu, cigle, itd.
Sve vrste lampi
Na sajmu u Barseloni su bila izložena nova semena, sve vrste lampi za gajenje konoplje 365 dana godišnje. Najveća zabluda je da se ove lampe koriste isključivo za nelegalnu konoplju. Veća je potražnja veštačkog svetla za industrijsku konoplju, lekovito bilje, skupe sorte paradajza, jagoda, itd.
To voće gajeno pod lampama ima sličan ukus kao da ste ga doneli iz bašte pre nekoliko minuta. U Ikei prodaju njihove kućne lampe za uzgoj biljaka malog kapaciteta.
Đubrivo i prehrambeni proizvodi su u na Spanabisu bili prisutni u svakom obliku: pivo, sladoled, peciva, paste, kolači, napici i iće i piće od konoplje.
Od Mercedesa do farmerki
Mercedes i BMW koriste konoplju u svojim vozilima. Velika su očekivanja u zameni plastike.
Pamuk je gotovo besmislen u poređenju sa konopljom. Levi Štraus je prve pantalone napravio od konoplje. Problem je bio što su bile neuništive i izgledale su kao nove i posle 20. godina.
Konopljanska groznica
I Hrvatska i Slovenija su imale svoje izlagače koji su veoma dobro pozicionirani na svetskom tržištu.
Srbija mnogo gubi što ne učestvuje u ovoj “zlatnoj groznici”. Posao sa konopljom je unosan kao posao sa naftom. Nadajmo se da se ne dogodi da naše drage komšije počnu da nam decu zapošljavaju za malu nadnicu na poljima konoplje na našoj zemlji.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
