Ko je Kasim Žomart Tokajev koji dolazi u posetu Vučiću?

Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev predvodiće delegaciju te zemlje koja u ponedeljak dolazi u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji.

Tokom posete Tokajev će imati tet-a-tet razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji će mu prirediti i svečani doček sa vojnim počastima.

U ponedeljak će biti održan i plenarni sastanak delegacija Srbije i Kazahstana, koje će predvoditi Vučić i Tokajev i ceremonija razmene potpisanih bilateralnih dokumenata.

Nakon zvaničnog dela programa Vučić i Tokajev će prisustvovati prikazu vojne opreme i naoružanja na vojnom aerodromu „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici.

Naslednik Nursultana Nazarbajeva

Tokajev je postao predsednik Kazahstana 2019. godine i to tako što ga je na to mesto lično izabrao i postavio dotadašnji predsednika Nursultan Nazarbajev, koji je tom zemljom nesputano vladao od proglašenja njene nezavisnosti 1991. godine.

Ipak, Tokajev je morao da sačeka do 2022. godine kako bi postao zaista moćna politička figura, a to se dogodilo kada je kao odgovor na građanske nemire odgovorio nasiljem policije, ali i pokrenuo program reformi. Tokom tih nemira demonstranti su zahtevali potpuno uklanjanje Nazarbajeva sa političke scene, i Tokajev je iskoristio priliku da izađe iz senke bivšeg predsednika.

Zašto su demonstranti bili toliko ogorčeni na Nazarbajeva, željni da se zauvek otresu njegovog političkog nasleđa, možda najbolje govori podatak da je on na predsedničkim izborima 2015. godine „pobedio“ osvojivši 98 odsto glasova, a u Kazahstanu ga zovu i „Vođa nacije“.

Ipak, kada je Tokajev u potpunosti prigrabio vlast, malo toga se promenilo u Kazahstanu. On ne zazire od toga da dodatno pojača pritisak na sve koji mu se suprotstave, a kazahtansko društvo je u dubokoj apatiji koju podstiču strah i razočaranje.

Ostavke, čistke, hapšenja

Da bi učvrstio vlast Tokajev se najpre oslobodio onih za koje se smatralo da su bliski Nazarbajevu, pa su tadašnji premijer, predsednik parlamenta i državni sekretar podneli ostavke. Šef moćnog Komiteta za nacionalnu bezbednost, uhapšen je zajedno sa svoja dva zamenika zbog planiranja državnog udara. Nekoliko članova proširene porodice Nazarbajeva uhapšeno u okviru krivičnih istraga. Čistke su takođe stigle do regionalne elite, bezbednosnih zvaničnika i rukovodilaca u državnim kompanijama.

Tokajev čvrsto kontroliše kazahstansku vertikalu moći, a svi najviši zvaničnici su mu lično odani. Međutim, da bi učvrstio svoju pobedu, morao je da traži i podršku naroda, pa je 2022. godine najavio program reformi„Novi Kazahstan“. Planovi su uključivali liberalizaciju partijskog sistema Kazahstana, izbornu reformu i ograničenje ovlašćenja koje ima šef države.

Tokajev se nije obraćao samo domaćoj publici, pa su njegova obećanja da će izgraditi „novi Kazahstan“ pomogla su mu da stekne reputaciju reformatora na Zapadu. Mnogi su režim videli kao relativno progresivan, posebno usred demokratskog nazadovanja u drugim delovima Centralne Azije.

Masovne izborne prevare i pritisci

Međutim, od reformi suštinski nije bilo ništa. Na referendumu o ustavnim promenama u junu 2022. i tokom vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora u novembru 2022. i martu 2023. zabeležene su izborne prevare i pritisci na nezavisne posmatrače.

Nije bilo ni značajnijih promena u državnom aparatu, jer su skoro svi ministri i šefovi lokalnih vlasti regrutovani iz klase menadžera obučenih tokom ere Nazarbajeva.

Niti je došlo ni do istinske preraspodele vlasti unutar političkog sistema. Uprkos najavi da će parlamentu biti data veća ovlašćenja, i dalje su predsednik i njegovo osoblje ti koji donose ključne odluke.

„Preporuke“ građanima

Tokajev ne samo da je preuzeo sva ovlašćenja koja je imao Nazarbajev, već je preuzeo i simboličku ulogu Nazarbajeva. Poput Nazarbajeva, Tokajev često drži političke govore u kojima opominje „svoje“ ljude, ali ume da ode i dalje. Tako voli da se bavi pitanjima raznim pitanjima, nacionalnog identiteta do društvenog razvoja, pa bez uzdržavanja iznosi svoje „preporuke“ o tome kako bi trebalo da se ponašaju mladi, kako bi trebalo da se slavi prolećni praznik Novruz i koja bi verzija islama je najprikladnija za Kazahstance.

Na početku svog predsedničkog mandata, Tokajev je delovao povodljivo i skromno, ali on je evoluirao u tipičnog autokratu i patrijarha, a postoje znaci da bi njegov režim još uvek mogao postati autoritarniji.

Opozicioni aktivista Marat Žilanbajev 2023. godine osuđen je na sedam godina zatvora zbog „finansiranja ekstremističke organizacije“. Novinar i aktivista Duman Muhamedkarim, čiji je blog postao popularan nakon nemira 2022. godine, osuđen je takođe na sedam godina zatvora. Žanbolat Mamai, lider Demokratske partije Kazahstana, osuđen je na šest godina zatvora zbog „organizovanja masovnih nereda” i zabranu učešća u bilo kakvim javnim aktivnostima.

Čini se da su sada kada se nove vlasti Kazahstana osećaju sigurnije, spremnije nego ikada da koriste i retoriku i represivne taktike koje su poznate iz režima Nazarbajeva.

Odnosi Kazahtana i Srbije

Robna razmena Srbije i Kazahstana porasla je za 23 odsto u protekloj godini, dostižući vrednosti od 91 milion dolara.

U Kazahstanu, kao značajnom domaćem partneru na logističkom koridoru Kina-Evropa, trenutno posluje 36 srpskih kompanija.

Prema podacima Agencije za privredne registre, na teritoriji Srbije registrovano je 35 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Kazahstana, a koji posluju u oblasti trgovine, popravke motornih vozila, snabdevanja eleketričnom energijom, saobraćaja, građevinarstva, naučne, inovacione i finansijske delatnosti.