Miladin Ševarlić rođen je 1949. godine u Čačku. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, gde je završio magistarske i doktorske studije. Na istom fakultetu je od 2001. godine redovni profesor i šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta. Jedno vreme radio je i kao specijalni saradnik na Ekonomskom institutu u Beogradu. Predsednik je „Društva srpskih domaćina“.
Kako stoji u zvaničnoj biografiji, Ševarlić je bio predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije i Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. Član je Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Kaže da nikada nije zapustio svoje seosko imanje, zemlju i voćnjake u Preljini.
U politiku je ušao još za vreme bivše Jugoslavije. Imao je nešto više od 18 godina kada je postao najmlađi odbornik u Skupštini grada Beograda. Na političkoj sceni Srbije pojavio se 2016. godine kao nestranačka ličnost na listi Dveri i Demokratske stranke Srbije (DSS). Njegov motiv za skupštinski angažman bio je predlaganje deklaracije protiv genetski-modifikovanih (GMO) proizvoda.
Sa „dverjanima“ i njihovim liderom Boškom Obradovićem razišao se 2019. godine zbog toga što nije prihvatio odluku Predsedništva da ne učestvuje u radu skupštine. „Odlučio sam da ne budem deo bojkota, ali se nisam svađao sa Obradovićem“.
Građanima je bio prepoznatljiv jer je u Skupštinu Srbije dolazio u narodnoj nošnji sa šajkačom na glavi. U intervjuu za „Vreme“ Ševarlić je objasnio da to nije najvažnije ali da je to značajno kao „vizualno opredeljenje“ njegovog polja aktivnosti u parlamentu. To su „pre svega poljoprivreda i selo, svakako i nacionalna pitanja koja su značajna za državu Srbiju i srpski narod“.
GMO i Kosovo bile su dve teme na Ševarlićevom stalnom repertoaru tokom poslaničkog mandata. Bezbroj puta zamerao je vladajućoj koaliciji oko SNS-a da je „nacionalno neodgovorna“ i da na „štetu Srba i Srbije“ žele da reše kosovsko pitanje.
Pošto nije uspeo da pridobije poslanike da raspravljaju o „povredama teritorijalnog integriteta i suvereniteta i nepoštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN“, započeo je u maju 2020. štrajk glađu. „Zašto se ne pokreće pitanje izlaska Kosova iz elektroenergetskog sistema Srbije i pripajanje Albaniji? Čemu služi ovaj parlament?“, pitao se tada Ševarlić na stepeništu ispred Narodne skupštine.
Nakon što su mu drugovi iz poslaničkih klupa, Boško Obradović i poslanici Sprske napredne stranke, ukrali ideju pa i oni započeli štrajk tik uz njega, Ševarlić je od gladovanja odustao. Tada je rekao da je to „jedinstven slučaj“ da je on kao „idejni tvorac štrajka, bio medijski ugušen sa jedne strane štrajkom Dveri, a sa druge strane štrajkom glađu poslanika SNS“.
Međutim ostao je pri stavu „da ne postoji država na svetu koja bi se odrekla 12 posto svoje teritorije zbog bilo čega, a posebno ne zbog pristupanja Evropskoj uniji“. Ševarlić se zalaže za stopiranje procesa pristupanja Srbije bez Kosova u njenom sastavu jer misli da to znači „de fakto priznanje Kosova“. Ubeđen je da se ne smeju praviti kompromisi na štetu srpskog naroda radi kratkoročne koristi, već se mora voditi mudra politika.
Veruje da bi ministar poljoprivrede trebalo da po funkciji bude i prvi potpredsednik Vlade jer je „reč o jednoj trećini društvenog proizvoda zemlje koji se formira u agrarnom sektoru i oko agrarnog sektora. „45 odsto stanovništva živi na selu, 85% teritorije je ruralno područje. Ako taj resor ne zaslužuje da ministar poljoprivrede po funkciji bude i potpredsednik
Miladin Ševarlić rođen je 1949. godine u Čačku. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, gde je završio magistarske i doktorske studije. Na istom fakultetu je od 2001. godine redovni profesor i šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta. Jedno vreme radio je i kao specijalni saradnik na Ekonomskom institutu u Beogradu. Predsednik je „Društva srpskih domaćina“.
