Sa problemom vraćanja kilometraže kada je u pitanju tržište polovnih automobila suočene su sve evropske zemlje.
Prema podacima pojedinih internet servisa za proveru vozila, u Srbiji svaki deseti automobil ima vraćenu kilometražu, a Srbija se nalazi na 16. mestu od 23 zemlje prema indeksu transparentnosti tržišta, pored zemalja poput Hrvatske, Poljske i Bugarske.
Prema podacima sajta Polovni automobili, u Srbiji se godišnje uveze između 120 i 150 hiljada polovnih automobila, a najviše se uvozi iz Češke, Švajcarske i Španije.
„Na toliki broj automobila sigurno je da ima primeraka koji nisu kvalitetni, ali ima onih koji su izuzetno pouzdani, sa poznatom servisnom istorijom“, kaže Petar Veličković, PR sajta Polovni automobili i dodaje da ne bi trebalo generalizovati vozila na osnovu zemlje iz koje su uvezeni.
Šta kupac može da uradi?
Prema njegovim rečima, prosečnom kupcu je veoma teško da otkrije da li je na nekom automobilu vraćena kilometraća.
„Postoje stvari koje mogu da nam pomognu. Jedna od tih stvari jeste da sa vlasnikom vozila odemo u ovlašćeni servis, da jednostavno zatražimo istoriju tog vozila, pa se onda može videti da li je održavan, u kakvim servisima, kad su bili servisni intervali, pa da se ti podaci uporede“, rekao je Veličković.
Međutim, dodao je, pojedini proizvođači te podatke daju samo dok je vozilo u garanciji, a za neke automobile to može da se utvrdi samo ukoliko su održavani u ovlašćenom servisu.
„Savremeni automobili imaju nekoliko računara, jedan je u motoru, drugi u sistemu kontrole kočenja i proklizavanja, takozvani ABS, ili na vazdušnim jastucima. Svi ti računari isto beleže kilometre i ukoliko ti ljudi koji se bave tim malverzacijama ne promene na svim tim modulima, u našim servisima na tim dijagnostičkim servisima može da se vidi da li je kilometraža vraćena“, naveo je Veličković.
Dodao je da postoje i aplikacije i softveri na kojima može da se ukuca VIN oznaka (jedinstveni broj automobila) ili broj šasije, pa da se vidi servisna istorija vozila.
Napomenuo je da u Srbiji postoji veliki broj auto-placeva koji imaju garanciju na kilometražu i na ostale podatke u vezi sa vozilom, a postoje i uvoznici koji otkupljuju vozila od inostranih lizing kuća čiji revizori garantuju tačnost podataka.
Dodao je da postoje neka uvrežena mišljenja, poput onih da polovnjaci iz Italije nisu uvek najkvalitetniji, a određeni trgovci su imali problema sa automobilima iz skandinavskih zemalja pošto se zbog drugačijih vremenskih uslova pojavljuje korozija na nekim modelima.
„Međutim, sa druge strane, imamo primer Nemačke, gde nominalno važi da su polovnjaci pouzdaniji, ali znamo da te probleme sa vraćanjem kilometraže ni Nemačka nije na trajan način i kvalitetno rešila“, istakao je Veličković.
Saveti šta i kako proveriti
Još od septembra 2017. Direktivom EU propisano je da očitavanje brojača kilometara u automobilu mora sistematski da se zaštiti. Međutim, čini se da ova uradba ne daje rezulatet.
Evropsko automobilsko udruženje ADAC izdalo je savete kupcima polovnih automobila kako da provere da li postoje odstupanja na autu koji ih zanima:
1. Proverite račune za popravke, izveštaje o izvršenom tehničkom pregledu, račune za gorivo (kada koristite karticu za gorivo, kilometraža je tamo prikazana), datume servisa i kilometre u knjižici vozila ili nalepnice za zamenu ulja zbog verodostojnosti.
2. Stupite u kontakt sa prethodnim vlasnikom koji je upisan u potvrde o registraciji. Pitajte ga o dokumentima pomenutim u prvoj tački, kako bi vam pojasnio kilometražu sa kojom je vozilo prodato.
3. Ne oslanjajte se na podatke prodavca o broju kilometara. Oni su uglavnom neobavezujući. Insistirajte na tome da se „stvarna kilometraža“ navede u pisanom obliku u ugovoru o prodaji.
4. Neka se provera polovnog vozila izvrši kod mehaničara.
5. Sa polovnim automobilom obratite pažnju ne samo na kilometražu, već i na stanje održavanja te navike u vožnji prethodnih vlasnika, ako do njih možete doći.
6. Neka se u radionici očita memorija grešaka i intervala održavanja.
7. U slučaju sumnje, odredite datum proizvodnje kilometar sata i upravljačkih jedinica u radionici: može biti da su oštećene tokom manipulacije, a zatim zamenjeni.
B.G./RTS/Revijahak.hr
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
