Dozvolu za organizovanje onlajn nastave dobilo je 65 visokoškolskih ustanova u Srbiji, podaci su Nacionalnog tela za akreditacije (NAT) saveta za visoko obrazovanje. Ali, šta to znači za ukupan broj fakulteta u Srbiji
Nastavu na daljinu, odnosno onlajn nastavu, tražili su od Ministarstva prosvete da sprovedu brojni fakulteti. Naravno, saglasnost su od države dobili, kako bi prividno prekinuli blokade i nastavili školsku godinu.
Ipak, broj od 65 visokoškolskih ustanova zvuči pompezno, ali ukoliko se zna da u Srbiji ima gotovo 150 fakulteta, što državnih što privatnih, onda ovaj broj baš i nije toliko impozantan.
Takođe, brojni privatni fakulteti se vode kao univerziteti, a u svom sklopu imaju više smerova, koji se opet vode kao posebni fakulteti, a država je i ove smerove navela.
Pro forme
Iako su neka Nastavno-naučna veća izglasala uvođenje onlajn nastave na fakultetima, dogovor – prećutan, a često i potpuno javan – između nastavnika i studenata jeste da se nastava na daljinu uvede pro forme.
Samo kao metod da profesori i ostalo osoblje imaju mogućnost da od države ponovo dobiju platu. Većina studenata će, ipak, nastaviti da bojkotuje i ovaj vid nastave, pa se blokade praktično nastavljaju.
Ipak, država uz onlajn nastavu ima mogućnost da preko tabloida i provladinih medija šalje poruke da su fakulteti “odblokirani”. Studenti u blokadi su uglavnom izričito protiv uvođenja bilo kakvog vida nastave, pa i onog pro forme.
„Krizu u kojoj se trenutno nalazi naše društvo nisu prouzrokovali profesori, nego oni koji već šest meseci ne pokazuju nikakvu volju da ispune studentske zahteve“, saopštili su Studenti u blokadi i dodali da su duboko razočarani odlukama Nastavno-naučnog veća da se uvede onlajn nastava i da ovo nije stav Plenuma studenata.
Na mnogim od fakulteta koji prelaze na onlajn nastavu se vode pregovori između profesora i Studenata u blokadi o nekom kompromisnom rešenju – kako da se ne izgubi akademska godina, a da se bunt ipak nastavi.
Ko je sve uveo onlajn nastavu
U saopštenju NAT navodi se da su odobrenje za onlajn nastavu dobili Univerzitet u Kragujevcu i Državni univerzitet u Novom Pazaru, kao i Medicinski, Elektronski, Ekonomski Filozofski, Prirodno-matematički, Pravni, Građevinsko-arhitektonski fakulteti, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Zaštite na radu i Umetnosti Univerziteta u Nišu, kao i Pedagoški fakultet u Vranju i Tehnološki fakultet u Leskovcu.
Kada je reč o Univerzitetu u Novom Sadu, odobrenje su dobili Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Tehničkih nauka, Filozofski, Poljoprivredni, Tehnološki, Pravni, Medicinski, Prirodno-matematički, Akademija umetnosti, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin, Građevinski fakultet u Subotici i Pedagoški fakultet u Somboru.
Na Univerzitetu u Beogradu, odobrenje su dobili Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet veterinarske medicine, Fakultet za fizičku hemiju, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Mašinski, Ekonomski, Matematički, Arhitektonski, Saobraćajni, Šumarski, Poljoprivredni, Rudarsko-geološki, kao i Tehnički fakultet u Boru.
Osim njih, na spisku su i fakulteti Univerziteta umetnosti u Beogradu – Fakultet Dramskih umetnosti, Fakultet muzičke umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti i privatni fakulteti u Beogradu – Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, Akademija umetnosti Univerziteta Alfa BK, Računarski fakultet Univerziteta Union i Fakultet savremenih umetnosti Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu.
Onlajn nastava je odobrena akademijama: Akademija strukovnih studija Šabac, Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Akademija strukovnih studija Beograd, Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija Niš, kao i akademije strukovnih studija Politehnika, Zapadna Srbija i Šumadija, Akademija tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd i Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija Kruševac.
Nastavu na daljijnu moći će da realiziju sledeće Visoke škole: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera Subotica, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu i u Subotici, Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad, Visoka škola strukovnih studija – Sirmijum, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, Visoka strukovna vaspitačka i medicinska škola u Vršcu i „Vazduhoplovna akademija“.
Organizacija Iršot, na osnovu stotina izjava i video-snimaka sa protesta u Beogradu 15. marta, tvrdi da je tada na mirnim demonstrantima „veoma verovatno“ korišćeno akustično oružje
Saga o „zvučnom topu“ se nastavlja: ministar policije Ivica Dačić sada tvrdi da „neprijatni tonovi“ nisu mogli biti pušteni iz zvučnog topa 15. marta jer je taj mod u Srbiji, kako kaže, „zablokiran“
Nakon što su smenjeni sa čelnih pozicija Dragan Šolak i Viktorija Boklag, urednici u okviru kompanije United Media obratili su se evropskoj javnosti apelom u kome izražavaju zabrinutost za budućnost nezavisnog novinarstva na Balkanu. Oni upozoravaju da bi ova promena mogla otvoriti vrata političkom uticaju na jedan od poslednjih bastiona slobodnih medija u regionu.
Uprkos celonoćnoj blokadi i jakim bezbednosnim merama, osma sednica Skupštine Novog Sada počela je jutros. Policija je rano ujutru silom uklonila okupljene demonstrante, pri čemu je povređen jedan student, a jedan priveden. Odbornici raspravljaju o rebalansu budžeta i preko 140 tačaka dnevnog reda
U brojnim zemljama nedostatak dobrovoljnih davalaca krvi predstavlja ozbiljan problem, a veštačka krv iz laboratorije mogla bi da pruži deo rešenja. Ipak, stvaranje univerzalne zamene za pravu krv zahteva složene tehnološke procese. DW je izdvojio pet najperspektivnijih pristupa ovom izazovu
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
