Nagodba se odnosi na firmu China Gezhouba Group Company Limited (CGGC) i njenih 212 podružnica i uključuje 35-mesečne sankcije kineskoj građevinskoj kompaniji u vezi sa „prevarantskom praksom“ na projektu Koridor VC – Tunel Prenj u Bosni i Hercegovini, saopštila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a prenosi Nova ekonomija.
S obzirom da u Srbiji posluje veliki broj kompanija iz Kine, naročito na infrastrukturnim projektima, pitanje je koliki je rizik da i projekti u Srbiji budu izloženi koruptivnim radnjama poput ovih u Bosni.
„Kod nas niko ne vrši kontrolu poslovanja ovih kompanija. Mnogi projekti se sprovode prema međunarodnim sporazumima. Jedino ko sa finansijskog aspekta prati ove projekte je Fiskalni savet koji se bavi finansijskom opravdanošću. Suštinski ne vidim da se bilo ko u praksi bavi nekom kontrolom“, kaže Lazar Ivanović, ekonomista u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES).
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže za Novu ekonomiju da bi bilo dobro da se napravi neka vrste evidencije kineskih projekata u Srbiji, koju još uvek nemamo.
„Civilno društvo je kod nas jedno vreme ukazivalo na probleme koji postoje u procesu radnih prava u nekim kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji. Deluje kao da je to sada stavljeno po strani, jednostavno rat u Ukrajini povukao je celu priču ka Rusiji. Međutim, to ne znači da Kina neće dobiti više na značaju, naročito posle druge posete Si Đinpinga Srbiji“, kaže Subotić.
Odlaze milijarde evra, a nema nikakve kontrole
On dodaje da je jedini put kada je Evropska unija malo više potencirala pitanje Kine u Srbiji bilo 2022. godine kada su ukupne investicije kineskih kompanija dosegle nivo Evropske unije, ali se to naredne godine normalizovalo u korist Unije.
Kako podseća ekonomista Ivanović, postoji veliki broj kineskih projekata u Srbiji, od Dunavskog koridora do auto-puta do Crne Gore. U pitanju su milijarde i milijarde evra zbog čega on nije siguran ni koja bi institucija mogla sve to da isprati.
Kineske kompanije su prošle nekoliko perioda sankcionisanja i ograničenja, a neke barijere se uvode i danas. Poslednji primer je bio u Evropi koja je uvela ograničenja, odnosno carine, na kineske električne automobile.
„To je pitanje geopolitike. Kompanije iz Kine, naročito one koje su vezane za državu posluju manje transparentno. Evropa gleda na svoju konkurentnost i iz sopstvenih interesa pokušava da ograniči uticaj tih kompanija. Mnoge investicije iz Kine u Evropi se koče“, kaže Subotić.
Kada je reč o pojedinačnim kompanijama i državama, Rojters je izvestio da je nemačka vlada blokirala planiranu prodaju podružnice Folksvagena MAN Energy Solutions za gasne turbine kineskoj kompaniji.
Odluka dolazi u trenutku kada Nemačka i Evropska unija pokušavaju da smanje rizike od ekonomskih veza sa Kinom, stoji u izveštaju agencije.
Moravski kanal i kineski interesi
Iako kompanija CGGC za sada ne učestvuje u tekućim projektima u Srbiji, prethodno su iskazali interesovanje za projekat Moravskog kanala i vodovoda u Novom Sadu.
Nije nikakva tajna da su Kinezi godinama unazad zainteresovani za spajanje Dunava i Egejskog mora.
Kineska kompanija „Čajna Gedžuba korporejšn” je još 2013. godine uradila studiju koja je pokazala da je izgradnja kanala navodno i izvodljiva i isplativa.
Prema procenama studije, vrednost projekta bila bi 12 milijardi evra, a izgradnja bi trajala do sedam godina.
„Peking je spreman da pruži podršku razmatranju realizacije projekta izgradnje kanala Dunav – Morava – Vardar –Egejsko more, uz saglasnost i saradnju Beograda, Skoplja i Atine”, poručili su visoki kineski državni zvaničnici s kojima se tada sreo Tomislav Nikolić, dok je obavljao funkciju predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom.
Više štete nego koristi
Radovali su se političari u sve tri države ideji staroj 114 godina, koju je u vreme svog predsedničkog mandata revitalizovao Tomislav Nikolić.
Onda su, međutim, shvatili da to nije tako lako izvesti. Postoji razlog zašto projekat, za Kinu isplativ a za nas poguban, još od početka 20. veka nikada nije realizovan. Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovaj kanal doneo daleko više štete nego koristi.
Delove ovog vodenog toka od Dunava do Egejskog mora obuhvataju Grdelička i Stalaćka klisura, na kojima je teško zamisliti izgradnju kanala na šta je ukazano i kineskim ekspertima koji su radili studiju 2013. godine.
Bilo je gotovo nezamislivo da u takvim klisurama, u kojima postoje paralelni regionalni i lokalni putevi, dobiju i plovni put. Dodatna komplikacija bilo je i što se tada uveliko gradio autoput kroz Grdeličku klisuru.
Štetu bi pretrpele i komšije jer bi, kako tvrde pojedini makedonski građevinci, bile potopljene velike poljoprivredne površine u Severnoj Makedoniji i najmanje tri naselja.
