Tokom redovnog godišnjeg brojanja divljači, lovci iz Kikinde zatekli su uginule srne u ataru između Ruskog Sela i Banatske Topole
U ataru u okolini Kikinde proteklog vikenda pronađeno je 19 uginulih srna. Urađen je uviđaj, a istraga je i dalje u toku. Šteta je ogromna, pogotovo za ekostistem, budući da uginule jedinke ne mogu biti vraćene, prenosi Radio-televizija Vojvodine.
Tokom redovnog godišnjeg brojanja divljači, lovci iz Kikinde zatekli su uginule srne u ataru između Ruskog Sela i Banatske Topole. Na teren su odmah izašle lovna i veterinarska inspekcija, policija i druge nadležne službe, a obaveštena je i lokalna samouprava, navodi RTV.
„Našli smo 14 srna na relativno malom području. Urađen je uviđaj, neke su odnesene na veštačenje da se vidi šta je uzrok uginuća. Evidentno je bilo da nisu nastradale tokom lova“, ispričao je Mladen Banjac, predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“.
Bilo i trofejnih primeraka
U gotovo istom periodu, u delu atara kod Banatskog Velikog Sela, u blizini granice sa Rumunijom, pronađeno je još pet uginulih srna. Lovci pretpostavljaju da je među uginulim životinjama bilo i trofejnih primeraka.
„To je milionska šteta, ali je šteta mnogo veća u ekosistemu i lovištu uopšte. Istraga će pokazati šta je uzrok, a i da dobijemo taj novac, ne možemo ih vratiti niti ih kupiti. To su dugotrajne posledice po lovačko društvo“, dodao je Banjac.
Samo nedelju dana ranije, u ataru u okolini Nakova kod Kikinde pronađeno je 800 mrtvih ptica. Katastrofalne slike za kratko vreme do sada nisu bile svojstvene prostoru severnog Banata.
„Ovakav maskar nad prirodom do sada nikad nije viđen na ovim prostorima. Atak na prirodu je i atak na čoveka, odnosno na njegovo zdravlje. Sada su odreagovale životinje, ptice i srne, što ne znači da u jednom momentu neće odreagovati i čovek. Sva nedela ka prirodi kao bumerang se vraćaju upravo čoveku“, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
O uzroku uginuća životinja još je rano govoriti. Lovci ističu da će nemili događaji, poput ovog, u budućnosti biti sprečeni samo uz adekvatne mere zaštite životne sredine.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
