Kolike plate imaju frizeri i autolimari koji su postali među najplaćenijima u Srbiji

Godina je 2025. Digitalna generacija je izrasla, tržište rada se promenilo. Zanati više nisu popularni, ali zarade za takve poslove su u porastu.

Tradicionalno najplaćenija zanimanja u Srbiji prate globalni trend – IT tržište je jako, Srbija ima dobre stručnjake, a zarade u ovoj oblasti u proseku su oko 2.000-2.500 evra.

„Seniori vade prosek u IT-ju. Prosek je oko 2.000-2.500 evra, ali njihove plate znaju da idu do više od 5.000 evra na mesečnom nivou, u zavisnosti od senioriteta”, govori za „Vreme” Miloš Turinski sa portala Poslovi-infostud preko koga poslodavci oglašavaju slobodna radna mesta.

Kako pojašnjava, IT je i dalje među najplaćenijim zanimanjima.

„Tu su najviše plate u proseku. Različiti su proseci u IT-ju i variraju od kompanije do kompanije i od centra do centra i senioriteta i poznavanja tehnologije”, dodaje Turinski.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je podatke o najplaćenijim zanimanjima za januar 2025. godine.

Njiova statistika za prvi mesec ove godine pokazuje da je u tom mesecu najveći prosek zarada od više od 440.000 dinara bio u sektoru proizvodnje koksa i derivata nafte. Prosek zarada u januaru u odnosu na mesec ranije u ovoj oblasti razlikuje se za više od 230.000 dinara. Decembarski prosek iznosio je 207.711 dinara.

Miloš Turinski kaže da se prvi put dogodilo da zaposleni u ovoj oblasti izbiju na prvo mesto po proseku plata u Srbiji.

„To se sigurno desilo zbog godišnjih bonusa, trinaestih plata”, pojašnjava Turinski.

Na drugom mestu po podacima RZS-a iz januara je računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti sa prosekom od 400.234 dinara. Prosek iznad 300.000 dinara zabeležen je i u oblastima informisanja i komunikacije, te u vazdušnom saobraćaju.

„Mi nemamo podatke koji se tiču državnih poslova, jer se ti poslovi ne oglašavaju kod nas. Tu je razlika koju vidimo mi u odnosu na Republički zavod za statistiku. RZS kontrolu leta i pilote vidi kao jedno od najplaćenijih zanimanja”, objašnjava Turinski.

Zanatlije rame uz rame sa ajtijevcima

Prema podacima Infostuda, zanatlije i ostale deficitarne pozicije poslednjih godina beleže porast zarada i kako pojašnjava Turinski – „idu rame uz rame sa ajtijevcima”.

„To su vodoinstalateri, električari, stolari, automehaničari, frizeri, zidari, autolimari, armirači, pekari, buregdžije, kuvari. Imali smo oglas na našem sajtu gde se tražio šef kuhinje u našoj zemlji sa početnom platom od 3.000 evra”, objašnjava Turinski.

Kako dodaje, kada je o zanatlijama reč, zarade idu iznad 1.000 evra, osim za pomoćne radnike.

„Imali smo slučaj da se za električara nudila početna zarada od 150.000 dinara. Česti su oglasi za frizere s početnom platom od 100.000 dinara. Za limare je oko 160.000-170.000. To su plate koje su dosta dobre za neke pojmove koje naše tržište rada nudi”, govori Turinski.

Zarade variraju i u odnosu na mesto, pa tako Beograd, uz Novi Sad i Niš predvode po visini plata za sva zanimanja.

Deficit na tržištu

Zanatlije su uz stručnjake za informacione tehnologije i kreatore sadržaja, najtraženija zanimanja u 2025. godini.

Glavni razlog za visoke zarade u zanatskim profesijama je nedostatak kadra u zemlji. Zato Srbija i uvozi radnike za ove pozicije.

„Kada govorimo o zanatlijama, cena njihove usluge skuplja je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, jer je najteže doći do njihovih usluga u tim mestima. Majstori to dobro znaju, pa je samim tim i cena njihovog rada viša”, govori Turinski.

Kako dodaje, otkako se beleži deficit, on nikada nije stao, već je rastao iz godine u godinu.

„Samim tim vidimo i borbu poslodavaca do povećaju radne uslove, platu na prvom mestu, kako bi uspeli da ostanu konkurentni na tržištu i da privuku preostali kadar. To ide u korist kvalifikovanih radnika koji znaju da mogu da biraju”, objašnjava sagovornik „Vremena”.

Poslodavci su se pre 20 i više godina prema svim ovim radnicima ophodili po principu – ako nećeš da radiš, ima ko hoće. Međutim, to se u međuvremenu promenilo.

„Taj točak se okrenuo u korist svih ovih radnika koji znaju da mogu da pregovaraju i traže mnogo bolje uslove nego što je to bilo”, kaže Turinski.

U statistici se beleži deficit frizera.

„Ljudi ne pristaju da rade za minimalnu zaradu i uz šest radnih dana nedeljno, već traže bolje uslove, otud brojni oglasi po frizerskim salonima.”

Trbuhom za kruhom ljudi iz Srbije već decenijama odlaze u zemlje zapadne Evrope, zbog boljih uslova rada.

„Svojevremeno, poslovi ovde nisu bili dovoljno cenjeni i plaćeni kao danas. S druge strane, to se odrazilo na tržište i poglede na celu ovu industriju. To je ostalo u glavama roditelja i sadašnje dece”, pojašnjava Turinski.

S druge strane, kako dodaje, živimo u 2025. godini.

„Digitalna generacija je izrasla i nije zainteresovana da upisuje ove smerove da bi to moglo da popuni sve ono što iziskuje tržište rada. Zato moramo da uvozimo radnike”, zaključuje sagovornik „Vremena”.

Kakvi su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje?

Poslodavci u Srbiji su u martu 2025, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tražili 17.472 radnika, a ubedljivo najtraženiji su bili programeri za koje je oglašeno 1.517 slobodnih radnih mesta.

Nakon programera, najtraženiji bili su čistači prostorija sa 827 oglašenih slobodnih radnih mesta, zatim magacioneri sa 630, radnici na utovaru ili istovaru – 517 i šivači sa 488 radnih mesta.

U vrhu traženih zanimanja našli su se i građevinci i to radnici za niskogradnju, tesari, zidari.

Traženi su bili i vozači kamiona i autobusa.

Kada je reč o strukama koje su bile najmanje tražene to su u martu bili stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu, nastavnici likovne kulture, tužilački pomoćnici i internisti, pošto su za njih bila oglašena samo po dva radna mesta.