Najnovija strategija proizvođača širom sveta je “smanjivanje” prozivoda. Ovom tehnikom izbegavaju osetljivo povećanje cena koje privlači pažnju kupaca.
Taj fenomen se naziva šrinkflacija (shrinkflation), reč skovana od „inflacije“ i engleskog „shrink“, što znači skupiti se, smanjiti se.
Savetovalište za potrošače u Hamburgu dodelilo je margarinu marke Rama šampionsku titulu za „varljivo pakovanje“ prošle godine. Naime, cena mu je ostala 2,19 evra, ali je pakovanje smanjeno sa 500 na 400 grama. To znači da je margarin poskupeo za 25 odsto, iako cena pakovanja nije promenjena.
Smanjeni proizvodi se tretiraju kao rast cena u pokazateljima inflacije, s obzirom da je krajnji rezultat da kupci dobijaju manje za svoj novac ili moraju da kupe veću količinu namirnica.
“Smanjivanje” proizvoda niko ne kontroliše, a proizvođači izbegavaju da prikažu tačnu količinu – već je “zamagle” novim i poboljšanim pakovanjem.
Sudeći prema najnovijim trikovima, društveni dogovor između kupaca i proizvođača više ne važi.
Skimpflacija – smanjivanje kvaliteta
Čak i kada prođe period velikih poskupljenja, cene se ne vraćaju na staro. Proizvođači štede trošeći manje na usluge ili materijale kako bi kompanije ostale profitabilne.
Ova metoda “uštede” naziva se skimpflacija i jedan je oblik inflacije, jer dobijamo manje za isti novac.
Jedan od primera skimpflacije je nestašica suncektovog ulja, nakon izbijanja rata u Ukrajini. Proizvođači pomfrita zamenili su suncokretovo ulje palminim jer se ogromna količina svetske proizvodnje suncokreta nalazi u Rusiji i Ukrajini.
Umesto da izmene listu sastojaka i nutritivne vrednosti, oni su samo naveli: „Sadrži palmino ulje umesto suncokretovog“, i to u polju predviđenom za upisivanje roka trajanja. Međutim, to je prošlo nezapaženo od strane mnogih potrošača, piše Dojče Vele.
Iako je suncokretovo ulje odavno dostupno u dovoljnim količinama, prema podacima zaštitnika potrošača, samo se jedan od ispitanih proizvođača vratio kvalitetnijem proizvodu. Ostali i dalje koriste palmino ulje.
Štedi se i na kvalitetu usluge
Skimpflacija znači i uštedu na usluzi smanjenjem troškova.
Gužve na aerodromima su takođe primer skimpflacije jer manjka osoblja ili imate pravo na sve manje prtljaga koji je uključen u regularnu cenu karte. Duže čekanje na kasi u supermarketu ili ređe usluge čišćenja u hotelima, za isti novac. Poslodavci takođe produžavaju radnicima radno vreme, smanjuju broj zaposlenih, a zadržavaju cene usluga.
Potrošači mogu primetiti promenu u ukusu hrane, ali je teže otkriti uštedu na kvalitetu proizvoda ili usluge. Organizacije za zaštitu potrošača savetuju da se obrati više pažnje pri kupovini namirnica i apeluju na pojedince da koriste “moć” društvenih mreža da ukažu na neregularnosti.
Z.S/Gardijan/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
