Tokom redovnog godišnjeg brojanja divljači, lovci iz Kikinde zatekli su uginule srne u ataru između Ruskog Sela i Banatske Topole
U ataru u okolini Kikinde proteklog vikenda pronađeno je 19 uginulih srna. Urađen je uviđaj, a istraga je i dalje u toku. Šteta je ogromna, pogotovo za ekostistem, budući da uginule jedinke ne mogu biti vraćene, prenosi Radio-televizija Vojvodine.
Tokom redovnog godišnjeg brojanja divljači, lovci iz Kikinde zatekli su uginule srne u ataru između Ruskog Sela i Banatske Topole. Na teren su odmah izašle lovna i veterinarska inspekcija, policija i druge nadležne službe, a obaveštena je i lokalna samouprava, navodi RTV.
„Našli smo 14 srna na relativno malom području. Urađen je uviđaj, neke su odnesene na veštačenje da se vidi šta je uzrok uginuća. Evidentno je bilo da nisu nastradale tokom lova“, ispričao je Mladen Banjac, predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“.
Bilo i trofejnih primeraka
U gotovo istom periodu, u delu atara kod Banatskog Velikog Sela, u blizini granice sa Rumunijom, pronađeno je još pet uginulih srna. Lovci pretpostavljaju da je među uginulim životinjama bilo i trofejnih primeraka.
„To je milionska šteta, ali je šteta mnogo veća u ekosistemu i lovištu uopšte. Istraga će pokazati šta je uzrok, a i da dobijemo taj novac, ne možemo ih vratiti niti ih kupiti. To su dugotrajne posledice po lovačko društvo“, dodao je Banjac.
Samo nedelju dana ranije, u ataru u okolini Nakova kod Kikinde pronađeno je 800 mrtvih ptica. Katastrofalne slike za kratko vreme do sada nisu bile svojstvene prostoru severnog Banata.
„Ovakav maskar nad prirodom do sada nikad nije viđen na ovim prostorima. Atak na prirodu je i atak na čoveka, odnosno na njegovo zdravlje. Sada su odreagovale životinje, ptice i srne, što ne znači da u jednom momentu neće odreagovati i čovek. Sva nedela ka prirodi kao bumerang se vraćaju upravo čoveku“, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
O uzroku uginuća životinja još je rano govoriti. Lovci ističu da će nemili događaji, poput ovog, u budućnosti biti sprečeni samo uz adekvatne mere zaštite životne sredine.
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
