Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Kućni budžeti se smanjuju, a profiti trgovinskih lanaca rastu. Dok traže robu po razumnim cenama kako bi zadovoljili osnovne životne potrebe, sve više kupaca smatra da prehrambene kompanije pokušavaju da ih prevare. Među brojnim trikovima izdvojili su se najnoviji fenomeni "šrinkflacija" i "skimpflacija"
Najnovija strategija proizvođača širom sveta je “smanjivanje” prozivoda. Ovom tehnikom izbegavaju osetljivo povećanje cena koje privlači pažnju kupaca.
Taj fenomen se naziva šrinkflacija (shrinkflation), reč skovana od „inflacije“ i engleskog „shrink“, što znači skupiti se, smanjiti se.
Savetovalište za potrošače u Hamburgu dodelilo je margarinu marke Rama šampionsku titulu za „varljivo pakovanje“ prošle godine. Naime, cena mu je ostala 2,19 evra, ali je pakovanje smanjeno sa 500 na 400 grama. To znači da je margarin poskupeo za 25 odsto, iako cena pakovanja nije promenjena.
Smanjeni proizvodi se tretiraju kao rast cena u pokazateljima inflacije, s obzirom da je krajnji rezultat da kupci dobijaju manje za svoj novac ili moraju da kupe veću količinu namirnica.
“Smanjivanje” proizvoda niko ne kontroliše, a proizvođači izbegavaju da prikažu tačnu količinu – već je “zamagle” novim i poboljšanim pakovanjem.
Sudeći prema najnovijim trikovima, društveni dogovor između kupaca i proizvođača više ne važi.
Skimpflacija – smanjivanje kvaliteta
Čak i kada prođe period velikih poskupljenja, cene se ne vraćaju na staro. Proizvođači štede trošeći manje na usluge ili materijale kako bi kompanije ostale profitabilne.
Ova metoda “uštede” naziva se skimpflacija i jedan je oblik inflacije, jer dobijamo manje za isti novac.
Jedan od primera skimpflacije je nestašica suncektovog ulja, nakon izbijanja rata u Ukrajini. Proizvođači pomfrita zamenili su suncokretovo ulje palminim jer se ogromna količina svetske proizvodnje suncokreta nalazi u Rusiji i Ukrajini.
Umesto da izmene listu sastojaka i nutritivne vrednosti, oni su samo naveli: „Sadrži palmino ulje umesto suncokretovog“, i to u polju predviđenom za upisivanje roka trajanja. Međutim, to je prošlo nezapaženo od strane mnogih potrošača, piše Dojče Vele.
Iako je suncokretovo ulje odavno dostupno u dovoljnim količinama, prema podacima zaštitnika potrošača, samo se jedan od ispitanih proizvođača vratio kvalitetnijem proizvodu. Ostali i dalje koriste palmino ulje.
Štedi se i na kvalitetu usluge
Skimpflacija znači i uštedu na usluzi smanjenjem troškova.
Gužve na aerodromima su takođe primer skimpflacije jer manjka osoblja ili imate pravo na sve manje prtljaga koji je uključen u regularnu cenu karte. Duže čekanje na kasi u supermarketu ili ređe usluge čišćenja u hotelima, za isti novac. Poslodavci takođe produžavaju radnicima radno vreme, smanjuju broj zaposlenih, a zadržavaju cene usluga.
Potrošači mogu primetiti promenu u ukusu hrane, ali je teže otkriti uštedu na kvalitetu proizvoda ili usluge. Organizacije za zaštitu potrošača savetuju da se obrati više pažnje pri kupovini namirnica i apeluju na pojedince da koriste “moć” društvenih mreža da ukažu na neregularnosti.
Z.S/Gardijan/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dodik je zakasnio, ali mu je ipak oslobođeno mesto do Vučića, na paradi je izvedena pokazna vežba iako joj tu nije mesto, 50 posto vojnih sredstava je bilo iz prošlog veka – utisci su koje građani nisu imali prilike da čuju o najnovijoj vojnoj paradi u Beogradu
Na zvaničnom sajtu VJT Beograd piše da je student Dimitrije Dimić iz Niša u bekstvu. Dimić se javio iz kućnog pritvora gde je sa nanogicom još od avgusta
Združeno i zaverenički upregli su sve moguće snage bezbednosne i pravne karike režima da što više studenata zadrže iza rešetaka
Sve u duhu „snage jedinstva“ Policijska brigada i Žandarmerija preprečile su put studentima koji su pošli na vojnu paradu i građanima koji su im se priključili. Došlo je do jurnjave po blokovima
Novinaru “Vremena” koji trideset godina prati vojsku nije odobrena akreditacija za vojnu paradu “Snaga jedinstva”. Ali su svečane pozivnice zato dobili višestruko osuđivani kriminalci, ratni profiteri i dezerteri, ubice, penzionisani oficiri koji ratišta nisu videli, samozvani vojni analitičari i slične pojave
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Plašim se da su cene tu da ostanu i da ćemo morati da se naviknemo na njih. Inflacija je pojela u proseku 40 odsto našeg standarda u poslednje tri godine“, kaže profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević
Penzionerima uz rekordne penzije poklon od 20.000 dinara. Srbija je ekonomski šampion, ko tvrdi drugačije je neznalica. Biće superjeftinih proizvoda u prodavnicama. Kurti je zlikovac. On lično je inspektoru Milenkoviću rekao „hapsi te narkodilere“. A vanredni izbori – pa biće, kada ih bude raspisao
Minimalna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo za maj mesec ove godine iznosila je 51.874,39 dinara. Tim iznosom, između ostalog, predviđeno je da porodica mesečno može da kupi 500 grama oslića ili 200 grama limuna. Sezonsko voće nije ni pomenuto, to je valjda luksuz. Ukratko, sa minimalnom neto zaradom iz 2023. godine mogli biste da pokrijete minimalnu potrošačku korpu, ali iz 2019. godine. A od 2019, cene rastu li rastu