Kako stoji u zvaničnoj biografiji, Ševarlić je bio predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije i Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. Član je Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Kaže da nikada nije zapustio svoje seosko imanje, zemlju i voćnjake u Preljini.
U politiku je ušao još za vreme bivše Jugoslavije. Imao je nešto više od 18 godina kada je postao najmlađi odbornik u Skupštini grada Beograda. Na političkoj sceni Srbije pojavio se 2016. godine kao nestranačka ličnost na listi Dveri i Demokratske stranke Srbije (DSS). Njegov motiv za skupštinski angažman bio je predlaganje deklaracije protiv genetski-modifikovanih (GMO) proizvoda.
Sa „dverjanima“ i njihovim liderom Boškom Obradovićem razišao se 2019. godine zbog toga što nije prihvatio odluku Predsedništva da ne učestvuje u radu skupštine. „Odlučio sam da ne budem deo bojkota, ali se nisam svađao sa Obradovićem“.
Građanima je bio prepoznatljiv jer je u Skupštinu Srbije dolazio u narodnoj nošnji sa šajkačom na glavi. U intervjuu za „Vreme“ Ševarlić je objasnio da to nije najvažnije ali da je to značajno kao „vizualno opredeljenje“ njegovog polja aktivnosti u parlamentu. To su „pre svega poljoprivreda i selo, svakako i nacionalna pitanja koja su značajna za državu Srbiju i srpski narod“.
GMO i Kosovo bile su dve teme na Ševarlićevom stalnom repertoaru tokom poslaničkog mandata. Bezbroj puta zamerao je vladajućoj koaliciji oko SNS-a da je „nacionalno neodgovorna“ i da na „štetu Srba i Srbije“ žele da reše kosovsko pitanje.
Pošto nije uspeo da pridobije poslanike da raspravljaju o „povredama teritorijalnog integriteta i suvereniteta i nepoštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN“, započeo je u maju 2020. štrajk glađu. „Zašto se ne pokreće pitanje izlaska Kosova iz elektroenergetskog sistema Srbije i pripajanje Albaniji? Čemu služi ovaj parlament?“, pitao se tada Ševarlić na stepeništu ispred Narodne skupštine.
Nakon što su mu drugovi iz poslaničkih klupa, Boško Obradović i poslanici Sprske napredne stranke, ukrali ideju pa i oni započeli štrajk tik uz njega, Ševarlić je od gladovanja odustao. Tada je rekao da je to „jedinstven slučaj“ da je on kao „idejni tvorac štrajka, bio medijski ugušen sa jedne strane štrajkom Dveri, a sa druge strane štrajkom glađu poslanika SNS“.
Međutim ostao je pri stavu „da ne postoji država na svetu koja bi se odrekla 12 posto svoje teritorije zbog bilo čega, a posebno ne zbog pristupanja Evropskoj uniji“. Ševarlić se zalaže za stopiranje procesa pristupanja Srbije bez Kosova u njenom sastavu jer misli da to znači „de fakto priznanje Kosova“. Ubeđen je da se ne smeju praviti kompromisi na štetu srpskog naroda radi kratkoročne koristi, već se mora voditi mudra politika.
Veruje da bi ministar poljoprivrede trebalo da po funkciji bude i prvi potpredsednik Vlade jer je „reč o jednoj trećini društvenog proizvoda zemlje koji se formira u agrarnom sektoru i oko agrarnog sektora. „45 odsto stanovništva živi na selu, 85% teritorije je ruralno područje. Ako taj resor ne zaslužuje da ministar poljoprivrede po funkciji bude i potpredsednik Vlade, onda ne znam ko zaslužuje“.
Miladin Ševarlić biće predsednički kandidat pokreta i udruženja okupljenih oko Reformističke stranke, čiju listu na parlamentarnim izborima predvodi Branimir Nestorović – Vitez teorija zavera.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com